Udarao je ženu u glavu na ulici, pljuvao je, a svi su okretali glavu: Šta treba da se desi da bismo pomogli?

Slučajevi nasilja u porodici nisu retki, a sve češće se fizički napadi na žene dešavaju na javnom mestu, o čemu svedoči i nedavni slučaj iz Novog Sada, gde je Dariu Toplicu napao partner. Srećom, ljudi su reagovali i pozvali policiju, ali postoje i situacije u kojima to nije slučaj.

Nisam sigurna šta se dešava sa ljudima kada mogu da okrenu glavu i prave se da ne vide kako jedna osoba povređuje drugu. U razgovoru sa ljudima i prema komentarima na društvenim mrežama, shvatila sam da su razlozi često "neću da se mešam u tuđa posla", "desilo se da pomognem osobi koja trpi nasilje, a da se ona onda okomi na mene" ili "ne želim da ugrožavam sopstvenu bezbednost". Iako takve razloge mogu da shvatim, ipak ne mogu kako nekom ne bude inicijalna reakcija da bez razmišljanja pritrči i pomogne.

Preporučujemo

Da ljudi "neće da se mešaju u tuđa posla", pokazao je i slučaj koji se dogodio pre nekoliko dana kod buvljaka na Novom Beogradu. U delu između saobraćajnih traka nalazili su se muškarac i žena. On ju je vukao za ruku, a kada je pokušala da se oslobodi više puta ju je udario pesnicom u glavu i dva puta pljunuo u lice. Sa udaljenosti na kojoj sam bila nisam mogla da čujem šta on govori, ali jesam čula da ona odgovara da je pusti.

Na udaljenosti od oko dva metra od njih stajala je devojka koja je nemo posmatrala. Ostalim prolaznicima i vozačima nije padalo na pamet da se umešaju. Dok sam, sa druge strane puta, čekajući zeleno svetlo na semaforu, posmatrala i kako je tuče i kako niko neće da pritekne u pomoć, krv je u meni ključala.

Kada se upalilo zeleno svetlo, pojurila sam ka njima i već na polovini pešačkog prelaza počela da vičem da je ostavi na miru i da ću da pozovem policiju.

- Šta tebe briga što je tučem, to je moja žena - bio je odgovor koji sam dobila.

Kada sam čula to "obrazloženje", više nisam mogla da se suzdržim. Rekla sam da mu to ne daje za pravo da je tuče, da me ne interesuje kako on to posmatra i da ja kao ljudsko biće i kao žena neću nemo da gledam kako je udara pesnicama. Izvadila sam telefon da pozovem policiju, a on se zaleteo ka meni. Žena se isprečila između nas.

Videvši da sam ozbiljna u nameri da pozovem policiju i da neću da ustuknem, krenula su pravdanja.

- Ona je pijana, izleće na put, udariće je kola. Moram da je sklonim - rekao je.

- Pa kad je već nisu udarila kola, da je izudarate Vi? - bio je moj odgovor.

Videvši da nema izlaza, usledile su pretnje da će da me napadne ukoliko pozovem policiju. Sve vreme mi se unosio u lice. Ipak, nisam ustuknula, a pretnje su ostale je na rečima jer je, kada sam stavila telefon na uvo, uzeo svoju harmoniku i počeo da kupi stvari kako bih otišao. Nisam uspela da ga zadržim. Žena se pokunjeno pokupila i otišla za njim. Zahvalila se na pomoći i rekla da niko drugi nije želeo da joj pomogne.

Tome svedoči i činjenica da su ljudi koji su u automobilima čekali zeleno svetlo na semaforu samo posmatrali, ili se čak smejali celoj situaciji. Takve reakcije u meni su izazvale samo veći bes. Toliko sam se puta zapitala - gde nam je nestala ljudskost?

(Telegraf.rs)