Sanjam svoje dete: Kragujevčanka optužuje lekare da su abortirali zdrav plod, oni tvrde - sve je po protokolu

Akušersko nasilje, koje trudnice i porodilje dožive, i dalje je tabu tema i nešto o čemu i same žrtve lošeg ophođenja u porodilištima ćute. Ipak, među njima ima onih hrabrih koje se odluče da podele iskustvo i upozore druge žene.

Među ovim drugima našla se i jedna čitateljka našeg portala, koja je želela da ostane anonimna, a koja je odlučila da ispriča kako je greškom lekara, posle više pokušaja da ostane trudna, izgubila bebu. Plod joj je očišćen, uz opravdanje da je vanmaterična trudnoća, a na histopatološkoj analizi se ispostavilo  da je trudnoća bila uredna i da je bila treća nedelja.

U zdravstvenoj ustanovi koju krivi za ovaj gubitak, tvrde da je sve urađeno po protokolu i da trudnoća nije bila u materici. 

Sve je krenulo kada su njen suprug i ona poželeli da postanu roditelji. Ipak, insulinska rezistenicija koju naša sagovornica ima, kao i hormonski disbalans, znatno su otežavali da ostvare svoju želju. Zbog toga su se odlučili na vantelesnu oplodnju.

- Četiri godine smo suprug i ja pokušavali da se ostvarimo kao roditelji i to nije išlo. Kroz priče smo čuli za jednu kliniku u Beogradu, gde se radi vantelesna oplodnja, zakazali smo pregled i zaista se ispostavilo da imam hormonski disbalans. Rečeno mi je da mogu da ostanem u drugom stanju, ali je pitanje kada, to može biti sad ili za pet godina. Predložio nam je, ako baš želimo da dobijemo dete što pre, krenemo u proces vantelesne oplodnje. Naravno, pristali smo. Da bismo krenuli u proceduru, trebalo je ispočetka da radimo sve analize, da bi rezultati bili relevantni. U novembru mesecu prošle godine mi je doktor rekao da dođem drugi dan ciklusa kako bismo odradili hormone, da bih u martu krenula na vantelesnu. Kada je došao decembar, meni je ciklus kasnio, kao i svaki put, pa nisam obraćala pažnju. Došao je kraj meseca i već vidim da nešto nije kako treba. Uradila sam test i ispostavilo se da sam trudna - počinje priču naša sagovornica.

Kako kaže, ne zna šta se dogodilo, ali je bila i srećna i zbunjena činjenicom da je, nakon toliko pokušaja, ostala trudna, i to prirodnim putem.

- Ne znam, posle toliko godina da se desi tako odjednom, nisam mogla da verujem. Pozvala sam kliniku, rekli su mi da samo odem u Dom zdravlja, da mi potvrde trudnoću i otvore bolovanje, zbog insulinske rezistencije. Bila je nedelja, u ponedeljak sam odmah otišla u Dom zdravlja kod svog izabranog ginekologa. Navela sam da sam radila dva testa i da su oba pozitivna, ciklus mi je izostao. Pregledao mi je, radili smo ultrazvuk i onda mi je odmah nakon toga rekao: "Znaš šta, meni ovo liči na vanmateričnu trudnoću". Pitala sam ga šta je to, jer nisam znala. Objasnio mi je da u čestim slulajevima žene i ne stignu do bolnice, da mora odmah hitna operacija, da ne dođe do sepse i unutrašnjeg krvarnja. Nisam mogla da verujem šta mi govori - dodaje ona.

Navodi da je sledeći korak bio uput na ginekologiju u Univerzitetski klinički centar Kragujevac, u slučaju da je u pitanju vanmaterična trudnoća.

- Ležala sam tri dana kod kuće, kao sam bolesna. Decembra 29, bila sam kod mojih i počelo je nešto malo da me probada. Zvali smo mog doktora, rekao je da mi je verovatno pukao jajovod i da moram sanitetom do Kragujevca. Sanitet je bio spreman i doktor mi je rekao: "Ne brini, bićeš operisana, stižeš na vreme", a da me prethodni nije ni pregledao. Iako je bol u međuvremenu prestao, stigli smo do Kragujevca i tamo me je pregledao jedan divan lekar koji mi je rekao da se ništa nije desilo, da je sve u redu sa mnom. Uradili su mi Beta test, pokazalo se da je visok rezultat, kao da sam trudna par nedelja i da je normalno. Predložio mi je da to veče legnem u bolnicu, jer je bilo kasno i za svaki slučaj, gde bi mi sledeći dan opet uradili Beta test. Ostala sam naravno, legla na Odeljenje ginekologije. Oko ponoći me je posetio doktor rekavši da mi se Beta duplirala, da je najverovatnije sve u redu i da sutra idem kući.

