Dr Šekler o divljanju korone: Mali broj vakcinisanih uzrok povećanog broja novoobolelih od kovida 19

Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta rekao je da će se Srbija zbog malog broja vakcinisanih suočiti sa većim brojem obolelih od kovida 19 u odnosu na ostatak Evrope kao i da će talas kod nas trajati nekoliko nedelja duže.

Ukazuje da je nivo vakcinisanosti u svetu 63 odsto, a u Srbiji 47,5. Mi smo deleko ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci, ističe Šekler u Jutarnjem programu RTS -a.

Epidemijski brojevi iz dana u dan upozoravaju u našoj zemlji. Povećava se i broj pacijenata na respiratoru, na bolničkom lečenju, a svakodnevno i broj onih pozitivnih na korona virus. Dnevno u kovid ambulantama beleže i više od 150 prvih pregleda, dok je do skoro bilo manje od 50. Raste i broj dece obolele od koronavirusa.

Milanko Šekler je naveo da se širenje novih slučajeva prvenstveno vezuju za BA.4 i BA.5. te da sumnja da će nova varijanta BA 2.75, koja je na društvenim mrežama poznata i kao "kentaur" preuzeti primat u Srbiji.

- I dalje je glavna briga širenje i prisustvo linija virusa omikrona virusa BA.4 i BA.5 - kaže Šekler.

Podseća da je podvarijanta BA.5 uspela da prevari imunitet ljudi koji su preležali bolest, kao i vakcinisanih, pa se rast novih slučajeva beleži u celom svetu.

Ukazuje da je podvarijanta BA 2.75, najveća briga u Indiji i još par zemalja u Evropi npr Velikoj Britaniji preko koje se virus i pojavio, ali da, kako kaže, za sada on ne zauzima neki bitan udeo u ukupnom broju novopojavljenih slučajeva korone.

- Slučajevi koji su uzrokovani sa BA.4 i BA.5. čine negde u desetak zemalja i do 100 odsto virusa, dok BA 2.75 svega u nekoliko zemlja beleži se njegvo prisustvo i ne prelazi oko 7 odsto - kaže Šekler.

Talas u Srbiji će trajati do nekoliko nedelja duže

Ukazuje da će talas u Srbiji trajati i do nekliko nedelja duže zbog niskog procenta vakcinisanih, da u svetu on iznosi 63 odsto, a u Srbiji oko 47,5.

- Mi smo ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci - ukazuje Šekler.

- Tako da će kod nas talas korone trajati nekoliko nedelja duže, suočićemo se sa većim brojem obolelih od kovida 19 u odnosu na ostatak Evrope, zato što imamo manji procenat vakcinisanih, zato što je prošlo godinu dana za veliki deo populacije koji je primio i treću dozu - pojašnjava dr Šekler.

Objašnjava da virus kod onih koji nisu vakcinisani, koji ranije nisu preležali virus i kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom virus može da se pojavi u težem obliku.

Napominje da bi zdravstveni radnici koji rade u kovid sistemu trebalo da se vakcinišu kako bi bili spremni da budu na prvoj liniji odbrane od kovida.

Govoreći o mogućim merama koje bi moge da spreče porast novoobolelih u Srbiji navodi da zemlje u Evropi nisu reagovale nekim dodatnim, novim merama, ali napominje da je kod njih vakcinisano 80 odsto stanovništva te da će za nas da važe druga pravila.

- Mi ne razumemo, nećemo da shvatimo da je razlog zašto oni ne uvode dodatne mere taj da imaju ogroman procenat ljudi koji su vakcinisani, na primer Portugalija i Španija imaju 80 odsto vakcinisanih, što je skoro duplo u odnosu na naših 47,5. Znači, mi smo u duplo težoj situaciji u odnosu na njih - ukazuje Šekler.

Ukazuje da smo gotovo zaboravili to da je korona sistemska bolest koja može da ugrozi srce, sposobnost pamćenja i da svako zaražavanje povećava rizik od dugog kovida.

Vukomanović: Nemamo pacijente sa ozbiljnijom kliničkom slikom

Raste i broj dece obolele od koronavirusa

Profesor Vladislav Vukomanović, zamenik direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Doktor Vukan Čupić" kaže za RTS da je u toj ustanovi ima na lečenju obolele dece od kovida 19, ali da njihova klinička slika nije teška.

- To su uglavnom oni koji se otkriju tokom hospitalizacije zbog nekih drugih razloga i klinička slika za sada nije teška. Ti bolesnici su izolovani i poštujemo dosadašnju strategiju i metodologiju kada je reč o bolesnoj deci koja imaju kovid 19, da ukoliko ne zahtevaju mere intezivne nege i zbrinjavanja da se ona upućuju u bolnicu "Dragiša Mišović" na dalje lečenja, a potom se vraćaju kod nas - navodi Vukomanović.

Dodaje da se najčešće radi o deci predškolskog uzrasta i hematoonkološkim bolesnicima.

- Koji kad se zaraze SarsKov2 virusom to kod njih dugo traje, možda nedeljama uz sasvim blagu kliničku sliku ili čak odsustvo simptoma, koji nisu u vezi sa osnovnom bolešću - kaže Vukomanović.

Govoreći o hepatitisu nepoznatog porekla od kog je do sada u svetu obolelo više od 1.000 dece, a preminulo njih 20, gost Jutarnjeg dnevnika, rekao je da kod nas trenutno nema dece kod kojih se sumnja na tu bolest.

Kada su mogućnosti dece za lečenje u zemlji iscrpljene, dodaje on, sastaje se Fond za upućivanje dece na lečenje u inostranstvo.

Navodi i da se devetogodišnji dečak iz Srbije koji je prebačen u Italiju na lečenje zbog novog hepatitisa oseća dobro, da mu se jetra oporavila, ali da su lekari otkrili drugo oboljenje - ablastičnu anemiju, zbog čega mu je, kako kaže, najverovatnije neophodna transplantacija koštane srži.

- Ove godine je upućeno 12 dece na lečenje u inostrannstvo, najveći broj na transplataciju jetre i pluća, dok su drugi upućeni na kontrolane preglede, a upućeno je i oko 150 uzoraka za genetsko ispitivanje - naveo je Vukomanović.

(Telegraf.rs)