Srpkinje sve više migriraju samostalno: Evo gde odlaze naše žene, kojim se poslovima bave i zašto se vraćaju

Deceniju i više unazad migracije su tema u fokusu. U poslednjih 20 godina broj migranata na svetu dostigao je skoro 300 miliona ljudi. Od toga skoro 50 odsto su žene (48,1 procenata). Broj, odnosno udeo migrantkinja u migracijama se povećava na evropskom kontinentu, a smanjuje na afričkom.

Sve više žena, uključujući i građanke Srbije, migrira samostalno ili kao predvodnice porodičnih migracija, a ređe kao pratnja muškarca migranta.

Preporučujemo

Gde su tu žene Srbije, šta one rade u drugim zemljama, i šta kada reše da se vrate?

Naši ljudi najviše migriraju u Nemačku, i prema podacima iz 2020. godine, u njoj boravi 242.620 naših državljana, od čega žene čine 49,4 odsto, tačnije polovina. Od 2013. godine na ovamo, taj broj se samo uvećavao. Poređenja radi, te godine je u Nemačkoj bilo 205.043 naših državljana, od kojih 102.895 muškaraca, i tek nešto malo manje žena - 102.148.

Jovana Stamenković, projektna menadžerka u GIZ-u kaže za Telegraf.rs da žene u Srbiji odlaze na rad u inostranstvo pretežno iz istih razloga kao i muškarci, u potrazi za većom platom i boljim uslovima rada, pristupu kvalitetnijem zdravstvenom i socijalnom osiguranju, kao i radi sticanja boljeg obrazovanja.

- Ovogodišnje istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da srpske migrantikinje u zemljama koje su članice OECD-a poseduju viši nivo obrazovanja i kvalifikacija u poređenju sa muškarcima koji su emigrirali. Za žene je specifična rodna nejednakost vezana za razloge migracija, pokušaj pomeranja od tradicionalnih ženskih uloga i od rodno određenog i segregiranog tržišta rada, neretko i od rodno zasnovanog nasilja. Razloge treba tražiti u trenutnim socijalnim i ekonomskim uslovima života i rada u Srbiji. - objašnjava Stamenković.

Prema njenim rečima, žene koje odu iz Srbije najčešće se bave poslovima čišćenja i ispomoći u domaćinstvima, negom dece i starijih lica, rade i u prodajnom sektoru, zatim kao medicinske tehničarke.

- Čest je slučaj da su one prekvalifikovane za poslove na kojima rade, kao i da odluku o emigraciji donose bez prethodnog informisanja o perspektivama i uslovima za stupanje na tržište rada u inostranstvu, koji su različiti od slučaja do slučaja - navodi naša sagovornica.

Da nijedan ovakav korak, pogotovo za ženu nije lak i jednostavan, govore i činjenice o nekoliko vidova njihove ugroženosti. Kako navodi Stamenković, čitav niz faktora karakterističnih za rodnu nejednakost postaju izraženiji kod migracija, jer migriranje žene čini još ranjivijima.

- One bivaju izložene diskriminaciji po više osnova koje se vezuju za migrante poput jezika ili nacionalnosti, a onda dodatno i po polu. U zavisnosti od faze migracija u kojoj se nalaze mogu da se susretnu sa vrbovanjem i iliegalnom regrutacijom pre polaska, obećanjima o nepostojećim poslovima, falsifikovanjem papira, do zlostavljanja u regrutnim centrima i viktimizacijom u tranzitu. Tokom boravka u zemlji destinacije mogu da se suoče sa neispunjavanjem ugovora o radu, rizicima rada na poslovima bez zdravstvene i socijalne zaštite, neadekvatnim servisima od strane konzularnih i drugih predstavništava zemlje porekla, fizičkim, psihičkim i seksualnim nasiljem. Povratak i reintegracija žena u zemlju porekla su, takođe, dodatno otežani i mogu biti vezani za poteškoće u pronalaženju posla u Srbiji, prilagođavanju porodičnom životu i socijalnoj integraciji. Za žene u Srbiji je karakteristična tradicionalna uloga brige o porodici uz veliki osećaj odgovornosti, te se one često odlučuju za migraciju radi boljih izgleda za svoje potomke ne razmišljajući o sopstvenoj perspektivi - objašnjava ona.

Jovana Stamenković navodi da GIZ kroz program Nemačke razvojne saradnje „Migracije i dijaspora (PMD)“ sprovodi niz mera kojima se doprinosi boljem položaju migrantkinja.

- Kroz DIMAK - Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Komesarijatu za izbeglice i migracije, pružamo pouzdane informacije o svim fazama migracije, bilo ka ili iz Nemačke. Ovim se smanjuju rizici iregularnih migracija kojima su žene podložne i pružaju se mere za njihov održiv povratak u Srbiju. Ulažemo napore da prilikom savetovanja o kreiranju i sprovođenju politika o migracijama uključimo urodnjavanje, odnosno rodni aspekt. Trenutno pružamo podršku da 17 opština u Srbiji ažurira svoje lokalne akcione planove o migracijama uz definisanje mera koje su rodno transformativne i unapređuju položaj migrantkinja - kaže ona i dodaje - Nacionalne i lokalne institucije je potrebno kontinuirano obučavati na temu migracija, pa je jedna od specifično dizajniranih obuka upravo nosila naziv Migracije i rod gde smo donosiocima odluka predstavili vezu između ove dve teme, neophodnost adekvatnih mera zaštite žena i važnost uzimanja u obzir svih aspekata rodne ravnopravnosti pri upravljanju migracijama.

