Zorana je ujeo zaraženi komarac, imao je ranicu: "Zbog virusa Zapadnog Nila nisam mogao balon da podignem"

- Pokušao sam da podignem balon sa 5 litra vode, nisam mogao da ga prinesem ustima... Najmanje 20 dana je trajalo, dok se postepeno nisam vratio u normalu.

Ovim rečima Zoran Andrejić iz naselja Krnjača u Beogradu počinje da nam priča svoju borbu sa groznicom Zapadnog Nila, sa kojom se borio pre tri godine.

Nije bilo ni prvi, a ni poslednji put da ga ujede komarac, ali će svakako taj septembar 2019. pamtiti.

- Krajem septembra, već pred kraj sezone komaraca, ujeo me komarac ispod nosa. Pošto živim u Krnjači, nije bilo ni prvi a ni poslednji put. Sutradan mi se na obrazu pojavila gnojna ranica, nalik opekotini. U ambulanti u Kotežu, dali su mi neku kremu da ublaži upalu - priča Zoran za Telegraf.rs.

Kako navodi, nije povezao da to ima veze sa komarcem.

- U toku sledeće noći, dobio sam dijareju. To je trajalo dva dana. Stanje mi se pogoršalo. Temperatura mi nije bila visoka, 37. Javio sam se opet lekaru i on je povezao ranicu na licu sa komarcem i sa malaksalošću. Analizom krvi utvdili su da imam virus Zapadnog Nila - priča Zoran za naš portal.

S obzirom na to da je Klinika za infektivne i tropske bolesti bila puna, savetovano mu je da leži kod kuće.

- Terapija mi se zasnivala na vitaminima i elektrolitima. Po celom telu, najviše po leđima imao sam gnojni osip. Svaki mišić me je boleo, imao sam baš tešku malaksalost, s tim da, kao što rekoh nisam imao visoku telesnu temperaturu. Ali, po savetu lekara, trebalo je da pijem dosta tečnosti - navodi naš sagovornik.

Koliko mu je bilo teško poredi sa time da on, čovek u snazi, nije mogao da podigne balon sa 5 litara vode.

- Pokušao sam da podignem balon sa 5 litra vode, nisam mogao da ga prinesem ustima. Inače, mogu mnogo veći teret da podignem, bez muke. To je trajalo najmanje 20 dana i postepeno sam se vratio u normalu - kaže Andrejić.

Zoran je od tada alergičan na ujede insekata. Komaraca se ne plaši, ali mu sada svi prozori imaju komarnike.

U Srbiji trenutno ima komaraca zaraženih Zapadnim Nilom i to u Beogradu, Požarevcu i u Pančevu. Za sada nije poznato ima li zaraženih i ljudi, s obzirom na to da nismo dobili odgovore od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i od Ministarstva zdravlja.

Sve o Zapadnom Nilu  

Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca

- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta

- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen

- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki

- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

(Telegraf.rs)