Vreli dan na novosadskom moru: Neke devojke skinule gornji deo kupaćeg, druge misle da je to neprihvatljivo

Novosađani su i juče spas od velikih vrućina tradicionalno našli na Štrandu, a iako je bio utorak i radni dan, posećenost plaže, ali i kafića bila je velika. Naš reporter uverio se da građani uživaju u raznim aktivnostima, neki ispred svojih kabina igraju karte, dok stariji sugrađani igraju šah u hladovini.

Mališani koji često dolaze sa bakama i dekama, trče za loptom i igraju se u plićaku, a letnji ritmovi, miris kreme za sunčanje i prženih krofnica od čokolade, kao i pesak koji upada u oči pri povremenim naletima vetra pokazatelj je zašto se ova plaža smatra novosadskim morem.

Preporučujemo

Oni koji vole da se sunčaju danas su posebno uživali, a neke od Novosađanki ohrabrile su se i da skinu gornji deo kupaćeg i da se sunčaju u toplesu. Iako sunčanje u toplesu češće možemo videti na moru, sve češće ove prizore viđamo i na rečnim plažama poput Štranda i Ade Ciganlje. Novosađani koji su često na plažama na Dunavu, kažu da su devojke u toplesu češći prizor na plažama poput Oficirca i Bećarca, gde postoji malo veća privatnost. Toples na Štrandu češći je tokom Exit festivala, kada se turistkinje iz drugih zemalja odlučuju na ovaj vid sunčanja, Novosađanke se ipak na ovaj korak ne odlučuju baš često, verovatno jer ne žele da ih vidi neko ko ih poznaje.

Pričajući sa nekima od devojaka, vidi se da su mišljenja podeljena, neke od njih rado se sunčaju bez gornjeg dela, ali samo na moru, dok druge smatraju da je to neprihvatljivo i da privatnost treba čuvati za sebe. Da ovi prizori na Štrandu nisu samo deo modernog doba, pokazuje i fotografija iz arhive Dnevnika, gde se vide Novosađanke koje su se ohrabrile da se sunčaju u toplesu na ovoj plaži.

Dok smo snimali plažu iz vazduha, prišao nam je jedan dopadljivi čovek koji se predstvaio kao Đura, i kroz smeh pitao možemo li ovim dronom da se osvetimo onima koji su nam srušili Most slobode koji se tako velelepno uzdiže iznad Štranda. Potom se prisetio dana kada je krajem 1970-ih godina sa preke strane obale iz dedine vikednice gledao kako se gradi most. Iz iste te vikendice gledao je i kako ga ruše, pa ponovo grade početkom ovog veka. On kaže da iako nije rođen u Novom Sadu, smatra ga svojim gradom.

- Sedim sa preke strane na vikendici posmatram Štrand, učim za fakultet, a pored mene tutnje teški kamioni koji grade most, vremenom sam se na njih navikao - kaže kroz setu ovaj posetilac Štranda i dodaje da smo ne neki način i kolege jer kako kaže kroz šalu, ima dva položena ispita iz novinarstva.

Pomagao je tadašnjoj devojci da piše o političkim temama bivše države, a o kojima se tih dana informisao svakodnevno čitajući sve moguće novine koje mu dođu pod ruku. Razgovor završavamo pričom kako voli Novi Sad, ali i rodno selo Kucuru gde je upoznao svoju prvu ljubav, ali i prijatelje za ceo život.

(Telegraf.rs/ Nikola Bilić)