U ovom prelepom selu u Srbiji više nema placeva za prodaju, a "puca" od turističkog potencijala

Mnoga sela u Srbiji imaju potencijal, a pod tim mislimo i na infrastrukturu i na lepotu prirode, da pruže dobar život meštanima. Jedno od takvih bez sumnje je Lukino selo u Vojvodini, gde danas, verovali ili ne, više nema placeva za prodaju, piše ilovezrenjanin.com. 

Asfaltiranje glavne ulice u Lukinom Selu, čime je rešen gorući problem stanovnika ovog sela, bio je neposredan povod za posetu gradonačelnika Zrenjanina Sima Salapure i njegovih saradnika, u okviru aktivnosti “Da nam sela budu bliža”. Uz zahvalnost lokalnoj samoupravi na toj investiciji, kao i na sanaciji divlje deponije, predstavnici saveta te mesne zajednice predočili su gradonačelniku šta bi trebalo da bude realizovano u narednom periodu i u kom smeru da se dalje odvija saradnja.

Preporučujemo

Lukino Selo dobilo je ime po osnivaču Lazaru Lukaču, trgovcu iz Erdelja koji je 1781. godine kupio 30.000 hektara banatskog zemljišta na kome se danas nalaze naselja Ečka, Jankov Most i Klek. Na obližnjem imanju Ečka Lukač je 1820. godine podigao i dvorac Kaštel.

Lukino Selo najmanje je zasebno naselje na teritoriji Zrenjanina i po poslednjem popisu stanovništva u njemu je živelo 480 stanovnika, u oko 200 domaćinstava, pretežno mađarske nacionalnosti. Ipak, savet mesne zajednice igra aktivnu ulogu u životu sela i ispunjavanju potreba njegovih stanovnika.

Gradonačelnik Salapura, nakon radnog sastanka i posete poljoprivrednom gazdinstvu Tiri, rekao je da u ovom selu, uprkos njegovoj veličini, postoji energija u mesnoj zajednici i vlada duh zajedništva.

– Ono što je interesantno jeste da ovde nema slobodnih placeva na prodaju, selo je na jako lepoj lokaciji, ima i ozbiljan turistički potencijal, ali je prevashodna delatnost meštana ipak poljoprivreda, povrtarstvo, voćarstvo. U poseti gazdinstvu Tiri videli smo i čuli da se bave proizvodnjom povrća na 10 hektara, da svu robu plasiraju na beogradskoj pijaci i ovakva porodična gazdinstva su, ponavljam, šansa za svako naseljeno mesto – kazao je gradonačelnik i osvrnuo se na realizovane investicije.

– U prethodnom periodu regulisali smo problem divlje deponije na ulazu u selo i pre nekoliko dana završili asfaltiranje glavne ulice, u dužini od 600 metara i vrednosti investicije od preko 3 miliona dinara. Osnovni problemi se i tiču komunalne infrastrukture, bezbednosti u saobraćaju, o čemu smo razgovarali i gde se moraju preduzeti određene radnje u administrativnom smislu i predvideti budžetska sredstva za naredni period – rekao je gradonačelnik Salapura.

Šansu za život na selu i porodičnu proizvodnju od koje ostvaruju egzistenciju našli su i Andraš i Nevena Tiri, proizvođači karfiola i brokolija. Nevena Tiri kaže da su unapredili proizvodnju zahvaljujući regresiranoj nabavci mehanizacije i opreme, a robu uspešno plasiraju na beogradsko tržište.

(Telegraf.rs)