Prof. dr Zorana Antonijević, stručnjakinja za pitanja rodne ravnopravnosti i savetnica misije OEBS-a za Srbiju kaže za naš portal da, da bismo razumeli specifične načine na koje sve migracije utiču na žene, njih treba proučavati iz perspektive rodne nejednakosti, tradicionalnih ženskih uloga, rodno određenog i segregiranog tržišta rada, univerzalne rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja i svetske feminizacije siromaštva i mobilnosti radne snage.

- Osnovni pojmovi koje treba imati na umu kada govorimo o migracijama, rodu i rodnoj ravnopravnosti vezani su za nekoliko fenomena. Prvi je feminizacija migracija u poslednjih nekoliko decenija, drugi je "kriza nege" (brige i staranja) koja je usko povezana sa demografskim promenama i trećim problemom, a to su ekološke i bezbednosne krize koje primoravaju žene i muškarce da napuste svoje domove. Ostali faktori koji utiču na povećani broj žena migrantkinja su neravnopravnost žena i žensko siromaštvo, odnosno globalizacija i feminizacija siromaštva kroz globalne lance nege.

- Feminizacija migracija je pojam kojim se označava niz fenomena u okviru migracija koji različito utiču na muškarce i žene. To za posledicu ima pojavu većeg broja žena koje samostalno migriraju a ne kao prateći članovi domaćinstva. Feminizacija migracija pokazuje posebne teškoće koje imaju žene koje migriraju, od promene rodne dinamike unutar domaćinstva, do nasilja prema ženama migrantkinjama kako u zemlji porekla, tako i u zemlji destinacije. Sam pojam ukazuje na potrebu da se sagleda drugačiji uticaj migracija na žene i muškarce, i da rod, kao i uzrast predstavljaju bitne činioce uticaja na povećanje ranjivosti migrantkinja. U ostale faktore spadaju, etničko poreklo, kao i geografska lokacija - objašnjava Zorana Antonijević.

Ali, šta kada naše žene odluče da se vrate?

Kako ističe Stamenković, u okviru programa PMD osnažuju se žene povratnice koje su stekle određene veštine u Nemačkoj i žele da svoja znanja prenesu u institucije u Srbiji. One mogu dobiti različite vidove podrške poput dodatka na platu u Srbiji, ili sredstva za započinjanje svog biznisa.

- Ovim se jačaju veze sa pripadnicama naše dijaspore, i do sada smo imali pozitivna iskustva gde su neke od njih po povratku otvorile svoj biznis u Srbiji - navodi ona.

Kada je reč o osetljivim grupama povratnika, oni se suočavaju sa nizom problema koji otežavaju njihovu reintegraciju, pokazalo je najnovije istraživanje „Društveno ekonomski položaj i reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji u Srbiji u 2021.", sprovedeno u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj (PME)“.

U 2020. godini je, prema podacima Komesarijata za izbeglice bilo 1.008 registrovanih realizovanih readmisija, ali se veruje da je otprilike još toliko neregistrovanih, te da je stvarna brojka dvostruko veća. Romi, kao najranjivija društvena grupa u Srbiji, i dalje čine većinu povratnika - više od 60 odsto u 2020. godini.

Istraživanje kao ključne probleme navodi: nisko obrazovanje i odustajanje od školovanja, visoku nezaposlenost i loš kvalitet zaposlenja, niske prihode, te nizak kvalitet stanovanja.

Čak 46 odsto povratničkih domaćinstava ima ukupnu mesečnu potrošnju koja je niža od minimalne neto zarade u Srbiji, a 87 odsto ispitanika se žali da su primanja njihovog domaćinstva nedovoljna za zadovoljenje svih potreba poput hrane, plaćanja računa, zdravstvene zaštite, higijene, obrazovanja i prevoza na lokalnom nivou. Istraživanje je pokazalo da su povratnici veoma naklonjeni pronalaženju posla, i to je glavna oblast u kojoj im treba podrška.

Prema nalazima istraživanja, povratnici, pogotovo romske nacionalnosti, se suočavaju i sa diskriminacijom, i to gotovo na svakom koraku.

Sa druge strane, pokazalo je da je obrazovanje povratnica niže od obrazovanja muškaraca, zatim da iskustvo migracija osnažuje veliki broj povratnika koji su korisnici mera socio-ekonomske podrške, ali da je situacija je drugačija kada je reč o ženama. Socijalna isključenost kod žena se povećava u odnosu na period pre migracije, kao i njihova neaktivnost na tržištu rada.

Što se tiče država iz kojih su se povratnici vratili u Srbiju, 2021. godine, preko 80 posto je to učinilo iz Nemačke, dok su preostale zemlje Austrija, Švedska i Francuska. Što se tiče država iz kojih su se povratnici dobrovoljno vratili u Srbiju, 2021. godine je to učinilo 63 odsto iz Švedske, 61 odsto iz Nemačke, 49 odsto iz Austrije, 48 iz Francuske, a 53 odsto čine dobrovoljni povratnici iz drugih zemalja, u odnosu na prinudni povratak.U Beogradu najveći broj povratnika, inače, ima osnovnu školu, u Vojvodini nema obrazovanje, a samo Zapadna Srbija i Šumadija, i istok i jug beleže po jedan procenat povratnika sa univerzitetom.

(Telegraf.rs)