Navala na Stomatološki fakultet, 3 kandidata na 1 mesto: Hoće ga i Iranci, implanti po nižoj ceni za građane

U toku je upisna groznica u srednje škole i na fakultete, a ni ove godine nije izostala navala za upis na Stomatološki fakultet Univeziteta u Beogradu. Već prvog dana kada je prošle nedelje počelo podnošenje dokumenta za polaganje prijemnog ispita, javilo se više svršenih srednjoškolaca sa željom da upiše ovaj fakultet nego što na njemu ima mesta za narednu školsku godinu, kaže za Telegraf.rs dekan prof. dr Aleksa Marković. Kako navodi, javilo se 774 kandidata za oba programa, a oni imaju 200 budžetskih mesta, 20 samofinasirajućih, 20 strukovnih i 20 na studijama na engleskom jeziku. Iako je prijemni za studije na engleskom jeziku tek u septembru, već sada imaju najavu kandidata, a među njima ima i iz Irana.

Dekan za Telegraf.rs otkriva i da će u novom Implantološko-istraživačkom centru, koji će početi sa radom 1. septembra razvijati nauka, ali i da će građani moći da ugrade implante po nižim cenama u odnosu na privatnu praksu, a navodi i da bi trebalo da se omogući penzionerima da o trošku RFZO mogu da rade stomatološke usluge na ovom fakultetu, kao i da bi trebalo "podići" stomatološku zdravstvenu zaštitu u domovima zdravlja, a ima predlog i kako.

Preporučujemo

Otkriva nam i da se jako malo nostrifikuje diploma ovih fakulteta, što znači da malo studenata stomatologije napušta našu zemlju. To što se i ove godine prijavilo dosta interesenata za ovaj fakultet, kaže da će opet dobiti najbolju decu.

- Kad pogledamo broj prijavljenih kandidata, to znači da imamo oko 500 viška, odnosno da imamo oko 3 kandidata na jedno mesto. Mi smo time prezadovoljni. Mislim da samo psihologija po broju na jedno mesto ima više od nas, a da smo mi na drugom mestu. To znači da ćemo dobiti najbolju decu - kaže na početku razgovora za Telegraf.rs prof. dr Aleksa Marović, oralni hirurg i implantolog.

- Iz godine u godinu mi dobijamo sve bolju decu. Studenti prepoznaju, a i zna se da naš fakultet pruža kvalitetnu nastavu, kvalitetne uslove učenja i najsavremeniju opremu. Naše studije su prepoznatljive i u Evropskoj uniji, jer smo kvalitetnom akreditacijom potpuno prilagodili naše studijske programe evropskim zemljama, tako da im je olakšana i prohodnost kad odlaze i kada nostrifikuju diplome. Imamo povećanje zainteresovanosti za studije na engleskom jeziku, to nam je u drugom upisnom roku, u septembru, gde imamo 20 mesta. I već sada imamo najavu velike zainteresovanosti, i kandidate iz Irana.

Do pomeranja crte, za one koji ostanu ispod nje, teško da će doći, zbog postojeće akreditacije u okviru koje se tačno zna koliko mesta na kojim studijama može da upiše Stomatološki fakultet.

- Jedino ako nam Vlada Srbije proširi upisnu kvotu, ali to se retko dešava - kaže naš sagovornik.

Godinama unazad studenti ovog fakulteta imaju odličan prosek. Sreća, retko ko od njih se odluči da napusti zemlju. Fakultet bi to morao da zna.

- Nije veliki broj nostrifikacija diploma. Bar po zahtevima, jer mi dobijamo zahteve od fakulteta da im pošaljemo dokumentaciju. Razvijena je dosta privatna praksa u Srbiji, pa ostaju ovde, i to je dobro. Ono što bi trebalo i što mi stalno pričamo i pregovaramo, jeste da se malo digne nivo državne stomatologije u domovima zdravlja, ne na Stomatološkom. Mi najbolje studente primamo, ostavljamo ih i dajemo im šansu na fakultet. Kroz projekat koji je sjajan, u okviru kojeg se primaju najbolji diplomirani studenti medicine po celoj Srbiji, treba ostaviti par mesta i za stomatologiju da se pomogne državnoj službi i domovima zdravlja, da se primaju najbolji stomatolozi. Činjenica je da domovima zdravlja nedostaju stomatolozi. Stomatološke usluge su dosta skupe, a jako bitne. Nemamo svi novca da odemo u privatnu praksu.

- U Beogradu to još i funkioniše, ali je deficitaran broj u unutrašnjosti. Možda treba promeniti i pravilnike o broju stomatologa na broj stanovnika. Na primer, jedan oralni hirurg je na 100.000 stanovnika. Po meni bi trebalo da bude na 50.000. Primera radi, Opština Vračar ili Sasvki venac, koje imaju oko 90.000 stanovnika, nemaju oralnog hirurga po sistematizaciji jer je određeno da bude jedan na 100.000. Ista je situacija i sa specijalistima ortopedije vilice. Treba praviti sistematizaciju po opoštinama ili smanjiti broj stanovika - kaže prof. Marković.

Uticaj kovida 19 na zdravlje zuba

Epidemija kovida 19, kako kaže, nije uticala na rad ovog fakulteta, u kojem građani mogu ili o trošku RFZO ili po nižim cenama da obave stomatološke usluge. Nije uticao ni kao sistemska bolest, ali jeste na oralno zdravlje.

