Veličanstven prizor iz vazduha potopljene flote nemačkih brodova kod Prahova: Otkrivene tajne dubine Dunava

Najveća suša u Evropi u poslednjih nekoliko godina dovela je reku Dunav na jedan od najnižih nivoa u poslednjih sto godina. Na dnu ove moćne reke, na granici Srbije i Rumunije već 78 godina nalaze se potopljeni nemački brodovi iz Drugog svetskog rata, čije se olupine sada videna površini vode.

Stanovnike Prahova ovaj fenomen, koji je zadivio celu Srbiju, nije ni malo začudio. I ranije su viđali ove olupine kada na Dunavu opadne vodostaj reke. Ipak, nikad olupine nisu bile ovoliko izložene.

Teško je zamisliti da su ove olupine nekad bili deo crnomorske flote nacističke Nemačke 1944. godine, dok su se povlačili od napredujućih sovjetskih snaga. Još teže je zamisliti da su ih nacisti sami potopili u septembru 1944. godine u Đerdapskoj klisuri.

- Pri povlačenju nemačke ratne flote iz Crnog mora, negde na sredini puta prema Crnom moru između Rumunije i Bugarske, naišla je prva nemačka flota, ne znajući da im je zaprečen put prema Crnom moru, tako da se od sto brodova koji su krenuli sa Crnog mora dostigli brojku od 174 broda. Onda su prikupljali u svim mestima, jer su i Rumuni i Bugari bili na strani Nemačke u ono vreme, i otprilike je dovde doplovilo oko 200 brodova - objašnjava Velimir Trajilović, penzioner iz Prahova koji je napisao knjigu o ovim brodovima.

Razasuti preko korita Dunava, neki od brodova i dalje imaju kupole, komandne mostove, slomljene jarbole i uvrnute trupove, dok drugi leže uglavnom potopljeni među peščanim sprudovima.

Kod Prahova, neke od ovih olupina suzile su plovni put na ovom delu Dunava na samo 100 metara sa mogućih 180.

- Mi ovde sigurno imamo oko 10.000 eksplozivnih naprava. Ne znamo u kakvom su stanju i da li mogu da eksplodiraju ili ne. Ali ako jedna eksplodira, onda možete da pretpostavite šta nas čeka - dodaje Trajilović.

Kako su brodovi potopljeni?

Većina ovih brodova je do mora doplovila Dunavom iz Nemačke, a jedan broj je napravljen u rumunskom brodogradilištu Konstanca na obali Crnog mora. Kada je nemačka vojska poražena na Istočnom frontu, saveznički avioni krenuli su da tuku po nacističkim brodovima u Crnom moru.

Shvatajući da nemaju više kud, u avgustu su nacisti krenuli u povlačenje. Plan je bio da se Dunavom vrate do Nemačke, i ta operacija ostaće poznata u istoriji kao "Dunavski vilenjak". Međutim, povlačenje je krenulo da otežava dejstvo rumunske artiljerije, pošto je Rumunija u međuvremenu prešla na stranu antifašističkih snaga.

U sukobima rumunske artiljerije i Crnomorske flote u kojoj je bilo i artiljerijskih barži, patrolnih čamaca, rečnih topovnjača i desantnih plovila, kod Đurđa i Kalafata, došlo je do velikih stradanja. Prema dostupnim informacijama, u evakuacione vozove je kod luke Svištov, u Bugarskoj, ukrcan deo civila i ranjenika, a konvoj od 127 nemačkih brodova i 31 skela voz-broda, sa 2.000 civila i 1.600 ranjenika, nastavio je plovidbu uzvodno. U Prahovo je stigao 1. septembra 1944. godine.

Plan je bio da se nastavi ka Beogradu, ali ih je sačekala Crvena armija kod rumunskog grada Turn Severina i Nemcima su presekli odstupnicu. Tada je odlučilo da se brodovi potope, i to jedan preko drugog. Iz plana nije bio izuzet ni brod bolnica. Nemački spisi pokazuju da su brodovi minirani i potopljeni u noći između 6. i 7. septembra 1944. godine.

Odluku da potopi brodove doneo je kontraadmiral Pol Vili Zib, pod čijom komandom je flota i bila. Zib je navodno tražio odobrenje od pretpostavljenih za ovaj potez kada je shvatio da je u klopci, ali isto nikad nije dobio.

Kada je osvanuo 7. septembar Zibu je stiglo naređenje da ne dira brodove, ali već je bilo kasno.

Od tada ove olupine, od kojih neke i dalje imaju komandne mostove, kupole, čak i jarbole ometaju plovidbu Dunavom. Na navigacionim kartama ovo područje je označeno belom bojom, što znači da se plovi u zoni neispitanog plovnog područja.

Uklanjanje brodova trebalo bi da počne na jesen

Nemački brodovi zaustavljaju plovidbu na ovom delu Dunava već 78 godina. Bilo je više pokušaja da se oni izvade, a ukljanjanje bi trebalo da počne ove jeseni. To će biti zahtevan poduhvat za koji će Vlada Srbije izdvojiti 30 miliona evra, rekao je pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević

Tender za ovaj posao raspisalo je ministarstvo saobraćaja, a zbog velike količine eksploziva brodovi će se najpre deminirati, a potom vaditi. Cilj je, kako nam kažu u ministasrtvu bezbedna plovidba, koja će dovesti i do turističkog procvata ovog kraja.

Napomenuo je da olupine brodova predstavljaju istorijski problem i da skoro 80 godina nije bilo načina da se olupine bezbedno uklone.

Podsetio je da je osmadestih godina prošlog veka rumunska strana pokušala da izvadi jednu olupinu kada je došlo do detonacije i pogibije dva ronioca, nakon čega su svi radovi na vađenju olupina prekinuti.

- Danas imamo tehniku koja nama je omogućila da u prvoj fazi projekta snimimo prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava i detektovali smo sve ono što nam je bilo neophodno da pripremimo tehničku dokumentaciju, kako bismo mogli da idemo na tender i izaberemo izvođača koji će bezbedno uraditi posao - rekao je Kovačević.

Naveo je da se olupine nalaze nizvodno od Ðerdapa 2 u radijusu od pet kilometara i da je identifikovan 21 brod koji utiče na bezbednost plovidbe.

Dodao je da je na toj teritoriji još jedan brod koji ne utiče na bezbednost povidbe, ali da posle 80 godina iz njega izlaze značajne količine nafte i maziva, što utiče na ekosistem.

- Njega ćemo izvaditi zbog zaštite životne sredine - poručio je pomoćnik ministra.

(Telegraf.rs)