"Monah Sava promašio temu i mesto, ne mešati babe i žabe": Oglasila se Eparhija timočka, poslata i hronologija

   ≫ 

Pišući o monahu Savi, koji je sa 10 šarplaninaca proteran iz manastira Dubašnica, Telegraf je i pre objave prvog teksta, kako etika nalaže, pozvao eparhiju Timočku da čuje i drugu stranu.

Odgovore u vidu saopštenja dobili smo dva dana kasnije.

I pored toga, na početku saopštenja, stoji da se protiv Episkoga timočkog g.Ilariona i Eparhije timočke vodi hajka. Hajkum navode, "vode ljudi okupljeni oko monaha Save (Bakića), koji je donedavno boravio u objektu na Dubašnici, nedaleko od Bora".

- Kako ne bi išta ostalo nedorečeno smatramo da sve treba izložiti hronološkim redom i temu postaviti na pravi teren, da se ne bi desilo da po narodnoj izreci „mešamo babe i žabe“. To u ovom kontekstu znači da bi monah Sava mogao da dobije visoku ocenu za svoj rad u vezi sa uzgajanjem rasnih pasa, ali uz žalosnu konstataciju da je promašio temu, vreme i mesto. Dakle, pravi teren ove priče jeste život monaha u svetinji koja mu je poverena, njegov odnos prema istoj, a prema pravilima monaškog života i crkvene discipline - navodi se na početku saopštenja eparhije Timočke.

Krećući hronološki, oni prvo objašnjavaju odakle im u posedu manastir Dubašnica, smešten duboko u planinskom masivu Kučaj.

Kako je ktitor uopšte odlučio da pokloni imanje u Dubašnici

- U leto 2017. g. Episkopu timočkom obraća se g. Vladimir Balaban sa željom da sve što je izgradio na svom imanju, nedaleko od Bora, na Dubašnici, pokloni Eparhiji timočkoj. Episkop Ilarion, u pratnji svog ličnog sekretara arhiđakona Ilije, posetio je Dubašnicu u avgustu iste godine i tada se upoznao sa g. Balabanom i njegovim namerama. Od trenutka kada je potvrđeno da lokacija pripada teritoriji Timočke eparhije započeto je sa konkretnijim dogovorima oko administrativnih obaveza o prenosu vlasništva - pojašnjavaju u Eparhiji.

Meseca jula 2020., pišu, u svoj objekat, bez znanja, konsultacija i blagoslova Episkopa Ilariona, g. Balaban dovodi oca Gerasima, a ovaj sa sobom još dvojicu monaha: Savu i Mateja. Krajem avgusta iste godine otac Gerasim napušta Dubašnicu, a monasi Sava i Matej ostaju.

- Iako objekat na Dubašnici tada nije bio u vlasništvu Eparhije, kao što ni monasi Sava i Matej nisu bili klirici Eparhije timočke, vladika Ilarion postupa očinski, strpljivo i sa punim poštovanjem očekujući duhovne plodove njihovog monaškog podviga. Кako su pomenuti monasi odbili ponudu da postanu sabraća manastira Bukovo, nedaleko od Negotina, i manastira Sv. Trojice kod Knjaževca, vladika ipak daje blagoslov da se dvojici monaha izađe u susret i da im se pomogne na svaki mogući način pa i finansijski - piše dalje u saopštenju .

Sveštenstvo Namesništva borskog dobija blagoslov da bude u stalnom kontaktu sa monasima, da se staraju o njima i da im pomažu, pa su tako služili nekoliko liturgija na pomenutom imanju. Stanovnicima objekta, koji je tada i dalje bio u vlasništvu g. Balabana, se tada staranjem Episkopa i Eparhije timočke obezbeđuje ogrev i sve što je potrebno, dok g. Balaban nezavisno od toga nastavlja da im i dalje pomaže finansijski i obezbeđujući im potrebnu tehniku.

Vladika zatiče šarplanince za koje nije dao blagoslov 

- Uoči zime, 29. oktobra 2020. g, vladika obilazi objekat na Dubašnici, ponovo u pratnji ličnog sekretara, i tada njih dvojica u kompleksu sa monasima zatiču dva mlada šarplaninca. Iako za tako nešto monasi nisu tražili a ni dobili blagoslov, Episkop Ilarion se saglašava da je u surovim planinskim uslovima dobro imati jednog ili dva adekvatna psa čuvara - navode u Eparhiji.

Monah Matej, kažu, bez ikakvog javljanja napušta Dubašnicu juna 2021. godine, a monah Sava u oktobru iste godine obaveštava arhiđakona Iliju da je njegov šarplaninac dobio nagradu na nekom takmičenju.

- Naravno, kao što je bilo i u vezi sa pojavom pasa u manastiru, monah Sava nikakav blagoslov za tako nešto nije tražio, a ni dobio, ponovo pokazujući neprimerenu samovolju koja nije svojstvena monahu. Vreme prolazi, a do sedišta Eparhije tih dana stižu priče da monah Sava u kompleksu na Dubašnici gaji štenad i da istu prodaje. Ponovo napominjemo i podvlačimo da kompleks na Dubašnici u to vreme i dalje nije bio u eparhijskom vlasništvu. I dalje se, dakle, radi o privatnom posedu na kojem živi monah koji nije klirik Eparhije timočke - ističu.

