U Srbiji zabeležen mali rast iskorenjene bolesti: Opada procenat vakcinisanosti, strah vraćanja starih boljki
Na konferenciji za novinare "Povuci pravi potez" istaknuto je da procenat vakcinisanih u našoj zemlji opada, što može dovesti do pojave mnogih bolesti za koje se mislilo da su davno iskorenjene
Broj zaraženih korona virusom u poslednjih nekoliko dana raste i u Srbiji. Kovid 19 je formirao talas u mnogim zemljama, on se i u Srbiji očekuje na jesen, zato se hroničnim bolesnicima preporučuje da prime i četvrtu dozu vakcine, a osim ove preporuka struke je i da deca do 5 godina i stariji od 65 godina prime i vakcinu protiv pneumokokne bolesti, koja nema svoju sezonu. Svest o vakcinaciji je opala, ali ne samo kada je reč o kovidu već i o drugim bolestim, zato imamo pad obuhvata vakcinacije MMR vakcinom protiv malih boginja, a poslednjih godina je primećen i mali porast velikog kašlja rekao je danas profesor dr Predrag Minić, pulmolog i načelnik Odeljenja za pulmologiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".
On je govorio na konferenciji za novinare "Povuci pravi potez" na kojoj je istaknuto da procenat vakcinisanih u našoj zemlji opada, što može dovesti do pojave mnogih bolesti za koje se mislilo da su davno iskorenjene.
- Vakcinacija je najbolje rešenje u sprečavanju težih oboljenja. U proseku je opao za 99 odsto procenat nekih bolesti, vi niste čuli da je neko u skorije vreme oboleo od tetanusa, difterije, dečije paralize... Tako je bilo i sa malim boginjama i sada bi bilo tako da nema antivakserskog lobija. Moram da podsetim na 2017. godinu kada je bila poslednja epidemija malih boginja, koja je kod nas odnela 15 života i kod odraslih i kod dece. Mi decu vakcinišemo protiv te bolesti zbog teških komplikacija. Evo, u narednih 4, 5 godina se bar kod nas na Institutu javilo 5 tih teških komplikacija praćene teškim upalama mozga. To je neoprostivo antivakserima, gubitak tih života dece - istakao je prof. Minić.
Pored gorepomenutih bolesti, kako je rekao postoje one koji su i dalje vodeći uzrok oboljevanja i smrtnosti a naročioto kod mlađih i nastarijih a mogu se sprečiti vakcinacijom a to je bakterija streptokokus pneumonina ili pneumokoka.
- Ova infekcija izaziva smrtnost. Ona je prepoznata kod nas i ona je uvedena kod nas u imunizaciju za decu, i ona se dosta uspešno sprovodi, obuhvat vakcinacije je veliki. Penumokona vakcina kod dece smanjuje invazivnu pneumokoknu bolest a to znači da smanjuje sepsu i meningitis, smanjuje infekciju gornjih disajnih puteva, upalu pluća, broj komplikovanih pneumonija. Deca ispod 2 godine nemaju imunski odgovor dovoljno sazreo, ali su zaštićena a postoje bar još dve grupe koje mogu da obole od te pneumokokne bolesti - stariji od 65 godina, čiji je imunski odgovor oslabljen, i oni koji nemaju slezinu ili oni koji su transplantirani... Pneumokoke ima cele godine, a deca imaju centralnu ulogu prenošenja kao i gripa, kao i što smo videli kod kovida 19 - rekao je prof. dr Minić i podsetio da je za vreme Španske groznice umrlo više ljudi za dve godine nego baruta za 4 godine.
Na pitanje Telegrafa.rs protiv koje još bolesti opada obuhvat vakcinisanosti, pored protiv malih boginja MMR vakcinom, kaže da se kod nas ne može izbeći obavezna vakcinacija osim protiv morbila i ističe da ima velikog kašlja.
- Poslednjih godina je primećen mali porast velikog kašlja. To možda nije očigledno svima ali je tako. Veliki kašalj je 20-tih godina prošlog veka bio ogroman problem. Od velikog kašlja se umiralo više nego od dečije paralize i od malih boginja zajedno, i postajale su u svetu klinike za veliki kašalj. To je velika bolest koja je dobro stavljena pod kontrolu, i pokrivenost vakcinacijom je dobra. Jedini problem zapravo postoji kod morbila, koja je iz potpuno neverovatnih razloga proglašena vakcinom koja izaziva autizam, ali za to nema nikakvog stručnog i naučnog utemeljenja. Prema tome, umesto ograničenja treba da razmišljamo o uvođenju novih vakcinacija koje su, takođe, novim pravilnikom 2021. ubačene u preporučenu vakcinu, protiv varičele, ovčijih boginja, rota virusa koji je ogroman problem u našoj kliničkoj praksi. Rota virusi izazivaju veoma ogromne prolive i dehifratacije kod dece i pogoršavaju apsentizam roditelja koji mora da sedi 7 dana kod kuće - kazao je prof. Minić.
