Dali su joj 1 odsto šanse da preživi, a onda se desilo čudo: Milica je u 8. mesecu porođena na respiratoru

Milica Petrović Mica iz Niša prva je pacijentkinja u istoriji domaće i svetske medicine koja se na respiratoru porodila i primila hemioterapiju. Šansa da to preživi bila je, procenjuju lekari, svega jedan odsto!

Hrabra žena toga tada, naravno, nije bila svesna, niti bi se iko usudio da joj kaže.

Preporučujemo

A kako je uspela, danas ne znaju da objasne. Ona samo poručuje:

- Toliko sam želela ćerku da sam morala bar da je vidim - priča nam odmah na početku razgovora, javljajući se iz bolnice gde trenutno prima terapiju.

Milica je zatrudnela treći put, posle dva sina, i saznala da joj se ispunjava najveća želja: da stiže dugo čekana devojčica. Međutim, pred kraj trudnoće saznaje i da ima neooperativan tumor limfnih čvorova u grudnom košu i tada kreće ova neverovatna priča.

- Od petog meseca sam se otežano kretala i teško disala. Međutim, govorili su mi da beba gura organe i ja sam mislila da je sve to nekako normalno. Ali, kako je vreme prolazilo, meni je bilo sve gore. Pulmolog, koji je fantastičan, rekao mi je tada da zbog bebe ne sme da me snimi, a da bez snimka ne može ništa da vidi - priseća se Milica za Telegraf.

U osmom mesecu situacija je, kaže, postala neizdrživa. Tada je već mogla da diše isključivo sedeći.

- Spavala sam sedeći, nije bilo šanse da legnem, jer bih se gušila. Jako sam teško disala i odmah sam otišla kod lekara. On mi je rekao da ne čuje da mi radi desno plućno krilo i uputio me na ginekologa kako bi video da li sme da me snimi. Ginekolog je odobrila, jer je beba već bila formirana, samo su mi stavili zaštitu preko stomaka - priča neustrašiva Nišlijka.

Ipak, takvu dijagnozu nije očekivala. Kada je doktor pogledao njen nalaz, po zabrinutom izrazu koji je imao, Milica je znala da vesti nisu dobre. Tumor je pritiskao njen grudni koš i morala je odmah da bude porođena i stavljena na respirator, a zbog težine bolesti i da što pre primi hemioterapiju.

- Zakazan je odmah carski rez, a ja sam od saznanja za bolest prvo odlučila da ne budem u kontaktu s porodicom da ih ne opterećujem dodatno i da se koncentrišem na lečenje. Vremena provedenog do carskog reza sam se tek kasnije prisećala, detalj po detalj. Tek sam kasnije, kada su doktori davali izjave za medije, čula da su bile jako male šanse da preživim i nije mi bilo nimalo lako zbog toga saznanja, iako sam sve to pregurala - kaže ona.

Nikolinu, koja sada ima četiri i po meseca, videla je tek mesec dana nakon porođaja. Nedostajali su joj i sinovi Mihajlo (10) i Petar (3) i najteže joj je bilo kad bi joj neko pomenuo decu.

- Oni su moja najveća motivacija. Kad ih vidim kako trče po sobi, uvek sebi kažem "moraš". Nema druge, moram - kaže ona, dodajući da joj je suprug Lazar velika podrška.

Zahvaljuje se i hematolozima koji je leče, kao i svojoj doktorki Vesni Nikolić.

- Suprug i ja smo uplašeni, ali nema predaje. Spremna sam na svaku borbu iz koje mogu da izađem kao pobednik - poručuje na kraju, a mi joj to od srca i želimo.

(Telegraf.rs)