Ćirković otkriva kako se postaje lovac i koja su pravila na 300 lovišta: Kazne za lovokradice, ipak, male

Bratislav Ćirković, četiri godine nalazi se na čelu Lovačkog saveza Srbije i u razgovoru za "Telegraf.rs" otkriva šta je sve potrebno da bi neko postao lovac, sa kakvim problemima se suočavaju, ali i koje nam vrste životinja izumiru.

Prema rečima našeg sagovornika, poslednjih meseci veliki problem u lovištima širom Srbije jesu neodgovorni vlasnici kućnih ljubimaca koji ih bacaju i tako dolazi do parenja životinja i stvaranja novih vrsta.

• Koliko ste dugo na čelu Lovačkog saveza Srbije?Čime se možete pohvaliti ?

Na čelu LSS sam uskoro ceo mandat, što znači 4 godine. Smatram da mogu biti neskroman i reći da se LSS u ovom trenutku može pohvalti mnogim stvarima. Uspeli smo da povratimo poverenje lovaca, ali i poverenje relevantnih institucija. Zajedno sa regionalnim i pokrajinskim savezima napravili smo jedinstveni servis za sve korisnike lovišta, tako da se u svakom trenutku mogu obratiti za pomoć ili savet, takođe nam se mogu obratiti i sami lovci. Trudili smo se da lovstvo i lovce predstavimo onakvim kakvi zaista jesu, a to je pre svega kao zaštitnici prirode i divljači, u skladu sa tim u predhodnom period smo imali pozitivnu promociju lova na sajmovima u zemlji i inostranstvu, promociju na društvenim mrežama, kao i u video formi. Najbitnije je da smo bili na usluzi tokom perioda pandemije i svojim zalaganjem LSS je obezbedio da lovačka udruženja budu uključena u paket finansijske pomoći, kao i da zaposleni tokom policijskog časa mogu da imaju dozvolu za kretanje i time sprečavaju nelegalan vid lova, ali i vode računa o lovištu.

• Na šta ste ponosni?

Najviše sam ponosan na digitalizaciju i objedinjavanje svih podataka iz oblasti lovstva i pravljenje jedinstvene baze korisnika lovišta, katastra lovišta, fondova divljači, lica sa položenim lovačkim ispitom i lica sa lovnom kartom. Aplikacija koju smo mi pokrenuli, znatno je olakšala administrativne procese zaposlenima u lovačkim udruženjima. Tu su i projekti sprečavanja šteta od divljači kao i projekat saobraćajne signalizacije za celu teritoriju Srbije, što je u nekom prethodnom periodu bilo nezamislivo rešiti. Otvorena su i vrata mnogih fondova za ulaganje u lovstvo i pomoć korisnicima lovišta, promenom odredjenih pravilnika.

• Ukoliko osvojite novi mandat šta bi voleli da uradite za lovce u Srbiji?

Moj cilj će biti kao i do sada, da se obezbedi održivo lovstvo Srbije. To znači veće mogućnosti za korisnike lovišta, izmena zakona koji se tiču lovstva, liberalnije zakonske okvire za lovce i one koji žele da to postanu. U ovom mandatu smo se trudili da napravimo sistem, a sistem se ne gradi preko noći, za sve je potrebno vreme. Siguran sam da smo uradili dobre i kapitalne stvari, lovac će benefite tek osetiti u narednom periodu, ako budemo nastavili ovim tempom u šta sam uveren.

• Da bi neko postao lovac šta mu je sve potrebno?

Prvi korak je da ima završenu obuku za rukovanje vatrenim oružjem, nakon tog sledi polaganje lovačkog ispita i onda procedura koja se tiče MUP-a, a to je dobijanje dozvole za nabavku oružja. Nakon tog je potrebno da lice ima važeću lovnu kartu za tekuću lovnu sezonu.

• Kako se kupuje lovačko oružje?

Lovačko oružje kupuje samo lice koje je punoletno i uz dozvolu za nabavku oružja od strane MUP.

• Koja su pravila u lovu?

Lov je zakonski regulisana aktivnost, takođe postoji i etički kodeks lovaca koji smerava lovce ka etičkim normama koje se moraju poštovati. Par najbitniji stvari koje bih istakako jesu: lovi se samo kada postoji dozvola za lov izdata od strane korisnika lovišta u tačno propisanom terenu i vremenu, lovi se divljač za koju je lovna sezona u toku, lovi se samo onoliko jedinki koliko je to dozvoljeno, lovci moraju biti propisno odeveni i označeni fluomarkerima, lovci se međusobno poštuju, druže, vode računa o prirodi i neguju ugled lovačko ugruženja iz kog dolaze i svih lovaca Republike Srbije.

•  Sa čim lovci u Srbiji kubure?

Najviše kubure sa zakonima koji su prevaziđeni i na kojima se mora raditi, naročito sa Zakonom o oružju i municiji koji nameće lovcima velike troškove, ali znatno ih ograničava.

• Koliki problem vam prave ljudi koji puštaju kućne ljubimce ?

Taj problem je ogroman, i nažalost ne vidi se skorije rešenje. Psi i mačke lutalice su jako dobri predatori i imaju veoma negativan efekat na sve vrste diljači, jer izlovljavaju mladunce, brzo se razmnožavaju i jako su otporni na većinu bolesti. Takođe, oni domaća mačka se veoma uspešno pari sa divljom mačkom i ostavlja potomstvo sposobno za dalju reprodukciju, ovo je tišičan primer genetičkog zagađenja i gubitka jedne divlje vrste. Ista situacija je i sa psom i šakalom i psom i vukom.

• Gde ima najviše medveda?

Medveda najviše ima na Tari, ili je možda najviše istraživanja na medvedu upravo rađeno na ovoj lokaciji. Sve populacije medveda u Srbiji su granične i oni često odlaze u komšiluk, tj Bosnu, Crnu Goru, Bugarsku...Medved je strogo zaštićena vrsta, što znači da nema lova na medveda, ali su lovci itekako zainteresovani za njegovu zaštitu.

• Kolika su lovišta u Srbiji?

U Srbiji je ustanovljeno preko tri stotine lovišta kojima gazduju mahom lovačka udruženja praktično je to narodno gazdovanje lovištima, bez koga bi sistem bio neodrživ i nezamisliv a delom lovišta gazduju javna preduzeća, nacionalni parkovi kao i privredna društva.

• Kada počinje lovna sezona?

Lovna sezona počinje 1.04. i traje do 31.3. iduće godine. Lov na divljač je određen kalednarom divljači kojim je jasno definisana sezona lova na određenu vrstu.

• Kojim životinjama preti izumiranje u Srbiji?

Kada su u pitanju lovne vrste divljači sigurno ni jednoj vrsti ne preti izumiranje inače ne bi ni bile lovne vrste. Uglavnom je to slučaj sa pticama.

• Kakvo je stanje sa retkim pticama?

Populacije retkih vrsta ptica su na nekim lokalitetima u Srbiji i uglavnom tim lokalitetima upravlja Ministarstvo za zaštitu životne sredine a lovačke organizacije su uvek tu da pomognu u očuvanju tih vrsta što nije redak slučaj da lovačka udruženja sarađuju sa upravljačima zaštićenih prirodnih dobara.

• Šta Srbi love, a ne smeju i kako ste zadovoljni kaznama?

Ako neko ne sme, a odstreljuje to znači da čini krivično delo i da je u lovokrađi. Kazne su nažalost neadekvatne i nedovoljne. A često se dešava da sudstvo i tužilaštvo nisu dovoljno upućeni u to koliko je bitno iskoreniti ilegalan lov.

(Telegraf.rs)