Direktor RHMZ-a otkrio gde se očekuju najveći pljuskovi: Treba li da strahujemo od poplava?

Severne i severozapadne predele zemlje već je zahvatio oblačni sistem sa slabijim padavinama. Taj sistem će se do kraja dana proširiti na celu zemlju uslovljavajući kišu, a u pojedinim delovima pljuskove sa grmljavinom. To će sve biti u domenu žutog meteo-alarma, odnosno u pojedinim tačkama mogućnost padavina 30 litara kiše za 24 časa, lokalno i više, kaže Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ-a.

Jugoslav Nikolić naglašava da će danas i sutra posle podne postojati uslovi za pljuskovite padavine, a najugroženiji biće južni delovi zemlje.

Preporučujemo

- Mala je verovatnoća da neki delovi zemlje budu zaobiđeni padavinama, ali je velika verovatnoća da ne budu intenzivne padavine. Relativno svežije vreme sa sunčanim intervalima biće u nedelju. Svežije vreme očekuje se do sredine sledeće nedelje sa jutarnjom temperaturom od 10 do 15 stepeni i maksiimalnom dnevnom od 23 do 27. Od sredine sledeće nedelje sunčano vreme i dnevne temperature preko 30 stepeni - poručuje direktor RHMZ za RTS.

Prema njegovim rečima, letnji period je tipičan za ovakve situacije, kada hladnija vazdušna masa naiđe na topliju podlogu.

- Svaka prognoza ima određenu verovatnoću ostvarenja. Ona se ostvaruje 85-95 posto i svi koji prate prognozu imaju visoke benefite. Vi prognozirate opšte stanje i uslove za takve pojave, ne može se precizirati tačka u kojoj će se desiti i to se blagovremeno do 24 časa unapred objavljuje, šalje svim potencijalnim korisnicima i kada su upozorenja u pitanju mi šaljemo i biltene i pisane najave i sve se to objavljuje i na sajtu -  naglašava Nikolić.

Ističe da, kada se posmatra klimatološki poslednjih 130 godina, temeperatura u Beogradu je porasla za 1,6 stepeni što je dovoljno da se koncentracija vlage u atmosferi poveća za desetak procenata i to povećanje vlage prisutno u atmosferi izaziva povoljnije uslove upravo za stvaranje grmljavinskih i olujnih oblaka.

Dodaje da nema bojazni od poplava i da padavine u ovom mesecu nisu uporedive sa 2014. godinom. Tada je u Beogradu izmereno 170 litara u jednoj kišnoj epizodi i u većini stanica širom Srbije je bilo od 120 do 170 litara.

Nikolić ističe da je 5. juna bio veliki razvoj oblačnosti koji je bio uslovljen ciklonskom cirkulacijom i frontalnim sistemom koji se kretao od zapada prema istoku preko naše zemlje i uslovljavao izrazitu nestabilnost.

- Vetar koji se javlja u toj zoni je olujni koji može da ruši krovove, čupa drveće. Mi u takvim uslovima pokušavamo da veštačkim putem, delujući na mikrofizičkom nivou, ubacujući određeni reagens u rakete, da stvorimo što je moguće više sitnijih zrna grada umesto malog broja krupnijih zrna i na taj način ta sitnija zrna padajući u sve topliji sloj atmosfere da se istope - objašnjava direktor RHMZ.

Prema njegovim rečima, to je princip dejstva raketa i 5. juna, od 13 do 18 časova, ispaljene su 942 rakete sa 212 stanica širom Srbije, koje su domenu komandovanja 10 radarskih centara.

Dodaje da ekipe RHMZ-a rade danonoćno da su usaglašeni sa svim međunarodnim organizacijama i u domenu su vrha ove struke.

- Naši naučnici su napravili model koji koristi i američka nacionalna služba i još dvadesetak razvijenih zemalja -  poručuje direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić.

(Telegrf.rs)