Koliko se iznervirate kada vidite ovakav prizor? Elektronski otpad najbrže raste, opasan po sredinu i zdravlje
*Eelektronski i električni otpad raste zbog povećanog broja proizvoda na tržištu koji su niskog kvaliteta *Poseban problem i izazov predstavljaju otpadne baterije *Zakon o upravljanju otpadom i podzakonski akt koji se odnosi na elektronski i električni otpad doneti su 2009. i 2010. godine
Sećate se scene od pre godinu dana kada je Moravom plutao frižider? Sličan prizor nešto ranije zabeležen je u glavnom gradu, kada je snimljen isti uređaj kako Savom "pliva" ka Ušću.
Neretko, ako se zaputite srpskim drumovima, pored njih ćete naleteti na divlje deponije, a na njima i pokoji bačeni televizor, monitor, lampu, kablove i druge električne uređaje koje gotovo svako domaćinstvo poseduje.
I dok ljudi često imaju nedoumicu kako da se reše nepotrebnih uređaja, pa kao rešenje često biraju nesmotreno odlaganje "tamo gde im je lakše", električni i elektronski otpad ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou, a njegova reciklaža nametnula se kao solucija kojom se sprečava zagaženje životne sredine.
Do velikog rasta ove vrste otpada došlo je usled brzog tehnološkog napretka i niske cene električnih i elektronskih proizvoda, objašnjava za Telegraf.rs Marko Vučenović iz Udurženja reciklera Srbije.
- Tržište je preplavljeno proizvodima niskog kvaliteta, čiji je upotrebni vek kratak. Neretko je popravka ovakvih uređaja nemoguća ili neisplativa, usled loše konstrukcije i nedostatka rezervnih delova i servisne mreže. U svetu se godišnje generiše preko 50 miliona tona električnog i elektronskog otpada, sa rastom od oko 4-5 % godišnje. Gotovo četvrtina od ove količine stvara se u Evropskoj uniji, gde u najrazvijenijim zemljama građani generišu i preko 16 kg električnog i elektronskog otpada godišnje - kaže Vučenović.
Reč je, navodi naš sagovornik, o izuzetno kompleksnim uređajima, koji sadrže i preko 1000 hemijskih supstanci i jedinjenja, od kojih su mnoga štetna po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tu se posebno ističu olovo, hrom, živa, barijum, kadmijum, polihlorovani bifenili.
- Sa druge strane, reciklaža predstavlja novu sirovinsku bazu, reciklažom ne samo da sprečavamo direktno zagađenje životne sredine, već i smanjujemo potrebu za korišćenjem novih prirodnih resursa, odnosno potrebu za daljim narušavanjem prirode.
OVO danas pliva Moravom! Pa, da 'bem sve na gomilu maloumniku koji je u stanju ovo da uradi!!!#šupičkumaterinu pic.twitter.com/4fZW6OgejW— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) March 26, 2021
Tretman otpada vrši se u zavisnosti od vrste uređaja. U procesu tretmana dobijaju se različiti materijali, poput stakla, aluminijuma, gvožđa, bakra, plastike i dr.
- S obzirom da ova vrsta otpada većinom spada u kategoriju opasnog otpada, radi bezbednosti procesa i dalje upotrebe potrebna je tehnologija koja obezbeđuje izdvajanje opasnih materijala i pravilno i neškodljivo skladištenje. Uz upotrebu savremene tehnologije, rezultat reciklaže većine električnih i elektronskih proizvoda su reciklati visokog stepena čistoće, koji su spremni za ponovnu upotrebu kao sirovina. Pojedine komponente i vrste materijala zahtevaju posebnu vrstu tretmana u specijalizovanim postrojenjima, zbog čega se one izvoze, kao što su npr. pojedine vrste plastike i hlorofluorougljenici. Poseban problem i izazov predstavljaju otpadne baterije.
U Srbiji se sakupljaju i izvoze baterije koje su predate na reciklažu u okviru uređaja (laptopa, telefona, daljinskog upravljača i sl.), jer su za električne i elektronske uređaje predviđena podsticajna sredstva. Na taj način se godišnje zbrine oko 20 tona otpadnih baterija, dok su procene da svaki građanin godišnje generiše oko 1 kg otpadnih baterija. Zbog ovoga je hitno potrebno obezbediti podsticaje za zbrinjavanje otpadnih baterija putem izvoza, a kako bi se uspostavilo organizovano sakupljanje i sprečile posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi - dodaje Vučenović.
Država ne raspolaže preciznim i pouzdanim podacima o količinama električnih i elektronskih proizvoda koji se stavljaju na tržište.
- Sa druge strane, u periodu od 2011. do 2021. godine naši operateri ukupno su zbrinuli oko 320 hiljada tona EE otpada, pri čemu su godišnje količine od početka ovog perioda učetvorostručene, sa oko 10.000 t na preko 40.000 tona godišnje. Procena je da prosečan građanin Srbije generiše više od 7 kg električnog i elektronskog otpada godišnje. Takođe, naši operateri imaju najsavremenije pogone u ovom delu Evrope i kapacitet da prerade i veće količine električnog i elektronskog otpada od onih koje se sakupe, tu se posebno ističu E-reciklaža iz Niša i Božić i sinovi iz Pančeva. U tom smislu, ne postoje razlozi za brigu. Izazovi u pogledu sve većih količina ogledaju se u potrebi izgradnje racionalnog sistema za sakupljanje i uređenog i predvidivog sistema za finansiranje zbrinjavanja otpada - objašnjava Vučenović.