Međutim, sreća ove mlade žene trajala je samo do sledećeg jutra, kada joj se život pretvorio u agoniju.

- Ujutru se budim, dolaze sestre. Zapamtila sam tu glavnu sestru za čitav život. Prvo što nam je rekla kad je ušla jeste da sklonimo telefone. Spremaju nas za vizitu, došao je doručak, nisam imala apetit, popila sam samo čaj. U vizitu je pored te sestre došao i načelnik ginekologije. Prva njegova rečenica meni bila je: "Ovde imamo vanmateričnu trudnoću". Pitala sam o čemu se radi, rekao mi je: "Tišina sada". Posle razgovora sa sestrom je dodao: "Ti mala moraš na reviziju". Pitala sam zašto, kad mi je doktor prethodnu noć objasnio da je sve u redu. Drčno mi je odgovorio: "Ma kakav doktor, ko tebi puni glavu da je ovde sve u redu". Pitala sam zbog čega to, jer mogu da mi ubiju dete ako je sve u redu.

Odgovor dokotora, kako navodi ona, bio je da je reč o standardnoj proceduri, te da je praksa da se radi revizija, kako bi znali da li je trundoća vanmaterična ili ne.

- Nisam mogla da verujem da ne postoji neko drugo rešenje, da moraju da mi izvade plod da bi videli da li je sve u redu. Sve vreme su me ućutkivali, nisam mogla da progovorim ili završim rečenicu do kraja. Samo sam htela odgovor šta nije u redu da bi se meni radila revizija materice, a pritom ni ne znaju da li sam trudna 100 odsto ili ta trudnoća nije u redu - dodaje ona.

Molila ih kroz suze da je puste

Ipak, mesta za odovore nije bilo, navodi naša sagovornica. Posle molbi i plača, pristali su da je još jednom pregledaju.

- Bili su potpuno besni. Doktor je na ultrazvuku video da ima nešto u materici. Rekao mi je: "Mala, ti krvariš, je l misliš da će taj tvoj plod da valja, da će sutra to dete da ti bude zdravo? Čim krvariš, organizam ti odbacuje plod i to ne valja. Sama ćeš da ga izgubiš". Mislila sam, ako je tako, neka me puste i neka sama pobacim. Ali nisu hteli ni da čuju, pošto su bili praznici, kažu, ne mogu da me drže u bolnici. Vršili su pritisak na mene, zastrašivali me, nisu mi dali da govorim, plakala sam, bila sam uplašena. Htela sam da idem kući, ali su mi rekli da ako potpišem da hoću da odem kući, više ne mogu da se vratim. To je bila pretnja koja me je navela da pristanem, strah je bio ogroman, mislila sam bar ja da preživim kad je takva situacija.

Kako tvrdi, pod pritiskom i zastrašivanjem, pristala je na reviziju.

- Bila sam izmučena i iznurena. Ne umem da vam opišem taj osećaj. Nikad ga neću zaboraviti. Nisam znala više ništa, samo mi je bilo stalo da se sve okonča, da odem kući i da ih više ne vidim. Za sekundu su me uspavali, sve se završilo, posle toga se ničega ne sećam. Kad sam se probudila, sestra je bila ispod mojih nogu. Plakala sam jako, pa me je drsko upitala: "Hoćeš da ti dovedem psihijatra?". Nisam mogla da je slušam, ležala sam tako neko vreme. Više nikada nisam videla doktora koji mi je radio reviziju. Ponašali su se grozno prema svim devojkama i ženama koje su tu ležale, bili su drski i vređali ih. Tu su bile dve žene već 20 dana posle porođaja jer su dobile sepsu zato što su bile loše ušivene. Rekle su mi: "Ti ne znaš gde si zapala". Ostala sam tu još jedan dan. Sutradan je došao potpuno neki treći doktor, kome sam objasnila šta se desilo, na šta se on začudio što su mi radili reviziju ako je bila vanmaterična trdunoća i tražio je da mi rade Betu. Beta je spala, potpisala sam da želim da izlazim na svoju odgovornost, jer su mi opet pomenuli da više ne mogu da se vratim, što je suludo. Šta, umirem i reći će mi da više neće da me prime jer sam se potpisala negde? - kaže ona.

