A šta biste vi da vam neko kaže "ljubite se u svoja četiri zida": Filip i Uroš se vole i to rade pred svima

Da li ste pogledali promotivni snimak beogradskog Prajda na kojem se dva zaljubljena mladića sočno ljube u usta?

Preporučujemo

Kao autorka ovog teksta, ja jesam. Više puta. Tog istog dana gledala sam i snimak sa mesta masakra u Cetinju, gde je pomahnitali ubica sejao smrt i lišio života 11 ljudi, među kojima i dvoje dece.

Takođe sam pogledala snimak na kojem policajci traže nož kojim je mladić u Nišu izboden nasmrt od potpunog neznanca, i to samo zato što se "gurao u redu s njim".

Nešto kasnije stigao je i snimak auta smrskanog kao paklica cigareta.

Kada sam, na kraju dana, otvorila snimak ovih mladića, kroz glavu mi je samo proletelo: "konačno nešto što nije smrt".

A onda sam pomislila na one kojima će baš ovaj snimak biti sporan. Neću da ih osuđujem, ko sam ja da to činim, samo ne uspevam da ih shvatim. Pored svih strahota na ovoj planeti koje nam se dešavaju, zašto bismo pravili problem oko ljubavi dva bića i to samo zato što su istog pola?

Razgovor sa Filipom, jednim od mladića sa snimka, samo je dodatno raspirio ovo pitanje u mojoj glavi. Sa druge strane žice javio se fin i kulturan mladić. Izvinio se što zbog obaveza nije odmah odgovorio na moj poziv. Kao novinar tvrdim, ne radi to svako. Uostalom, ja njega jurim za priču, a ne on mene.

Odgovarao je na pitanja bez ustručavanja. Prvo je već bilo direktno - koliko ste ti i tvoj momak zajedno?

- Zajedno smo tri godine. Mada je to u navratima bila i veza na daljinu, jer on studira u Ljubljani, a inače je iz Srbije - ljubazno mi je odgovorio Filip.

Filip ima 25 godina, diplomirani je inženjer FON-a i član organizacionog tima Prajda. Svog momka upoznao je preko društvenih mreža, ali je tek posle dva meseca dopisivanja s njim otišao na prvi dejt. I to baš na dan održavanja Prajda. Zato Prajd za njih danas ima posebnu simboliku.

- Tamo smo se prvi put i poljubili - priznaje nam on.

Kako lepo zvuči kada neko s toliko ljubavi priča o svom partneru, razmišljam. Dosta mi je priča o muževima koji tuku žene, a onda kače slike "srećne porodice" na Instagramu i Fejsbuku.

Filip i njegov momak se za razliku od takvih "moralista" ne pretvaraju. I ne kriju. Ali se ne usuđuju da i druge gej parove podstiču na isto.

- Ne bih da druge ohrabrujem da to čine, dokle god sami nisu potpuno sigurni i spremni na to. Ja nemam problem s tim da iskažem emociju prema dečku koga volim, a tu je i taj momenat aktivizma. Vreme je da Beograd vidi istopolni par da se ljubi u javnosti. Stalno nešto čekamo, sedimo u ta famozna "četiri zida". Ovo je važan korak za oslobođenje i borbu za jednakost - poručuje Filip.

Ipak, priznaje, i sam je uzdržan u nekim situacijama. Na primer, kaže, ne bi se javno poljubio sa dečkom u kasnim satima, na mestima sa velikom cirkulacijom ljudi.

Pomišljam - kako je to tužno. Ja nikada nisam brinula gde ću i kada poljubiti svog muža. Jednostavno, ne zvuči fer. Ali dobro... Zato i pišem ovaj tekst.

- Momak i ja smo privilegovani da naše porodice znaju i da nas podržavaju. To nije čest slučaj - zaključuje na kraju naš sagovornik.

Tada se setih kada me je jedan protivnik Prajda pitao: "A šta bi ti radila da ti ćerka bude gej?"

Ništa. Privatan život moje ćerke je njena stvar. Moja najveća briga je da ne bude sa partnerom koji je nasilan i koji će je zlostavljati. Kao majka joj samo želim da bude srećna, a sa kim - to će ona sama odabrati.

I dok gledam slike mrtvih u saobraćajnim nesrećama, ubijenim ženama, krvavim posteljinama i putevima, razmišljam kako je na ovom svetu bitno samo da smo zdravi i da se volimo. Van četiri zida i svuda gde možemo. Ljubav je slika koja nedostaje svetu, dosta je bilo patnje!

Ako je i vama, prošetajte 17. septembra u 17 časova evropskom Paradom ponosa u Beogradu.

(Telegraf.rs)