- Mislim da smo mi jedan od retkih fakulteta gde nam kovid 19 nije ništa promenio. Odmah smo se u onim prvim trenucima snašli, obezbedili dovoljno zaštitne opreme za studente i jako brzo smo ih vratili na praktičnu nastavu, tako da su se oni prilagodli vrlo brzo na rad u takvim uslovima, što im je za buduću praksu i rad dobro. Naučili su da rade u vanrednim uslovima. Što se tiče uticaja kovida na oralno zdravlje, uticao je dosta loše, ali se sada to popravlja. Za vreme kovida su se uglavnom radili hitni slučajevi, neka bolna stanja. A, nismo primetili kroz neka naša istraživanja da je korona virus kao bolest loše uticao na oralno zdravlje - rekao je prof. dr Markvić.

Kaže da nove, mlade generacije brinu dosta o svom oralnom zdravlju, ali da su problem stariji. Zato bi voleo da može fakultet neke usluge njima da radi o trošku RFZO.

- Mi imamo ugovor sa RFZO. Dosta veliki broj usluga pružamo na uput, što nam plaća Fond. Stomatološki fakultet radi cele godine, imamo kliniku koja radi 24 časa, i dosta toga pokriva RFZO. Da li bi trebalo još neke usluge? Naravno da bi trebalo. Trebalo bi razmišljati o penzionerima. Da se njima izađe u susret, neke usluge da budu njima zdravstvenim osuguranjem pokrivene. Inače, imamo jako odličnu saradnju sa Fondom, i oni nama i mi njima izlazimo u susret. I, mislim da ćemo naći modus da i nešto više pomognemo stanovništvu. Mi imamo i radiološku službu, pa izlazimo u susret sa skidanjem sa lista ako iskoči neki skener u drugom centru. U avgustu nam stiže još jedan skener zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, 64-slajsni, pa ćemo imati dva, tako da mi pomažemo zdravstvenom sistemu, kod nas nema liste čekanja za skener - ističe dekan.

Prošle nedelje je u okviru Stomatološkog fakulteta otvoren Imlantološko-istraživački centar, koji će početi sa radom 1. septembra. U njemu će se razvijati nauka, održavati kongresi i kursevi, raditi digitalna implatologija i stomatologija, građani će moći da ugrade implante po nižim cenama u odnosu na privatnu praksu, ali i besplatno u okviru kliničkih studija.

- Implantološko-istraživački centar je veliki značaj, pre svega za Srbiju, pa onda i za fakultet. U Evropi, ne postoji takav centar. Pre svega mislim da veliki značaj imaju naučno-istraživačke laboratorije u njemu, imamo ih 6. Želimo da povećamo nivo nauke na fakultetu. Retki smo koji smo pored značajnih sredstava koje dobijamo od Ministarstva prosvete, opredelili i sopstvena sredstva. Recimo u ovoj godini smo opredelili 3 miliona dinara za stimulaciju nauke, za nabavku materijala, reagenasa i svega što treba, plan nam je da u sledećoj godini povećamo taj budžet na 5 miliona dinara. To nam pruža mogućnost da se povezujemo sa drugim naučno-istraživačkim ustanovama, ne samo u zemlji, mi se već povezujemo i imamo dobru saradnju sa Mašinskim fakultetom i drugim fakultetima u zemlji, ali i sa fakultetima iz Evrope i celog sveta, gde će moći da se rade istraživanja. Čim radite multicentrična istraživanja imate prohodnost ka publikovanju, samim tim skače rejting fakulteta, samim tim je veći broj objavljenih radova, veća citiranost na Šangajskoj listi, mlade ljude šaljemo na usavršavanja po celom svetu i dižemo nauku.

- Ja sam najsrećniji zbog toga iako sam hirurg i implantolog, a trebalo bi da budem najsrećniji zbog implantološkog centra, ali sam srećniji zbog naučnog. Naravno, implantološki centar je jedinstven. Mi smo u njemu našim studentima omogućili izvođenje najsavremenije praktične nastave, uvodimo im potpuno digitalnu stomatologiju i implantologiju, sve se radi digitalno, pri čemu u tome nećemo zaostajati uopšte za svetom. To će naši student prolaziti na svojim vežbama što retko gde ima, obično se kasnije ide na usavršavanje na kurseve, to je jedna prednost tog centra. Druga prednost je što će to biti edukativni centar. Mi već imamo u ovoj godini zakazana dva kursa edukacija, dolaze nam ljudi iz celog sveta na edukaciju u Beograd. U oktobru je taj edukativni kurs, a u septembru je još jedan - objašnjava profesor.

Dodaje da je treći značaj implantološkog centra taj što će otvoriti vrata našem stanovništvu da u najsavremenijem uslovima mogu da dođu da ugrade implante po znatno povoljnijim cenama nego što su u privatnoj praksi.

- Implantološke usluge, nažalost, nisu pokrivene ne samo kod nas nego nigde u svetu zdravstvenim osiguranjem, smatra se vanstandardnom uslugom, pa se plaćaju svuda, pa i kod nas. Opet, imamo mogućnost da pružimo stanovništvu da ugradi implante po znatno povoljnijim cenama, a imamo i program kliničke studije odobrene od Etičkog komiteta, u okviru kojih će postojati besplatan program pa će pacijenti dobijati implante, registrovane da se rade kliničke studije. I tu će pacijenti dobijati potpuno bepslatno sve, od ugradnje implanta protetskog rada - rekao je prof. dr Aleksa Marković za Telegraf.rs i za kraj dodao da će ovu godinu završiti sa 90 odsto renoviranog fakulteta sa sve obnovljenom opremom, a daće ostalih 10 završiti sledeće.

(Telegraf.rs)