"Samo na minut da završim nešto": Parkiraju na mestima za invalide, koriste rupe u sistemu, ali Zvonko se bori

Na primere bahatog i nepropisnog parkiranja nailazimo gotovo svakodnevno. Ipak, čini se da je ostavljanje vozila na mesta predviđena za osobe sa invaliditetom poseban nivo nepromišljenosti i nedostatka empatije, a u krajnjem slučaju i osnovne kulture.

Tako je pre nekoliko sedmica zabeležen posebno iritantan prizor u srpskoj prestonici, na kome se vidi kako je jedan vozač parkirao svoj automobil zauzevši čak dva mesta namenjena za osobe sa invaliditetom.

"Samo na minut da završim nešto", obično je izgovor ovih vozača. Upravo zbog toga, projekat Udruženja građana Za društvo ravnopravnih je poneo naziv "Ni minut na žuto", sa ciljem da se skrene pažnja na ovaj problem sa kojim se osobe sa invaliditetom gotovo svakodnevno susreću.

A problemi koji mogu nastati kao posledica ovakve vrste nepoštovanja pravila zaista mogu biti veliki, objašnjava sagovornik Telegrafa, prijatelj UG Za društvo ravnopravnih i član Udurženja paraplegičara i kvadriplegičara Novi Sad Zvonko Nikolić.

- Od svoje 16. godine sam u invalidskim kolicima, sa dijagnozom paraplegija. Oko 25 godina aktivno vozim automobil, tako da imam puno iskustva u saobraćaju - počinje Nikolić priču za naš portal, navodeći da problema u ovoj oblasti ima na gotovo svim nivoima.

Kako navodi, godine 2012. godine, Udurženje parkirališta Srbije izdejstvovalo je na nivou teritorije Republike Srbije korišćenje unificiranih parking karata za osobe sa invaliditetom.

- To funkcioniše tako što lokalna samouprava obavesti nadležno ministarstvo koliko im treba karata za parkiranje osoba sa invaliditetom i ministarstvo im to pošalje, pa lokalna samouprava dalje izdaje karte. Ono što je problem, jeste što svaka jedinica lokalne samouprave faktički sama donosi pravilnik o parkiralištima i ona potpisuje uslove za korišćenje tih parking kartica. To u praksi znači da, ako ti se, biću pomalo sarkastičan, zacepio nokat, možeš da dobiješ kartu za parkiranje za osobe sa invaliditetom. U suštini, nisu svuda kriterijumi jednaki, negde su strožiji, negde labaviji. Zloupotreba ima, a s obzirom na to da su parkinzi "rak rana" velikih gradova, onda je zloupotreba veća. Ljudi se trude na razne načine da dobiju tu kartu. Kada pogledate broj ljudi koji dobijaju tuđu negu i pomoć, u Novom Sadu gde živim ih je 900, a izdatih karata za osobe sa invaliditetom oko 1500 - navodi Nikolić.

Zloupotrebe se, dodaje, dešavaju prilikom registracije vozila.

- To se dešava najčešće tako što, recimo, registrujete automobil na svoju babu koja može da spada tu kategoriju. Onda vozač dobije nalepnicu, voza se po gradu i parkira gde hoće. I kad se desi situacija da ti zauzme mesto i kažeš mu da je to za osobe sa inavliditetom, on bude drzak, pokaže ti kartu i ti se nađeš u jednoj veoma poražavajućoj situaciji.

A prava "avantura", objašnjava nam Nikolić, nastaje onda kada moraš da se parikiraš, a mesto koje ti je zakonom predviđeno bude zauzeto.

- Kada ne možeš da parkiraš na mestu koje ti je namenjeno, onda si prinuđen da ostaviš auto na bilo kom slobodnom drugom parking mestu. Tu se javlja druga vrsta problema. Ako ti se neko parkira odmah blizu do tebe, ne možeš invalidskim kolicima da priđeš i uđeš u auto. Onda nastaje agonija. Tada moraš da zamoliš nekog od prolaznika da sedne u auto, da izađe nasred ulice, pa da ti uđeš. Ali, naši automobili su uglavnom adaptirani za ručne komande, i sad treba neki prolaznik da sedne i rukuje tim. Plaše se ljudi da ne urade nešto kako ne treba i slupaju ti vozilo. Meni se desilo da sam nekoliko puta morao da uđem sa suvozačeve strane. Tada moram da preskačem menjač i ručne komande dok se nekako dovučem do mesta vozača, a posle nastaje problem kako da ubacim kolica u auto. To bude ozbiljna vratolomija - kaže Zvonko Nikolić i podseća na još jednu situaciju koja mu se dogodila:

- Jedna situacija u kojoj sam bio, desila se u jednoj novosadskoj ulici gde je bilo obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom. Tad su sva bila zauzeta. Pomislio sam da nema šanse da su tu sve vozila osoba sa invaliditeom, pa sam parkirao pored, u nadi da, ako neko dođe, vidi da ja imam nalepnicu i da mene neće odneti pauk, već tu osobu koja se nepropisno parkirala. I zaista, od šest automobila, tri nisu imala nalepnicu. Kad sam se vratio, pauk je meni odneo automobil.

Još jedan nivo problema jeste nedovoljan broj parking mesta, naročito u većim gradovima i regionalnim centrima gde cirkuliše veliki broj ljudi.

- Oko pet posto parking mesta je obeleženo u Novom Sadu, što je neki standard, ali to je rasuto po celom gradu, čak i u onim delovima koji nisu atraktivni za parkiranje. Zbog same činjenice da veći gradovi i regionalni centri imaju veću frekventnost, mislim da nisu raspoređena kako treba. Tih pet posto je predviđeno za ljude koji su iz tih mesta, a tu ipak cirkulišu ljudi iz celog regiona. Dakle, mislim da ne postoji dovoljan broj parking mesta namenjenih za osobe sa invaliditetom, naročito u centru.

Jače kontrole i strože kazne

Kako nam objašnjava naš sagovornik, iskustvo pokazuje da bahati vozači imaju različite reakcije kada im se ukaže na grešku.

- Na parkingu kad ih zateknem da su na mestu za osobe sa invaliditetom, njihov izgovor je da su tu ostavili auto samo na minut i onda odu, ili samo pokažu podignut palac kao da je sve u redu. Obično samo tako nestanu i ti više nemaš komunikicaju sa njima, ne čuju te. 

Zbog toga, Nikolić navodi da bi jačom kontrolom pri dodeli specijalizovanih karata, ali i jačom kaznenom politikom, deo problema bio rešen.

- Kada hoću da registrujem automobil, ja imam pravo na popuste i umanjenje nekih taksi. Da bih to dobio, PIO fondu moram da podnesem zahtev i tada komisija za veštačenje ocenjuje da li ja ostvarajum pravo na to, pa onda sa tim papirom idem da registrujem vozilo. To bi trebalo da se primeni i na dodelu karata. Bilo bi dobro da se napravi i republički pravilnik i da važi za celu zemlju, pa bi se smanjila mogućnost zloupotreba na lokalnom nivou. Naravno, i da se poveća u regionalnim centrima i većim gradovima broj parking mesta za osobe sa invaliditetom u odnosu na taj minimum od 5 posto - navodi i dodaje:

- U nekim zemljama imate naročitim znakovima obeležena mesta za parkiranje za osobe sa invaliditetom, a uz to u upozorenje o propisanim kaznama koje su drakonske, pa su vozači toliko motivisani da paze da ne nagaze liniju, a kamoli da ostave automobil tu - kaže Nikolić.

(Telegraf.rs)