Muž bije ženu nasred ulice u Beogradu, "samo okrenem glavu i ćao": Poražavajući komentari na nasilje

Slučajevi nasilja u porodici nisu retki, a sve češće se fizički napadi na žene dešavaju na javnom mestu, čemu sam nedavno svedočila.

Nisam sigurna šta se dešava sa ljudima kada mogu da okrenu glavu i prave se da ne vide kako jedna osoba povređuje drugu. U razgovoru sa ljudima i prema komentarima na društvenim mrežama, shvatila sam da su razlozi često "neću da se mešam u tuđa posla", "desilo se da pomognem osobi koja trpi nasilje, a da se ona onda okomi na mene" ili "ne želim da ugrožavam sopstvenu bezbednost". Iako takve razloge mogu da shvatim, ipak ne mogu kako nekom ne bude inicijalna reakcija da bez razmišljanja pritrči i pomogne.

Da ljudi "neće da se mešaju u tuđa posla", pokazao je i slučaj koji se dogodio pre nekoliko nedelja kod buvljaka na Novom Beogradu. U delu između saobraćajnih traka nalazili su se muškarac i žena. On ju je vukao za ruku, a kada je pokušala da se oslobodi više puta ju je udario pesnicom u glavu i dva puta pljunuo u lice. Sa udaljenosti na kojoj sam bila nisam mogla da čujem šta on govori, ali jesam čula da ona odgovara da je pusti. Niko joj nije pomogao dok se sama nisam umešala.

Komentari na taj slučaj bili su brojni, a većina je bila poražavajuća. Umesto da govorimo o tome šta treba da uradimo u takvim situacijama i kako da pomognemo, oni su se sastojali iz opravdanja zbog čega ljudi nisu, ili ne bi prišli da pomognu. Ti komentari veoma su slični gore navedenim - ljudi jednostavno neće sebe da uvale u probleme.

"Ne želim sebi da pravim problem"

"Ko hoće da se vucara po sudovima, nek pomaže... Ja više ne. Tri meseca i još sam platio kaznu za narušavanje javnog reda i mira. Sad... ma samo okrenem glavu i ćao. Dobro sam i prošao, sreća pa se nisu pomirili, još bih morao da im platim obeštećenje", jedan je od komentara.

"Jednom sam pomogao i to sam platio 800 evra i za dlaku izbegao zatvor. Sudija mi je kulturno saopštio da nemam pravo nikoga da razvađam i da se mešam, za to postoji policija", komentar je još jednog čitaoca.

Kao po pravilu, svi koji su imali negativno iskustvo sada su u stanju da od nasilja okrenu glavu.

"Kome da pomognem kad samo sebi napravim problem… Desilo mi se da sam se umešao, lik skočio na mene, potukli se i dobijemo novčanu kaznu obojica, a njih dvoje odu svojim putem i po starom", još je jedno od objašnjenja.

Kao što nije svako od nas nije isti, tako nije ista ni svaka žena koja trpi nasilje. Neće se svaka vratiti nasilniku nakon što ste joj pomogli. Ipak, ukoliko se vrati, treba da je razumemo, jer je odlazak od nasilnika kompleksan proces. Mnoge žene za nasilnika vezuju emocije ili strah od onoga što bi mogao da im uradi ukoliko ga napuste. Neke žene su posle 20 i više godina konačno smogle snage da napuste nasilnika.

"Žena me je napala"

Mnogi su komentarisali da ne pomažu jer su ih žene, nakon što su im pomogli, rekle da se ne mešaju.

"Napasnik maltretira devojku na ulici, prilazim da je zaštitim kada se ona izdera na mene 'Šta se ti mešaš, šta te briga'. Pa vi sada vidite, boli me uvo više", napisao je čitalac.

"Intervenisala sam jednom u komšuluku kad je komšija mlatio ženu. Kad je došla policija, od te iste žene sam dobila hvala u rečenici 'a što ti ne gledaš svoja posla, ako ti smeta buka preseli se u šumu'. Posle toga sam joj se sklanjala s puta, svaki susret se završavao salvom uvreda iz njenih usta. E, od tad, nikad ne intervenišem, samo okrenem glavu", jedno je od obrazloženja zbog čega ljudi ne pružaju pomoć žrtvama nasilja.

Odgovor na taj komentar bila je još jedna situacija u kojoj je žena rekla da joj nasilje "ne smeta".

"Ja sam drugaricu pitala jednom zašto trpi teror. Često je viđam u modricama. Takođe mi je pomalo drsko odgovorila da gledam svoja posla i da ne treba da me se tiče njen privatan život. Ako njoj ne smeta zašto bi meni? Ućutala sam i od tad jezik za zube. Jednom je u društvu pred svima ošamario, nekoliko minuta posle se grle i ljube. Tako da...", bio je odgovor.

Ipak, da li se iko ikada zapitao da neke žene ne misle to što govore, već su u stalnom strahu da bi nasilnik mogao još gore da ih povredi kada prolaznici ili prijatelji odu kući? To ne znači da treba a okrećemo glavu, već da pronađemo bezbedan način da im pomognemo.

Zašto pravdamo nasilnike?

Neki su, po starom receptu, tražili opravdanje za nasilnika.

"I ne treba se mešati. Onaj ko je isprovocirao čoveka do tog stepena da ni na ulici ne moze normalno da funkcionise... Ja ga razumem potpuno jer imam kod kuće ženu koja kad popije ide po ulici, boli je uvo za sve. Muškarci trpe nasilje od žena, a one sve okreću u svoju korist", jedan je od komentara koji su naročito poražavajući.

Nedopustivo je da bilo ko trpi nasilje. Muškarci nasilje takođe treba da prijave i da ne misle da su manje muškarci zbog toga.

Muškarcima takođe treba da se pomogne ukoliko doživljavaju nasilje, bilo u domu, bilo na ulici. Ali isto tako, kada se radi o nasilju nad ženama, nema potrebe da se sa te teme skreće na temu nasilja nad muškarcima.

Sve češće čujemo "ko zna šta mu je napravila kad je tako reagovao", a kada se govori o nasilju nad muškarcima, nikada se ne zapitamo čime je on izazvao takvo ponašanje žene. Čemu dupli standardi? Pomoć je svima jednako potrebna.

Svega nekoliko komentara osvrnulo se na činjenicu da je takvo ponašanje nedopustivo.

"Moja žena, moja ljubavnica, moje dece majka, moja čistatica, moja kuvarica, moj ROB! Pa šta onda ako je tučem, moja svojina, gazda sam ja. Nije to da država raspravlja, nije ga država oženila, nego gde je ljubav nestala, gde je zajedničko poštovanje? Ako žena hoće da ode, neka ide, ali neke uhvati panika. Šta će reći narod, kako ću ja sam ili sama, ko će mi zameniti sluškinju? Onda svađe, dolazi do ubistava, niko ne pita šta ćemo sa decom, familijom. Na ulici tući ženu...", jedan je od retkih komentara u kom nije navedeno da treba da se okrene glava na drugu stranu i nije upitano čime je to žena izazvala nasilje.

"Potrebna je kompletna generalka društva, od vrha prema dnu", komentar je koji može da zaključi ovu polemiku.

(Telegraf.rs)