Marta je pre 16 godina iz Kazahstana došla u Srbiju: Danas je direktorka srednje škole

Pre šesnaest godina, kada je Marta Živanović, devojačko Jesengalijeva, iz rodnog Kazahstana došla u Mali Zvornik, nije znala srpski, a sada je vršilac dužnosti direktora Srednje škole u Malom Zvorniku.

Preporučujemo

Kada je, pre 16 godina, iz rodnog Kazahstana Marta Živanović, devojačko Jesengalijeva, došla u Mali Zvornik, nije znala srpski, ali ga je brzo naučila i navikla se na novu sredinu kao da je ovde rođena. Ljubav ju je dovela u kraj za koji gotovo da nije znala da postoji, ali je susret sa Željkom iz Amajića kod Malog Zvornika učinila svoje, pa je postala žitelj gradića kraj Drine. Ne samo da se dobro uklopila, nego se zaposlila u struci, kao nastavnik, a od ovog meseca postala je vršilac dužnosti direktora Srednje škole u Malom Zvorniku.

Ona je Fakultet za strane jezike završila u Kazahstanu. Nostrifikovala je diplomu na Filološkom fakultetu, gde je kasnije završila master studije Jezik, književnost, kultura sa prosekom 9,00, a dobila je i sertifikat da je savladala srpski jezik na nivou C1. Od dolaska u novu sredinu, radila je u učionici sa đacima, do juna kao nastavnik ruskog u OŠ "Miloš Gajić" u Amajiću i nastavnik engleskog u OŠ "Nikola Tesla" u Velikoj Reci, kada je od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološki razvoja imenovana na mesto v. d. direktora malozvorničke Srednje škole.

- Rad sa decom sada menjam za novo radno mesto. Umesto pedagoškog, prelazim na posao koji je više organizacioni. Drago mi je što je moj dosadašnji rad prepoznat i nadam se da će i učenici moje nove škole postizati dobre rezultate. Srednja škola ima oko 260 učenika, a osim dece iz Malog Zvornika, ovde dolaze da se obrazuju i srednjoškolci iz susednog Zvornika (RS), Ljubovije, Krupnja i Loznice. Promena je i što više neću do posla putovati pošto živim u Malom Zvorniku i do Srednje škole treba mi samo nekoliko minuta - kaže za Lozničke novosti žena koja je iz zavičaja, u kome je sve ravno, stigla u kraj gde su svuda zelena brda, šume, potoci i reke, što joj se odmah mnogo svidelo.

Ima troje dece, četrnaestogodišnjeg Predraga, koji se ove godine upisao u srednju mašinsku školu u Karakaju, sedmogodišnju Viktoriju, koja u septembru ide u prvi razred, i Aleksandra, koji sledeće nedelje puni tri godine pa tako, kako uz osmeh kaže, ima decu u svim nivoima obrazovanja - od predškolske ustanove, do srednje škole. Ponosno ističe da joj ćerka Vikica ide na folklor i nastupa na raznim dešavanjima i manifestacijama, trenira i tekvondo, a nedavno je osvojila treće mesto u borbama.

Ona je ponosna i na uspehe svojih učenika, a nedavno su učenici škole "Miloš Gajić", između ostalog, na nedavnom Okružnom takmičenju iz ruskog jezika osvojili prvo mesto.

Marta Živanović, je pre nekoliko godina rekla da joj je, kada je došla u Srbiju, sve bilo istovremeno i čudno i zanimljivo, a zahvaljujući suprugovim sestrama, naučila je sve što sada zna. Sprema sva jela koja su deo srpske kuhinje, priprema slavu i brzo je postala prava srpska domaćica. Ovde je srela drugačiji mentalitet od onoga u njenoj domovini, ali je odmah videla da su ljudi fini, prijatni i svi su želeli da joj pomognu.

Ona voli da radi sa decom, a u školama je odlično bila prihvaćena. U početku je jedino često morala da objašnjava deci, a često i odraslima, da nije Kineskinja, na koje ih je podsećala, i da u Aziji žive i drugi narodi.

Kao neko ko u vreme dolaska u malozvornički kraj nije znao srpski, sa mužem se sporazumevala na ruskom, pokazala je da dobra volja, ljubav prema porodici i poslu čine čuda pa je danas, zahvaljujući svom radu, dobila odgovoran posao i na čelu je jedne obrazovne ustanove. Za nekoga kome je u Srbiji, hiljadama kilometara udaljenoj od njene zemlje, sve bilo novo - ljudi, jezik, kultura, običaji, obrazovni sistem, tako se brzo i uspešno prilagodila kao da je ovde ceo život i svi je smatraju "svojom", a često učestvuje i u humanitarnim akcijama, kao aktivni član sredine u kojoj živi.

(Telegraf.rs)