"Imam osećaj da ću da prohodam na kraju": Aleksa je u kolicima, ali trke ne propušta, asistiraju mu sportisti

- Dobro pogledajte ove ljude. Ovi momci iz Jagodine istrčali su maraton u Sarajevu gurajući svog prijatelja u kolicima tokom celih 42.195 m - jedna je od brojnih pohvala na račun magičnog tima o kome je Telegraf već pisao, čak u jesen 2019. godine.

Fotografija, uz koju je pohvala istaknuta, načinjena je u junu 2020, kada je bio prvi maraton u Sarajevu na kome su učestvovali. "Oživela" je ovih dana, nakon drugog maratona u istom gradu, dve godine kasnije.

Četvorica momaka, sleva nadesno, koji su se našli na fotografiji su: naš sagovornik Marko Gajić, njegov prijatelj Đorđe Aleksić, naš nekadašnji sagovornik Nemanja Ivanović i zvezda naših tekstova Aleksa Petrović, momak u kolicima.

Kako Marko objašnjava za Telegraf.rs, ove godine sastav je bio nešto drugačiji.

- Nas trojica smo trčali maraton, braća Milošević i ja sa Aleksom Petrovićem i Danijelom Stojiljkovićem. Njih dvojicu smo gurali na celih 42 kilometra. Ostatak ekipe išao je sa preostalo četvoro ljudi u kolicima na polumaraton - kaže nam navodeći da se za dve i po godine od našeg prethodnog razgovora ekipa proširila: - Sad imamo više od šestoro ljudi sa invaliditetom u timu, imamo više od 30 trkača koji su asistenti. Omasovilo se, više nego što smo očekivali. Imalo je uticaj na druga mesta. U Čačku je drug izgurao druga, trčao na polumaratonu u Ovčar banji. U Sarajevu je bilo više osoba sa invaliditetom. Sve ono što smo mi svesno uradili, nesvesno smo popularizovali.

Objašnjava i da je prvi maraton u Sarajevu došao u vreme epidemije, te da je 2020. godina do tog momenta bila u znaku pauze.

- Posle Sarajeva je krenula ekspanzija. Ne samo da smo postali stalni učesnici tog sarajevskog maratona, nego imamo pozive i za Zagreb, bili smo na ohridskom polumaratonu, imamo poziv da idemo na maraton u Atinu... - navodi.

Dodaje da je u međuvremenu bilo i kraćih trka, polumaratona. Posebno ističe jednu planinsku trku.

- To je bilo kod nas na Crnom vrhu, 14 km - ističe događaj iz 2021. godine.

Ono što je u njihovoj verziji maratona posebno izazovno jeste oprema. Aleksu, od detinjstva obolelog od cerebralne paralize, Marko i njegovi najbliži saborci guraju u terapeutskim kolicima, ne takmičarskim. Ta kolica su za svakodnevnu upotrebu, ne za nadmetanje sa trkačima, maratoncima.

- Mi trčimo, ali ne možemo da se takmičimo sa drugima - dodaje Marko, inače uspešan sportista, krosfit trener, Ginisov rekorder u barpiju.

Kada sabira utiske, može da istakne samo zadovoljstvo.

- Mene više to ispunjava nego da sam postižem rezultate, ima mi veću draž nego bilo šta drugo, što se sporta tiče: - kaže nam navodeći da polumaraton ujedno i "poluizazov": - Lakši je polumaraton, možemo da ga istrčimo i nezagrejani. Maraton je već druga priča, tu se nikad ne zna. Može čovek da bude spreman maksimalno, a da se desi katastrofa na poslednjih pet kilometara. Pogotovo kad gurate nekog.

Sa nama deli i Aleksine utiske.

- Što on kaže: 'Imam osećaj da ću da prohodam na kraju' - citira ga ističući njegov vedar duh.

Divi se njegovoj tipičnosti u atipičnim životnim okolnostima, iznad kojih se, deluje sa strane, izdigao.

- Normalno je završio srednju, fakultet, druži se, skoro smo bili na koncertu Ajron Mejdena u Beogradu - dodaje.

(Telegraf.rs)