"Osećala sam se kao u klanici"

Krivica, griža savesti, strah i trauma koju je doživela, i danas je proganjaju. Najteže je bilo prvih dana.

- Počela sam da krivim sebe, zašto sam to sve dopustila. I dalje tvrdim da sam kriva jer nisam izašla na svoju odgovornost tada kad je trebalo, ali, ponavljam, prepali su me da će mi se nešto desiti čim izađem. Rezultat je poslat na histopatološku analizu. Ispostavilo se da je trudnoća bila uredna i da sam bila treća nedelja. Moj suprug je bio besan, van sebe, želeo je samo da nađe tog doktora koji mi je sve ovo napravio. Strašno je bilo. Na kraju sam otišla kod svog ranije izabranog ginekologa, da ga pitam šta ćemo sad, posle svega. Rekao mi je da ne budem na kraj srca, da ću imati dete jednog dana - objašnjava nam sagovornica.

Dodaje da je spas tražila u poslu i skretanju misli, bez snage da se suoči sa svim.

- Bilo je jako teško psihički u početku. Suprug je odlazio da radi, na poslu je po ceo dan, molila sam ga da ne ide da ne bih ostala sama. Kako zatvorim oči, sanjam to dete. Sanjam da sam ga ubila, samoj sebi nabijam krivicu. Morala sam i ja odmah da krenem da radim, da mi bude lakše. Moj život narednih par meseci se svodio na to da radim drugu smenu, kako bih išla na posao čim ustanem i ostajala do uveče kasno radeći. Ostajala sam prekovremeno kako bih se izmorila i kad dođem kući samo da legnem. Imala sam abortus ne zato što sam htela, nego bez potrebe. To je bilo najželjenije dete koje je moglo da se rodi, a desio se abortus. Zbog čega? Zato što su mi govorili da ćutim, da sam razmažena, da  treba da skratim jezik. Osećala sam se tad kao da smo osuđene, kao da smo bile u klanici, tretirali su nas kao stoku. Kao da smo za nešto krive.

Na kraju, poručuje svim devojkama i ženama da ne ćute i da se uvek bore da se njihov glas čuje.

- Rekla bih devojkama samo da ne ćute, da se ne plaše, jer nisu na sudu. Smeju da kažu da nešto ne žele i da niko ne sme da ih prekine. Da traže više mišljenja, ako osećaju da nešto nije u redu. Meni je termin trebalo da bude sad, 25. avgusta. Kako je došao avgust, sve vreme razmišljam o tome kako bismo sad pravili čast jer nam se rodilo dete. Ne mogu sad da vratim vreme, prosto pokušavam da se pomirim sa tim. Hteli smo da tužimo KC i doktore, ali sam odustala. Ako to budemo uradili, konstantno ću morati da se vraćam na to, a nemam nijednog svedoka. Bila sam sama sa njima. Sada shvatam da je važno uvek imati nekog svog pored sebe u tim trenucima, da ne bi dolazilo do ovakvih situacija da se neko iživljava - zaključuje ona.

Oglasio se i KC Kragujevac: "Ispoštovani svi medicinski protokoli i procedure"

Povodom ove ispovesti kontaktirali smo KC Kragujevac, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Međutim, povodom ovog slučaja u javnosti se oglasila direktorka Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Kragujevac, prof. dr Aleksandra Dimitrijević. Ona je rekla da su u toku hospitalizacije I.M. u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Kragujevac ispoštovani svi medicinski protokoli i procedure koji se primenjuju kada postoji sumnja na trudnoću, bilo da je ona u materici ili van nje.

- Patohistološkom analizom utvrđeno je da se trudnoća nije nalazila u materici - navela je prof. dr Dimitrijević.

(Telegraf.rs)