Bela zmija u studiju, voditeljki oči pune suza: Stručnjak objasnio kako da prevaziđemo strahove od gmizavaca
Mnogo ljudi se plaši zmija, insekata ili nekih drugih životinja. Često je strah od, recimo, pasa opravdan nekom traumom iz detinjstva, dok su strahovi od divljih životinja mahom tu jer su nam nepoznate.
U Jutarnjem programu na TV Prva, današnja tema bila je upravo strah od životinja. Dok je menadžer Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograd Branislav Jakovljević objašnjavao kako beli smuk kog drži u rukama nije ni najmanje opasan, voditeljka Mirjana Tabaković demonstrirala je strah. Ona je odmah napomenula da su joj oči pune suza zbog samog pogleda na zmiju, kao i da je steže u grudima, a veći deo razgovora sedela je prilično udaljena od zmije.
Ipak, ona je napravila prvi korak ka prevazilaženju svog straha, pristavši da barem dodirne rep zmije na nekoliko sekundi.
Na pitanje da li su strahovi urođeni ili se razvijaju na osnovu predrasuda, psihološkinja Martina Kvarantan Šmitran odgovorila je da je mozak težak svega jedan kilogram, ali da on ima fantastičnu mašinu i zadatak da nas zaštiti.
- Od kad smo rođeni mozak ima neke elemente gde određene situacije, za koje još nismo spremni, preuveličava. Kao roditelj koji kaže ne idi preko ograde, pašćeš, odmah vuče neke određene scenarije. Tako je i sa reakcijom prema životinjama. U svrhu zaštite nama mozak preuveličava određene aspekte situacije. Mi odmah vidimo zmiju kako skače, kako nas ugriza. Vidimo sebe u najgorem mogućem scenariju. To uopšte nije prijatno. Mi imamo određene aspekte prema gmizavcima, čak i prema bubama i prema pčelama. Komaraca se niko ne plaši, a od njih preti najveća opasnost - objasnila je.
Branislav Jakovljević objasnio je da je potrebno samo malo privikavanja kako bi se prevazišao strah od životinja.
- Dođu mame sa decom, mama zaobilazi, a dete trči da se slika, pa onda i mamu bude sramota, pa kaže "i ja bih". Posle trećeg dolaska, mama se slika sa zmijom oko vrata. Postepeno i postupno ponašanje i navikavanje na te životinje je nešto što mi radimo u Javnom akvrarijumu i tropikarijumu i pokušavamo da razbijemo te strahove kod ljudi - rekao je Jakovljević.
On je objasnio je da je smuk kog drži u rukama potpuno bezopasna životinja.
- Smuk je na znaku medicine. Znači da uopšte nije opasan. On je zdrava životinja, zmijski otrov se koristi u medicini. Mislim da bi sve bilo drugačije kad bismo ljude informisali da su to životinje koje su nama korisne. Zmija jede miševe i pacove, to je nama korisno. Samim tim, kad to znamo, opadne nivo straha od nepoznatog - istakao je Jakovljević.
Na konstataciju voditeljke da bi možda i pristala da u ruci drži tarantulu, "ali zmiju nikako", on je objasnio da je to za njih veliki stres.
- Za njih je to stres, a postoji još jedan aspekt, ona kad je stresirana sa nogu i tela odbacuje dlačice koje nama mogu da smetaju. Neki ljudi su alergični i ne želimo da rizikujemo ni zbog životinje, ni zbog ljudi. Nama su životinje i deca na prvom mestu, trudimo se da omogućimo najbolje moguće uslove bez stresa - dodao je.
Sa sobom je doneo i paličnjaka, insekta koji imitira suvi list.
- To je njena mimikrija. Životinje se više plaše nas nego mi njih. Trude se da se sklone, kao ova životinja mimikrijom i kao zmija koja odgamiže. Mi nismo njihov plen, one nemaju nikakvo interesovanje za nas, osim kad je nagazimo. Kad nagazite na zmiju, ona može samo da se okrene i da vas ugrize. Samo treba normalno da se ponašamo prema njima normalno i da vodimo računa o njima i oni nam neće učiniti ništa nažao. Sve ove životinje su bezopasne - ističe Jakovljević.
Napominje da više moramo da učimo roditelje nego decu.
- Deca su divna, prosta, čista bića koja se ne plaše. Možda je i bolje što nemaju predznanja. Dete otvoreno prilazi svakoj životinji, a mi sa velikim predrasudama - zaključio je Jakovljević.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lajla
Ja se ne bojim zmija, ja se uzasavam. Kad je vidim, povraca mi se. Gadi mi se njihovo gmizanje, puzanje, uvijanje i ta necujnost. Eh sad, sta bi rekao Frojd...I da, ubila sam jednu u Cateskim toplicama. Bila je na stazi pred bungalovom. Zadnja 4 dana sam spavala maltene na kredencu iako znam da i tamo moze. Radije bih krokodila srela. Samo ne znam koliko on brzo trci.
Podelite komentar
Mića
Pozz za Baneta iz Omoljice
Podelite komentar