Plovili smo kraj nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata, koji su izronili na Dunavu: Prizor je nestvaran

Klimatske promene i ekstremne temperature dovele su do pada vodostaja moćnih reka. Ovog leta "klonuo" je Dunav, voda je opala u Rajni, čak je i neustrašivi Jangce počeo da presušuje.

Preporučujemo

Kako se voda povlačila priroda je otkrila ne samo sprudove, već i davno zaboravljena blaga, potopljene gradove, ali i neke detalje iz prošlosti, koju bi mnogi rado želeli da zaborave.

Upravo na Dunavu, na području Prahova, iz reke su prvo izronili vrhovi, a potom gotovo i čitavi nemački brodovi koji su tu potopljeni tokom Drugog svetskog rata. Dok smo čamcem prilazili moćnim plovilima, koji su na dnu trunuli više od 75 godina, nismo mogli a da se ne zapitamo koja sve blaga još Dunav krije.

Stanovnicima Prahova ovaj prizor nije stran. I ranije su znali da vide ove olupine kada na Dunavu vodostaj opadne. Ipak, nikad olupine nisu ovoliko bile izložene.  Naime, Dunav nije bio ovoliko nizak u poslednjih sto godina.

Sada je u punom "sjaju" otkrio olupine ratnih brodova u kojima se i dalje nalazi eksploziv.

Teško je zamisliti da su ove olupine nekad bili deo crnomorske flote nacističke Nemačke 1944. dok su se povlačili od napredujućih sovjetskih snaga. Još teže je zamisliti da su ih nacisti sami potopili u septembru 1944. u Đerdapskoj klisuri.

Foto: Slađan Bogdanović

Kako su brodovi potopljeni?

Većina ovih brodova je do mora doplovila Dunavom iz Nemačke, a jedan broj je napravljen u rumunskom brodogradilištu Konstanca na obali Crnog mora. Kada je nemačka vojska poražena na Istočnom frontu, saveznički avioni krenuli su da tuku po nacističkim brodovima u Crnom moru.

Shvatajući da nemaju više kud, u avgustu su nacisti krenuli u povlačenje. Plan je bio da se Dunavom vrate do Nemačke, i ta operacija ostaće poznata u istoriji kao "Dunavski vilenjak". Međutim, povlačenje je krenulo da otežava dejstvo rumunske artiljerije, pošto je Rumunija u međuvremenu prešla na stranu antifašističkih snaga.

U sukobima rumunske artiljerije i Crnomorske flote u kojoj je bilo i artiljerijskih barži, patrolnih čamaca, rečnih topovnjača i desantnih plovila, kod Đurđa i Kalafata, došlo je do velikih stradanja. Prema dostupnim informacijama, u evakuacione vozove je kod luke Svištov, u Bugarskoj, ukrcan deo civila i ranjenika, a konvoj od 127 nemačkih brodova i 31 skela voz-broda, sa 2.000 civila i 1.600 ranjenika, nastavio je plovidbu uzvodno. U Prahovo je stigao 1. septembra 1944. godine.

Plan je bio da se nastavi ka Beogradu, ali ih je sačekala Crvena armija kod rumunskog grada Turn Severina i Nemcima su presekli odstupnicu. Tada je odlučilo da se brodovi potope, i to jedan preko drugog. Iz plana nije bio izuzet ni brod bolnica. Nemački spisi pokazuju da su brodovi minirani i potopljeni u noći između 6. i 7. septembra 1944. godine.

Odluku da potopi brodove doneo je kontraadmiral Pol Vili Zib, pod čijom komandom je flota i bila. Zib je navodno tražio odobrenje od pretpostavljenih za ovaj potez kada je shvatio da je u klopci, ali isto nikad nije dobio.

Kada je osvanuo 7. septembar Zibu je stiglo naređenje da ne dira brodove, ali već je bilo kasno.

Od tada ove olupine, od kojih neke i dalje imaju komandne mostove, kupole, čak i jarbole ometaju plovidbu Dunavom. Na navigacionim kartama ovo područje je označeno belom bojom, što znači da se plovi u zoni neispitanog plovnog područja.

Brodovi bi mogli da se nađu na površini

Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević najavio je da bi u oktobru trebalo da počne vađenje više od 20 potopljenih brodova iz Dunava, koji ometaju plovidbu nizvodno od Ðerdapa 2.

Kovačević dodaje da će projekat vađenja olupina trajati najmanje pet godina.

(Telegraf.rs)