Četvoro dece hospitalizovano u KBC "Dr Dragiša Mišović"
Profesor kaže da trenutno na Institutu za majku i dete nema nijednog deteta obolelog od korona virusa, a da je u KBC "Dr Dragiša Mišović" jutros bilo njih četvoro.
- Već juče i prekjuče u Izraelu je bilo 10.000 novoh dijagnostikovanih slučajeva. Prema tome, ne bih se još uvek opuštao, Izrael ima najbolji obuhvat vakcinacijom protiv kovida, čim je kod njih krenulo krenuće i kod nas. Gotovo je nemoguće da svuda u svetu ima BA. 4 i BA.5 podvarijanta omikrona a kod nas da nema. Još uvek mislim da pretnja postoji ali čini mi se da neće biti težak oblik kao što je bio delta. Delta je bio najgori i kod odraslih, a dvoje dece nam je umrlo u decembru. Zato mislim da ima smisla da se odrasli ponovo imunizaciju. Oni mogu mešati vakcine, tako je najefikasnije, te da neko ko je primio tri sinofarma, primi četvrtu Fajzer ili Modernu. Ne treba se opuštati.
- Situacija sa decom nije bila mnogo ozbiljna, osim u delta talasu. Na sreću, ona obolevaju od lakih oblika bolesti ali su generatori infekcije kao kod gripa. Bilo je prvo podataka da oboleva 1 do 2 odsto dece, pa onda 13, a onda se ispostavilo da je bar 25 odsto dece u ukupnoj masi bolesnika od kovida 19. 25 odsto je veliki generator - naveo je profesor Minić.
Doktor Aleksandra Radovanović Spurnić, pomoćnica direktorke Kovid bolnice Batajnica kaže da broj zaraćenih od korona virusa raste poslednjih dana li da još imamo jako dobru epidemiološku situaciju.
- Ono što nas posebno raduje je mali broj hospitalizovanih pacijenata. Nikada do sada nije bilo toliko malo hospitalizovanih što znači da je klinička slika blaga. Nekako smo zaboravili da kovid postoji da treba da se vakcinišu a pogotovo kod onih građana koji su u visokom riziku. Mi smo u toku prethodnog talasa odnosno u talasu delta soja od avgusta do Nove godine, tačnije do janura imali priliku da vidimo jako veliki broj teških bolesnika i to je po meni bio jedan od najtežih talasa. Batajnica je sada bila ispunjena sa svim kapacitetima. Imali smo dnevno po 80 prijema. Većina pacijenata je zahtevao kiseoničku potporu. Ono što je bilo jako značajno jeste da većina hospitalizovanih su bili nevakcinisani - kaže ona.
Navodi da smo do dolaska kovida zaboravili da infektivne bolesti postoje upravo zahvaljujući vakcinama, a da je jako dobro da je korona 26. infektivna bolest za koju postoji vakcina.
Na naše pitanje kakav talas očekuju, kazala je da će novi talas biti na jesen, ali da ne očekuju da bude težak. Nikako kao delta.
- Ono što se pretpostvalja jeste da će novi talas biti na jesen, a da li će to biti septembar, oktobar, to ne znamo. Ukoliko i dođe taj talas, neće biti tako masovan kao što je prethodan - kazala je dr Radovanović Spurnić.
Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji je umrlo više od 16.000 ljudi od posledica kovida, a broj registrovanih slučajeva je premašio 2 miliona.
- Svedoci smo da u nekoliko zadnjih godina sve više osoba, sumnjivog znanja i još sumnjivijeg karaktera, iznosi u javnost stavove o štetnosti vakcina. Njihova prisutnost u svim medijima je velika i lako dolaze do svih slojeva društa. Svakodnevno se pojavljuju u medijima i iznose neistine, opovrgavajući činjenice o dobrobiti koju vakcine donose. Njihovi motivi nisu jasni, ali posledice njihovog delovanja su potpuno jasne. A to su, teška oboljenja, često i smrt, onih koji im poveruju. Želim, u svoje ime i ime Foruma pacijenata Srbije, da jasno i glasno iznesem naučnu činjenicu, koja je u zadnjih dvesta godina apsolutno potvrđena. Vakcine spasavaju živote. Vakcina će i vama spasiti život. To je neosporna činjenica. Svako ko tvrdi drugačije svesno i namerno ugrožava vaš život, živote vaših najbližih, i što je neoprostivo, živote vaših beba i vaše dece – rekao je Predrag Slijepčević, potpredsednik Foruma pacijenata Srbije.
(Telegraf.rs)
Video: Vučić: Prijateljstvo Srbije i Mađarske je skovano teškim vremenima, utoliko je i njegova snaga veća
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mile
vakcine nikada vise
Podelite komentar
Sta reci
Ajde bre sklanjajte se tim vakcinama i bodite se.medjusobom, ostavite narod na miru, na vrh frizure ste nam se popeli od silnih vasih briga!
Podelite komentar
Sneza
Ostavite se...
Podelite komentar