Može li polio virus, koji je otkriven u kanalizaciji u Londonu, da se pojavi i u Srbiji?

Nakon 19 godina pošto je dečija paraliza proglašena iskorenjenom u Velikoj Britaniji, u Londonu je i to tokom rutinske inspekcije kanalizacije otkriven polio virus.

Virus, koji može žrtve da učini paralizovanim, detektovan je u kanalizacionom sistemu Bekton, zbog čega je Agencija za bezbednost zdravlja proglasila nacionalni incident. Zvaničnici veruju da je došlo do širenja između blisko povezanih individua u severoistočnom Londonu, verovatno članova porodice, i da ovi ljudi sada izbacuju soj poliovirusa tipa 2 u svojim izmetima.

Preporučujemo

Hitna istraga pokušaće da ustanovi obim širenja u zajednici i identifikuje gde se možda dešava, od zdravstvenih radnika je traženo da prijave bilo kakav sumnjivi slučaj, a stanovnicima je rečeno da provere da li su vakcinisani protiv polia.

Za sada nema informacija o obolelima, a podsećamo poslednji put dečija paraliza kod dvoje dece registrovana je na jugozapadu Ukrajine u septembru 2015. godine, i sve to zbog niskog procenta vakcine protiv polio virusa.

Nameće se pitanje, može li ovaj virus da stigne i do nas, kao što je u Londonu, ali kako ističu naši stručnjaci, bojazni nema.

Profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog kaže za Telegraf.rs da je mišljenja da Englezi, po običaju prave paniku.

- Vrlo je moguće da se u kanalizacionim otpadnim vodama nađe virus, pogotovo ako se zna koliko oni imaju Pakistanaca - zemlja, koja je poslednja po eliminaciji polio virusa u svetu. Inače, Izrael je objavio pre 15-20 godina da su imali sličan nalaz. Tako nešto, međutim, ne beleže druge evropske zemlje - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Iskorenjena 2002. godine

Dečja paraliza, opasna zarazna bolest koja može dovesti do invaliditeta, iskorenjena je na evropskom kontinentu 2002. godine. Ključ borbe protiv ove bolesti je vakcinacija protiv polio virusa. Za razliku od nekih drugih zemalja obuhvat ovom vakcinom je kod nas na visokom nivou preko 93 odsto. 

Imunizacija protiv dečije paralize se sprovodi kod dece od navršena dva meseca života. Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom polio vakcinom (IPV), koja se daje kao pojedinačna vakcina ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa Kalendarom imunizacije. Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne  vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci. Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze pojedinačne IPV vakcine (Imovax Polio) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.

Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisane osobe treba da se vakcinišu nedostajućim dozama IPV do navršenih 18 godina života.

Polio je danas endemska bolest u Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji. Globalni napori sa ciljem njenog iskorenjivanja do 2000. započeti su 1988, ali su sputani brojnim problemima, kao što su otpornost na vakcine, pojavljivanje polija delimično izazvano dejstvom samih vakcina i ograničen pristup zonama oružanih sukoba upravo u ove tri zemlje.

Poliomijelitis, odnosno polio virus je zarazni virus koji može da se prenese kašljanjem i kijanjem, ali i hranom, vodom ili predmetima koji su bili u kontaktu sa izmetom nekoga ko je njime zaražen. Može da živi u grlu i crevima zaražene osobe nedeljama, a može da se širi i bez ikakvih simptoma.

Simptomi i lečenje 

Veoma je uobičajeno da zapravo nemate nikakve simptome ako imate polio. Međutim, neki ljudi će doživeti blage simptome slične gripu kao što su visoka temperatura, ekstremni umor, glavobolja, povraćanje i bol u mišićima vrata. Ovi simptomi obično traju do 10 dana.

U veoma retkim slučajevima, između jednog od 100 i jednog od 1000 slučajeva, dečja paraliza može da utiče na nerve u kičmi i u bazi mozga, što može da izazove paralizu nogu. Ovo može da se dogodi u roku od nekoliko sati ili nekoliko dana.

Ovakva paraliza obično nije trajna i pokreti bi trebalo da se povrate nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Ali poliomijelitis može i da bude opasan po život ako paraliza utiče na mišiće glave i vrata, odnosno i na disanje.

Iako se većina ljudi oporavi, neki pacijenti se i dugotrajno leče. Uz to postoji i stanje koje se zove postpolio sindrom, što se dešava u slučaju kada se simptomi bolesti razviju čak od 15 do 40 godina nakon što se osoba prvi put razbolela.

Za polio virus ne postoji specifična terapija, lečenje je simptomatsko i supstituciono; podrazumeva upotrebu analgetika, antipiretika, vitamina, antibiotika kao i korekciju elektrolitnog disbalansa.

U najtežim slučajevima primenjuju se traheotomija, minimalno invazivna terapijska metoda, i veštačka ventilacija.

(Telegraf.rs)