Frižider žuri ka ušću ... #sava #Beograd pic.twitter.com/Zmi5F1UbV0— Manda (@davorman1) June 9, 2019
Postojeća regulativa i njena primena
Zakon o upravljanju otpadom i podzakonski akt koji se odnosi na elektronski i električni otpad doneti su 2009. i 2010. godine.
- Međutim, ovim propisima nije izvršena puna transpozicija direktiva EU koje regulišu upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom u zakonodavstvo Srbije. Pored toga, nakon višegodišnje primene propisa pokazalo se da sadrže niz slabosti u pogledu upravljanja posebnim tokovima otpada. Princip "zagađivač plaća" nije do kraja implementiran, dok princip "produžene odgovornosti" uopšte nije zastupljen u upravljanju posebnim tokovima otpada - kaže Vučenović i dodaje:
On dodaje da postoje i propusti u pogledu primene regulative.
- Počevši od crnog tržišta električne i elektronske opreme, preko brojnih registrovanih subjekata koji izbegavaju plaćanje naknade za posebne tokove otpada, što dovodi do nelojalne konkurencije i kompromituje čitav sistem naknada i podsticaja u oblasti zaštite životne sredine. Takođe, operateri su praktično onemogućeni da vrate na tržište električne i elektronske uređaje koji su predati na tretman, a za koje se ispostavi da su ispravni ili se mogu popraviti, čak ni u vidu donacije. Teško je govoriti o razumnom upravljanju otpadom, kada se onemogućava poštovanje zakonom utvrđene hijerarhije upravljanja otpadom, gde se na prvom i drugom mestu nalaze prevencija nastanka otpada i priprema za ponovnu upotrebu.
Postoje i određeni problemi sa sakupljanjem pojedinih posebnih tokova otpada.
- Dok je sakupljanje ovih vrsta otpada od privrednih subjekata pravno jasno regulisano, kako u smislu njihovih obaveza, tako u pogledu mogućnosti i prava sakupljača i operatera, imamo prilično problematičnu situaciju sa posebnim tokovima otpada iz domaćinstava i u pogledu regulative i u pogledu nedostatka infrastrukture.
Zbog toga je potrebno jasno definisanje kriterijuma i odgovornosti, a posebno s obzirom na planiranu dinamiku izgradnje reciklažnih dvorišta, utvrđenu Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji 2022-2031. godine i pratećim Akcionim planom. Takođe, potrebno je obezbediti okvir za efikasan i ekonomičan sistem za sakupljanje ove vrste otpada, pre svega kroz omogućavanje i propisivanje obaveze trgovcima da preuzimaju pojedine otpadne električne i elektronske uređaje, uz definisanje jasnih uslova i izuzimanje ovih subjekata iz obaveze vođenja propisanih evidencija i ishodovanja dozvola za skladištenje otpada - navodi Vučenović.
- Kada su u pitanju naši operateri, ključni problem je neuređen okvir za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada. Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine prestao je da važi 2012. godine.
Kako dodaje, tek izmenama i dopunama Zakona o zaštititi životne sredine 2016. godine dat je zakonski osnov da se propišu kriterijume i način dodele podsticaja. Navodi i da to nije učinjeno, a posledica je da sada imamo stanje nesigurnog poslovanja.
- Teško je sada i okvirno proceniti koliku štetu je to pričinilo reciklažnoj industriji, ali i državi u celini, zbog nerealizovanih investicija koje bi se sigurno desile da uređenom kontekstu.
Prevencijom i poštovanjem obaveza do rešenja
Govoreći o potencijalnim rešenjima za smanjenje ove vrste otpada, Vućenović kaže da je prvi korak poštovanje obaveza u procesu evropskih integracija i poštovanje postojećih načela i normi sadržanih u važećem Zakonu o upravljanju otpadom.
- Direktiva EU o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi kao prvi prioritet postavlja sprečavanje nastajanja ove vrste otpada. To je predviđeno i našim Zakonom o upravljanju otpadom, s obzirom se prevencija nalazi na vrhu hijerarhije upravljanja otpadom. Navedeno podrazumeva određene standarde kvaliteta i pravila u pogledu garantnih rokova, servisiranja i obezbeđivanja rezervnih delova, zbog čega je ova materija u uskoj vezi sa pravima potrošača.
Ovo ukazuje da načela zaštite životne sredine i upravljanja otpadom treba da budu uvažena i prilikom normiranja u drugim oblastima. Svaka mera koja ima za cilj smanjenje količina otpada načelno je za pohvalu. Rešenja poput propisivanja određenih obaveza za proizvođače treba da budu praćena ozbiljnom analizom tržišta i adekvatnim periodom za prilagođavanje, radi izbegavanja ozbiljnijih potresa i prelivanja troškova na građane, posebno na ugrožene delove stanovništva. Posebno je bitno da se pažnja usmeri na mere koje bi dale ozbiljnije rezultate u pogledu prevencije stvaranja otpada i to onih vrsta koje u značajnoj meri ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno određivanje prioriteta.
Video: Pčela influenserka apelovala na upotrebu pesticida: Proglašene smo najvažnijim bićima na planeti!
(Telegraf.rs)
Video: Vesić: Ne mogu da prihvatim krivicu, ministarstvo nije moglo da utiče na projekat, kvalitet radova
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srem
Tako mu i u kući bilo
Podelite komentar
Milo J
To bi trebalo narod da postuje prirodu da se ne bazi bilo gde toje veliki zaraz a i Drzava nek nadje resenje za to
Podelite komentar
Bane
Baš sam ljut...
Podelite komentar