"Ognjena Marija je čudo": Dragiši majka darovala bubreg, sa nama je podelila dirljive reči iz ličnog dnevnika

Dragišu Petkovića (27) iz Beograda, koji je vodio tešku i dugu borbu sa bubrežnom bolešću, porodica, rodbina i prijatelji su 17. jula ispratili u Istanbul gde je imao transplantaciju bubrega.  Bubreg mu je dala majka.

- Transplantacija je uspešno završena 27. jula. Dragiša je prihvatio moj srodni bubreg i on funkcioniše sto odsto. Nisam ranije objavljivala lepe vesti i podelila našu radost jer mu se 1. avgusta desila kriza svesti i gubitka pamćenja i to je za mene bio neopisiv šok. Operacija je bila teška, postoperativni period još teži. Situacija je bila teška i nepredvidiva - priča za Telegraf.rs Dragišina majka Biljana.

Preporučujemo

Kako objašnjava, ona se brže oporavlja nego sin jer je fizički i psihički jača. Za Dragišin organizam, koji je msecima bio izmučen i izglavneo, operacija je bila izazov, a sada se u njemu vodi bitka da prihvati novi organ.

- Trčali smo maraton i osvojili medalju. Ta medalja je novi život. Sada koračamo polako. Oporavak u Turskoj sa kontrolama će trajati do sredine septembra. Potom bi trebalo da mesec dana budemo u Beogradu, pa da se vratimo u Tursku na kontrolu. Ovog momenta smo dobro i nadam se da će tako i da ostane - dodaje.

Biljana je sa nama podelila i deo svog dnevnika nakon što je svom sinu darovala bubreg.

"30. jul, subota, treći dan od operacije. Ognjena Marija. Nisam spavala, a nije ni Dragiša. U odvojenim smo sobama, sa maskama, na slikama smo bez maski, da se vidi da smo to mi. Gledamo se i ne pričamo. Obilazim ga, ćutimo. Imali bismo mnogo toga da kažemo, ali ne verujemo svojim očima. Ja postajem delimično svesna da je danas subota, a nešto smo propustili... Nismo otišli na dijalizu. Noć je, a san neće da oči. Razmišljam i pričam sama sa sobom. Pa, Dragišina težina je 52 kilograma ukupno, nema sa vodom i bez vode u sebi. Dragiša jede ono što godinu dana nije jeo, pa njemu je kreatinin spušten najniže što može, što je bilo nezamislivo. Dragiša sada pije bez ograničenja, ukupno dva do tri litra dnevno, bilo vode, čaja, supa, sokova... Nema one rečenice 'Dragiša, ti to ne smeš, ti to ne jedeš, od toga si imao napad'. Ovo je šok i za njega i za mene", zapisala je Biljana tri dana nakon operacije.

Ona je istakla da sve što doživljavaju zvuči nestvarno i bajkovito, da suze same padaju, ali da su ovog puta u pitanju radosnice.

"Od grča su, čini mi se, malo padale, inače bi potoci bili. Ognjena Marija je čudo. Molila sam se celu noć za sve oko sebe i za Dragišu. Noćas sam mu stavila pod jastuk ikonicu sa parčetom odore, namena za Dragišino zdravlje doneta iz Grčke i namazala mu čelo sa uljem iz manastira sa Svete Gore. Ovo je prestresno za nas, ali maraton koji smo trčali smo pretrčali. Padali smo, dizali se, daleko je bilo, neostvarivo, cilj nije bio na vidiku, a sada smo vrpcu presekli i istrčali kao pobednici. I uzeli medalju. Život", nastavila je Dragišina majka.

Ispunila je, kako kaže, amanet i obećanje dato pokojnom suprugu da će Dragiši da da bubreg i time je u duši pronašla mir. Podržavali su ih svi - šira porodica sa unukom i bratancem Danilom, kumovi, rođaci, prijatelji, kolege, društvo sa folklora i mnogi drugi znani i neznani ljudi koji su ih bodrili i, kako kaže, mahali im dok su trčali trku za život.

"Davali su nam moralnu, ljudsku i novčanu snagu da to izdržimo i kad padnemo, da ustanemo dostojanstveno i nastavimo uspravno dalje. Ovo ostaje ružna prošlost koja ostavlja gorak ukus u grlu. U rukama nam je oboma nov život, nova snaga, moć, volja, novi planovi, novi snovi. Nedostižno ćemo sada dohvatiti, neostvareno ostvariti. Pitaju nas kako smo, da li nas boli, kad ćemo kući... Odlično smo. Boli ali, ne boli, pribrani smo, iz minuta u minut pratimo situaciju i osećamo se sigurno jer lekari i sestre ulažu nadljudske napore. Ulaze u naše sobe divni, nasmejani, sa rezultatima u rukama i konkretnim planom za svaki dan, a i usput voljni da nauče po koju srpsku reč. Ostajemo ovde do stabilizacije stanja i sigurnosti da se oporavljeni i zdravi vratimo u naš divan grad", napisala je Biljana.

(Telegraf.rs)