Za obućara u Beogradu upisan samo 1 učenik: Ovi profili se gase, zidara više nema ni u ponudi za listu želja

Foto: Shutterstock

Upisna politika ove školske godine donela je frapantne i zabrinjavajuće podatke. Zanati, ali i gimnazije u Srbiji se polako gase, upozorava Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Kako navodi, smer izvođač osnovnih građevisnkih radova (zidar, tesar i armirač), ove godine uopšte nije bio u ponudi za listu želja. Razlog je zato što prethodnih godina niko nije pokazivao interesovanje za ovaj smer.

Preporučujemo

- Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida ovaj građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada? Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu ovog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije i tako dalje? Da li je napravljena analiza? Da li su preduzeti koraci za oživljavanje ovog profila - neka su od brojnih pitanja koja Antić postavlja.

On podseća da su naši majstori građevinske struke bili najtraženiji kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Kako navodi dalje, i smer dekorater zidnih površina (moler) je pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Da li ćemo i za ovo uvoziti radnike?

- I kožarska struka postavlja pitanje ko je kriv? Da li Ministarstvo, direktor ili kolektiv zato što se gasi jedna od najznačajnijih struka u Srbiji? Zašto je za obućara upisan samo jedan učenik od 15 koliko je bilo predviđeno za upis u ovu školsku godinu? Galanterista kože, takođe, samo jedan učenik. Tehničar modalar kože nije upisan nijedan učenik. Tehničar dizajner kože samo devet učenika. Кad pogledamo ove brojke, vidimo da je čitav kožarski zanat u Beogradu upisalo svega 11 učenika. Postavlja se pitanje da li će već sledeće godine i ova škola biti ugašena - pita Antić.

Brodarstvo je takođe na izdisaju. Smer brodomehaničar su ove godine u Beogradu upisala samo dva učenika. Brodo mašinski tehničar svega tri učenika, građevinski tehničar za hidrogradnju samo dva učenika. Smer nautički tehničar je upisalo 22 učenika. Ukupno 29 učenika u čitavoj školi, zaključuje Antić.

- Poljoprivredna struka je jedna od najznačajnih oblasti u Srbiji, ako ne i primarna s obzirom na struturu i opredeljenje naše zemlje koja je prevashodno poljoprivredna zemlja i ima širok spektar proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. U odnosu na bilo koju drugu zemlju koja se bavi poljoprivredom, poput Holandije, Srbija je bukvalno na početku, može se reći u povoju. Umesto da se radi na osposobljavanju stručnog kadra kako bi poljoprivredni potencijal naše zemlje bio maksimalno iskorišćen, kod nas imamo situaciju da ova zanimanja u srednjem obrazovanju u potpunosti odumiru. Na primer smer poljoprivredni tehničar u školi u Barajevu upisalo je svega pet učenika, rukovodilac poljoprivredne mehanizacije samo jedan učenik. Ništa bolja je situacija i u drugim poljoprivrednim školama. Smerovi pekar, mesar takođe imaju deficit učenika, a u većini škola se upisalo po svega par učenika - priča Antić.

I mašinstvo je takođe deficitaran obrazovni profil. Smer bravar i zavarivač je upisao izuzetno mali broj učenika, kao i druga zanimanja mašinskog smera poput industrijskog mehaničara, operater mašinske obrade samo dva učenika...

- Mi želimo da se tokom letnjeg raspusta uradi ozbiljna analiza, takozvana bela knjiga, da se utvrdi kretanje upisa i predlože koraci za dalje funkcionisanje i razvoj ovih struka i obrazovnih profila i nađe pravo rešenje da Srbija ne bi bila primorana da uvozi sve više radnika. Kako stvari trenutno stoje biće nam potrebno poznavanje više stranih jezika da bi izvršili osnovne popravke u kući ili stanu - upozorava na kraju Antić.

(Telegraf.rs)