Pretnje, bušilica, pa glasna metal muzika: Urnebesne metode kojima su stanari uzvraćali "komšijama iz pakla"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
uvek ima rešenja
5 spratova zgrada i 20 stanova. na petom svakog petka do nedelje dan i noć, žurke. komunalna ništa, policija ništa, upravnik ništa, pristojno ih zamolili i ništa. i onda komšija stolar napravio ploču od debelih dasaka. kada je bilo najglasnije odneli ploču, izbušili rupe i zašrafili je na njihova vrata. sutradan počela lupnjava da izađu, ali nisu imali sekiru. vatrogasci ih spasavali. od tada mir u celoj zgradi.
Tihi
Nije problem ni izolacija ni vaspitanje. Ako je komsija psihopata tu se nista ne moze. Ja sam 10 godina proveo pokusavajuci da nadjem zajednicki jezik sa komsijom (nisam ni sam shvatio da je toliko proslo, nekako to predje u dnevnu rutinu). Jednog dana sam shvatio da me covek drnda vec 10 godina i da kad nismo do sada nasli zajednicki jezik necemo nikada. Podigao sam ogradu ka njemu 2 metra, rekao mu da ako mu nesto smeta da zove komunalnu, policiju, inspekciju, nek me tuzi, baci bombu sta god... Ali sa mnom i sa mojom porodicom da vise ne razgovara. I tako sam zavrsio posao sa ludakom. Imam tu srecu da zivim u kuci. Ako si pak u stanu onda prodaj stan i preseli se.
Darija
Redovno smo imali žurke u stanu iznad, vikendom, radnim danima, živeli smo kao u horor filmu. Jednu noć komšije se dogovore, upadnu u stan i uzmu muzičku liniju, mobilne telefone, laptopove... Bili su pijani pa nisu mogli da reaguju. Sad moljakaju da im se vrate stvari, mi ćutimo, pravimo se da ne znamo o čemu oni pričaju. Vlasnik se kune da nećemo više čuti ni kad se tušira, ali mi još razmišljamo...