Hrvatska suzbija tigraste komarce, već im registrovana čikungunja groznica: Postoji li pretnja po Srbiju?

Nakon što je u ponedeljak na području Istre u Hrvatskoj u prirodu pušteno 50.000 sterilnih tigrastih komaraca, kako bi se na taj način kontrolisala i suzbila populacija ove vrste, sa pitanjima o značaju takvog postupanja obratili smo se na adresu našeg Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. U odgovoru na pitanja Telegrafa naveli su da se u delu Srbije već kontroliše brojnost tigrastih komaraca, da oni nisu prenosioci groznice Zapadnog Nila, te da se smanjenjem njihove brojnosti neće smanjiti rizik od te zaraze. Ipak, dodaju da postoji rizik od zaraze druga dva virusa, slična, ali manje opasna u odnosu na virus Zapadnog Nila.

- Tigrasti komarac nije efikasan prenosilac virusa izazivača groznice Zapadnog Nila. Eksperimenti u laboratoriji su pokazali da se on može zaraziiti virusom Zapadnog Nila. Pošto ženke krvni obrok uzimaju na sisarima, a ne na pticama koje su rezervoar virusa Zapadnog Nila, ne postoji opasnost da se tigrasti komarci zaraze u prirodi.

Preporučujemo

Međutim on prenosi viruse koji izazivaju denge i čikungunja groznicu, te se zbog toga u Hrvatskoj vrši takav pokušaj suzbijanja - stoji u odgovoru stručne službe Zavoda za biocide.

Foto: Pixabay

Kako dodaju, on je u Hrvatskoj široko rasprostranjen, naročito u primorju.

- Pošto je u Hrvatskoj već registrovana čikungunja groznica, oni na ovaj način pokušavaju da smanje rizik od ponovne pojave ove virusne bolesti - navode uz napomenu da se na teritoriji Srbije vrši kontrola populacije tigrastog komarca na području Novog Sada, te da se na celoj teritoriji za sada ne planira takav način kontrole brojnosti navedenog insekta.

U vezi sa rezultatima tehnike, iz Zavoda za biocide kažu da je pokazala uspeh u suzbijanju komaraca koji prenose malariju. Navode i da uvođenje sterilnih mužjaka u populaciju radi smanjenja brojnosti štetnih insekata nije korišćena kod nas.

- Tehnika uvođenja sterilnih mužjaka tzv SIT (sterile insect technique) u populaciju štetnih insekata radi smanjena brojnosti ili eradikacije (istrebljenja) je uspešno primenjena pedesetih godina prošlog veka na jednoj vrsti muve. Od tada se ta tehnika razvijala i primenjivala sa manje ili više uspeha na različitim vrstama štetnih insekata. Sa razvojem tehnike editovanja gena, poboljšale su se šanse da ta tehnika bude iskorišćena i za iskorenjivanje populacija komaraca u Africi koji prenose malariju. Koliko nam je poznato SIT tehnika kod nas nije korišćena - napominju.

Denga i čikungunja groznica

Reč je, kako nam je objasnio dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide, o virusima koji nalikuju groznici Zapadnog Nila, ali daju blažu kliničku sliku od njega. Svojstveni su tropskim klimatskim pojasevima, a prenosi ih Afrički komarac.

dr Ivan Aleksić / Printskrin: YouTube/Pink TV

Denga groznicu nazivaju još i kostolomnom groznicom. Pored simptoma groznice ili gripa, javlja se i kožni osip, nalik na male boginje. U vrlo malom broju slučajeva moće biti smrtonosna.

Čikungunja je, gneralno0 blaga bolest koja prolazi sama, bez komplikacija. Međutim, registrovani su i slučajevi meningoencefalitisa i fulminantnog hepatitisa. Smrtni ishod je redak.

Podsetimo, prema poslednjim informacijama u Srbiji je broj registrovanih slučajeva zaraze groznicom Zapadnog Nila nepromenjen. U zemlji je u periodu od 17. juna do 7. jula registrovan jedan slučaj. Prema današnjim podacima, broj zaraženih se od onda nije menjao.

(Telegraf.rs)