Nakon pola veka ponovo se čuje plač bebe u Izatovcima: Joakimovi roditelji odlučili da život ostvare na selu

Joakim je prvo dete rođeno u Izatovcima na Staroj planini u poslednjih 50 godina. Njegovi roditelji odlučili su da napuste posao u gradu i da se na selu posvete stočarstvu.

Kažu da, jedini plač koji ljude čini srećnim, je plač novorođenčeta. Joakim se rodio pre dve nedelje, prenosi RTS.

Preporučujemo

Njegova majka Svetlana Manić, po obrazovanju ekonomista, napustila je stalan posao državnog revizora u Beogradu, našla ljubav daleko od prestonice i odlučila da promeni život iz korena.

- Što se tiče sela, ja sam stvarno maštala o životu na selu, a što se tiče ljubavi, to je bilo kako je bog uredio - kaže Svetlana.

Joakimov otac Aleksandar je arheolog. Čuvanje ovaca mu nije nepoznato, jer je kao dečak provodio raspuste kod dede na selu.

- Nema veze mnogo sa arheologijom, ali je to posao gde možete da ostvarite neke svoje kreativne ideje, koje ne možete na drugom mestu. To je jednostavno kamen, koji vam fali celog života, da bi na kraju presekli i došli ovde. Ovčarstvo je u pirotskom kraju identitet - priča Aleksandar.

U Izatovcima živi tek nekoliko vremešnih meštana. Manići kažu da su možda pioniri u svom poduhvatu, ali da veruju, da neće biti jedini.

- Ove godine smo krenuli sa proizvodnjom neke manje količine 350 do 400 kilograma sira. Ali, sledeće godine, planiramo da celokupnu mlečnu produkciju pretčimo u sir. To su visokokvalitetni organski proizvodi, znači apsolutno sve što radimo, sve je organsko - ističe Aleksandar.

Obećavaju, kako šire farmu, širiće i porodicu.

- Da pružimo deci jedan zdrav život, da odrastaju u jednoj zdravoj sredini, što u gradu teško možemo da im pružimo. Da imaju dom, da imaju ljubav, da smo mi prisutni, da deca odrastaju sa nama - navodi Svetlana.

Aleksandar kaže da žele deci da daju zdrav temelj, a na njima je da odluče da li će hteti da odu odatle.

- I ako odu nekad u svet, reći će - aha mi imamo zavičaj, imaće uvek gde da se vrate - rekao je Aleksandar.

Aleksandar i Svetlana rade na projektu interaktivne farme. Svoje obrazovanje iskoristiće i da pokrenu adaptaciju seoske škole u etnografski prostor, ali prirodni sklad u kome žive neće poremetiti ni za pedalj.

(Telegraf.rs)