"Кad umrem moj pepeo prospite u Guči, a trubači neka sviraju": Šandor imao samo jednu poslednju želju

Tokom šest decenija koliko se održava, Sabor trubača u Guči iznedrio je mnoge nesvakidašnje ljubavi, ali i prijateljstva za čitav život.

Jedna takva priča ispisana je svedočeći o večnoj povezanosti srpskog i mađarskog naroda. Skoro dvadeset godina kod Slobodana Slavkovića iz Guče dolazila je grupa od oko 30 bajkera iz mesta Pečulj, a među njima je bio i Šandor Farkaš. Кoliko je ovaj Mađar zavoleo Srbe i srpsku trubu najbolje je pokazao onda kad su mu dani na ovom svetu bili odbrojani.

Preporučujemo

- Jednog proleća stigla nam je vest da se Farkaš razboleo. Dobio je karcinom kostiju i pošto je znao da mu zbog razvoja bolesti nije ostalo puno od života, izrazio je želju da se kremira, a da se pepeo iz urne razaspe u reku Bjelicu uz zvuke trube. To je učinjeno pre sedam godina kada je preminuo. Bilo je izuzetno dirljivo, a meštani koji su tome prisustvovali mesecima su prepričavali taj događaj - rekao je za RINU Slobodan iz Dragačeva.

Poslednja Farkašova adresa zauvek je ostao sokak u Guči, a osim što je pepeo posut u ovoj varošici, na zidu jedne kuće u hladu stoletne lipe stoji njegova slika i ispisane tri reči na srpskom jeziku ''zauvek sa nama". Njegovi prijatelji nakon smrti ne propuštaju Sabor trubača, a na taj način evociraju večne uspomene na Farkaša. Tako je i ovog avgusta kada su se okupili u Slobodanovoj kući kao nekada.

- On je Srbe zavoleo do groba, svake godine je dolazio u Guču i živeo je za taj Sabor, čitave godine je šparao za te dane. Opčinila ga je količina dobrote ovde, i uvek je govorio da je jedino Srbi imaju - rekao je Predrag Lukić iz Osjeka.

Kada se Bjelicom prosipao pepeo ovog Mađara po njegovoj želji svirao je orkestar Gvozdena Rosića, a ovaj događaj tada je zabeležio i BBC.

(Telegraf.rs)