Profesionalni homofobi i zašto Evroprajd ne sme biti zabranjen

U duhu takozvane "zabrane" Evroprajda, koja niti je ustavna niti je zbilja donesena odluka, treba istaći da jedino policija može zabraniti javno okupljanje ovakve vrste, a ona se do sada nije izjasnila, te da predsednik ili vlada nemaju tu moć. Policija bi mogla da zabrani šetnju jedino ukoliko postoji visok bezbednosni rizik, što, budući da se Prajd prethodnih osam godina uspešno održava, nije istina. Sa druge strane, Evroprajd je izazvao daleko više medijske pažnje i gneva homofoba nego "domaći" Prajd prethodnih godina. Svedoci smo nekoliko "litija" na kojima je bilo skandiranja poziva na ubistvo LGBT+ osoba, grafita koji prete fizičkim nasiljem poput "belim gradom krv će liti, gej parade neće biti" i nijedna osoba koja je na ovakve načine pozivala na ubistvo i nasilje nad LGBT+ osoba nije privedena niti na bilo koji drugi način sankcionisana, što bi trebalo da bude prva mera smanjenja rizika kada je u pitanju bezbednost Prajda. Državna bezbednost nam time poručuje da ne namerava da reaguje na nasilnike, već da  namerava da one nad kojima se vrši nasilje obespravi i skloni sa ulica, kojima isti ti nasilnici svakodnevno slobodno šetaju.

Nasilje nad LGBT+ osobama je toliko normalizovano i svakodnevno, da se, umesto osude nasilnika, naše puko postojanje često u našem narodu proglašava “krivim” i “provokacijom”, te bivamo, po dobrom  starom običaju, saterivani u “svoja četiri zida”. Fraza “svoja četiri zida” svodi naše seksualne orijentacije i rodne identitete samo na seks, time potpuno zanemarujući sve načine na koje naša seksualnost ili rodni identitet ulaze u sferu naših javnih života. Na primer, kako tačno zamišljate da ću ja biti transrodna osoba u svoja četiri zida, kada želim da u društvu budem viđen kao muškarac, da mi se ljudi obraćaju u muškom rodu i da na taj način učestvujem u svom okruženju? Kako tačno bih ja mogao da budem muško samo u svoja četiri zida? Ili kako tačno bi gej osoba mogla da bude gej u svoja četiri zida dok njeni roditelji o tome ništa ne znaju, očekuju da na porodični ručak dovede osobu suprotnog pola, venča se itd. Ukratko, “četiri zida” nisu ništa drugo do pokušaj sklanjanja LGBT+ osoba sa očiju sveta, što je  neizvodljivo. Svako ko kaže “Nemam ja ništa protiv njih, ali neka rade to u svoja četiri zida” je prvoklasni licemer.

Preporučujemo

Prajd je jedan od načina na koje postižemo vidljivost, skrećemo pražnju na naše probleme, koji se, pre svega tiču pravnog regulisanja naših života. Zakon o Rodnom identitetu i Zakon o istopolnim zajednicama neće ni na koji način ugroziti nikog drugog, jedino će umanjiti pravne izazove sa kojima se LGBT+ osobe suočavaju.

Sa druge strane, profesionalni homofobi, političari koji skupljaju jeftine političke poene preko grbača LGBT+ osoba i čitava politička persona im se svodi na anti-LGBT+ retoriku, kao što su Milica Đurđević Stamenkovski ili Boško Obradović, posebna su vrsta zla. Naravno da neko poput njih neće prebiti LGBT+ osobu, ali, šireći takve izvrnute narative, dovode do toga da se neki Milorad “primi” na taj narativ i da zbog toga izbaci svoje dete iz kuće jer je ono deo LGBT+ zajednice ili da neki Marko koji ima problema sa besom i nema svrhu u životu proglasi borbu protiv LGBT+ zajednice smislom svog života pa prebije LGBT+ osobu u javnom prevozu. Ovakvi političari dovode LGBT+ zajednicu u vezu sa političkim ideologijama, koriste izraze poput “ideologija homoseksualizma”, na taj način dehumanizujući LGBT+ zajednicu i čineći da je narod vidi kao neku političku i ideološku struju, a ne kao svoje sugrađane i sugrađanke, ne kao ljude. Time nestaje svaka nada da će oni prema LGBT+ zajednici moći da osete empatiju.

Prajd nije, kako profesionalni homofobi tvrde, “provokacija većinske Srbije”, jer ti isti po pravilu imaju podršku manjine, što se vidi po broju glasova koje dobijaju na izborima, te nemaju nikakva prava da se predstavljaju glasnicima “većinske Srbije”. Prajd je protest, a pravo na protest imaju svi slobodni građani svake demokratske države. Na Prajdu zahtevamo pravnu regulativu naših života, dobijamo priliku da skrenemo pažnju na probleme sa kojima se suočavamo u društvu, pored svih drugih problema koje sa nama deli većina naroda u Srbiji.

* Tekst nastao u sklopu kampanje Zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba: “Da budemo svoji, da budemo slobodni”! koju sprovodi Geten uz podršku ambasade Kraljevine Holandije i organizacije ILGA-Europe.

(Telegraf/Matija Stefanović)