U Nišu završeni "Dani bureka": Sve što niste znali o omiljenom doručku na jednom mestu

U Nišu su se danas završili "Dani bureka". Privukli su veliku pažnju Nišlija koji su i u večernjim satima uživali uz najomiljeniji doručak, navodi Jugpress.

Nišlije sa ponosom ističu da je prvi burek napravljen u Nišu daleke 1498. godine. Turci su poznatog burek majstora iz Istanbula, Mehmeda Oglu doveli u Niš da napravi turski burek iz Anadolije gde se jeo još u ranom periodu Otomanske imperije.

Preporučujemo

Proveo je Oglu neko vreme u Nišu, upoznao se sa mentalitetom našeg naroda, pa napravio okrugli burek. Baš isti burek kakav i danas poznajemo. Jer burek nije burek ako se ne peče u okrugloj tepsiji. Niš je postao prestonica bureka još u staroj Jugoslaviji, a sada se u njemu održava i Burekdžijada.

Prema istraživanju britanskog lista "Gardijan" 2012. godine, burek je peti na listi najbolje ulične hrane na svetu, jer je veoma ukusan i hrskav, objasnili su oni.

Samo u Nišu se burek kupuje na četvtine i osmine i ima trouglasti oblik. U Beogradu ga, recimo, prodaju na grame, pa to zbunjuje južnjake koji su naučili na sebi odgovarajuću meru, a ni ne znaju koliko je to 200 grama bureka. Ako je još i kockastog oblika teško da će se odlučiti za njega.

Najveći, najmanji, najmlađi...

U Nišu su pekari, kada je započeta manifestacija „Dani bureka“, napravili i najveći burek od 200 kilograma i 8 kvadratnih metara. Za izradu bureka utrošeno je 50 kilograma brašna i 20 kilograma čvaraka, kutija soli, 20 kilograma masti, a burek je pravilo pet majstora bureka. Burek je pravljen 24 sata uključujući pečenje i pravljenje kora.

U Nišu je 2011. napravljen i najmanji burek na svetu napravljen od samo 2 grama brašna, grama mesa i kapi ulja. Ispekli ga pekari u zatvaraču od pivske flaše.

Najmlađi srpski buregdžija Novak Stevanović iz Malošišta imao je samo 12 godina kada je prošle godine učestvovao na “Buregdžijadi”.

Burek se jede samo dok je vruć. Po pravilu mora da vam mast curi niz prste inače od bureka nema ništa. Uz burek može i jogurt, ali samo onaj iz male čaše u originalnom pakovanju. Po nepisanom pravilu burek se jede isključivo iz masnog pekarskog papira. Sve ostalo ne pripada kulturi jedenja bureka. Molim lepo. Ako se još jede i u stojećem stavu to postaje prava stvar.

Najslađi je onaj burek koji se pojede u ranu zoru dok još nije ni svanulo. Obično je to vreme kada se mladi vraćaju iz grada ili neke žurke, pa za rastanak svrate do prve pekare koja počinje da radi i naruče burek. To je slika koja se nalazi u sećanju svakog sredovečnog Nišlije.

Zbog bureka se vodi tihi rat između pekara iz Sarajeva i Niša. Ovi prvi tvrde da je burek samo ako je od mesa. Niški pekari tvrde da su burek i kore sa sirom i obavezno moraju da se ispeku u okrugloj tepsiji i iseku na četvrtine i osmine.

Na cenu bureka utiču i tepsije. Onaj iz manjih tepsija je jevtiniji, iz većih je skuplji. Burek može da se napravi i od dve ili tri kore, ali prednost ima onaj sa više koraka i dva nadeva od sira.

Burek nije pecivo jer je burek-burek. Samo bureku pekari ne mogu da dodaju aditive da bi ovaj bio veći. U bureku sve namirnice moraju da budu prirodne.

(Telegraf.rs)