Čitave 2021. godine vladika nije obilazio kompleks na Dubašnici ali je borsko sveštenstvo odlazilo tamo i bez ikakvih komentara ka Episkopu služilo liturgije, shodno pređašnjem vladikinom blagoslovu. Razume se da je vladika s razlogom mislio da je tamo sve u najboljem redu, kažu i dodaju:

- Međutim, postaje sumnjivo što monah koji je izabrao da živi sam u surovim zimskim uslovima, na predlog sveštenika da dođu i da služe na Dubašnici, kako on i svetinja ne bi bili bez Liturgije, to odbija ali dolazi u borsku crkvu na bogosluženja. Ovde kao bitno podvlačimo i to da se sve to dešava krajem 2021. a zbog neistina koje se plasiraju ovde naročito napominjemo da se sve u vezi sa poklonom desilo bez ikakvog zalaganja monaha Save, a to znači da on nije posredovao, niti se išta pitao u vezi sa poklonom g. Balabana - napominju.

Konačno, neposredno pre početka tekuće 2022. godine, g. Vladimir Balaban sa Eparhijom potpisuje Ugovor o poklonu kojim kompleks na Dubašnici postaje vlasništvo Eparhije timočke. Tim povodom arhiđakon Ilija, u ulozi ličnog sekretara Episkopa, obaveštava monaha Savu da će ga Episkop posetiti s proleća, zajedno sa g. Balabanom, kao ktitorom i priložnikom, kako bi na opštu i zajedničku radost izvršili primopredaju čitavog imanja i objekata na njemu.

"Prljavština, aljkavost i zapušten prostor"

- Namera Episkopa je bila da tada ponudi ocu Savi da bude primljen u svezu klira Eparhije timočke i tako reši njegov nedefinisani status kao monaha. Vozilom punim hrane i ostalim kućnim potrepštinama, koje dovoze kao pomoć monahu Savi, vladika i njegov sekretar 28. maja 2022. g. dolaze na Dubašnicu sa radošću, dobrim namerama i raspoloženjem, ali to što su zatekli tamo najblaže rečeno može da stane samo u jednu reč – katastrofa. Pogled prisutnih nije mogao da izbegne opštu, a neshvatljivu za monaško obitavalište, prljavštinu i aljkavost, zapušten prostor svuda okolo i u crkvi, prljave sudove i džakove smeća u kuhinji, zapuštene sobe, pokvarenu hranu u frižiderima, uništene drvene ograde, klupe i celo unutrašnje dvorište kompleksa. Na sreću, gledajući fotografije koje prilažemo javnosti, čitaoci ovog teksta ne mogu da osete zatečeni nesnosni smrad kakvog nema ni na deponijama - napominju u saopštenju.

Dalje navode da je u razgovoru sa g. Balabanom, koji je sebe uložio u ovu svetinju, vladika tek tada saznao da je on u više navrata, a pre prelaska imovine u eparhijsko vlasništvo, slao monahu Savi ne male novčane sume koje je ovaj verovatno trošio na izdržavanje pasa, ne obraćajući pažnju na povereno mu imanje i svetinju.

Dan kad je monahu naređeno da sa psima napusti manastir

- S obzirom na to da se našao između Episkopa i ktitora, razumljivo je da više nije mogao da skriva svoja (ne)dela. Tom prilikom saznalo se da je monah Sava sve vreme obmanjivao g. Balabana govoreći mu da za svako svoje delo ima blagoslov Episkopa. Očekivano, zbog svega pobrojanog (i prikazanog na fotografijama), Preosvećeni vladika monahu Savi daje rok da do 10. juna 2022. godine skupa sa svojim psima napusti imanje koje je sada već u vlasništvu Eparhije timočke - piše u saopštenju.

U određeni dan za primopredaju, Episkop na eparhijsko imanje dolazi sa arhiđakonom Ilijom i đakonom Urošem Pamučarem, sekretarom Eparhijskog upravnog odbora, kao i sa dvojicom borskih sveštenika, koji su se lično ponajviše angažovali i pomagali monahe prethodnih godina.

- Na polovini primopredaje i obilaska kompleksa, iskoristivši njemu zgodni trenutak, monah Sava je bez ikakvog blagoslova, javljanja i otpozdrava na brzinu pobegao, nakon već viđenog izokretanja činjenica i „bacanja prašine u oči“ prisutnima, a odmah potom, kako smo saznali, i široj javnosti. Imanje je napustio prisvojivši automobil koji je dobio i registrovao na lično ime, ignorišući i svesno kršeći i pravilo da sve što monah stekne za vreme boravka u određenom manastiru, to pripada isključivo manastiru a ne njemu lično. O finansijskom poslovanju oca Save nema nikakvog pisanog traga, uzimajući u obzir proverene informacije o novčanim prilozima sa raznih strana potpuno je nejasna i netransparentna čitava finansijska situacija - ističu u saopštenju.

Istog dana po odlasku, pišu oni, podstaknuti monahom Savom, "njegovi prijatelji na društvenim mrežama pokreću lavinu neistina u kojima pominju kako se monah, koji se bori za opstanak srpske rase pasa, zalagao da se kao vlasništvo Eparhije timočke uknjiži skit (koji do danas nije postao skit, prim. aut.), da je isteran samovoljom ktitora, da ga je Episkop isterao pod nagovorom ktitora a radi lične dobiti, da je Episkop pretio monahu da će ktitor da ga šamara i sl."

- Mnogi zavedeni takvim objavama i „spinovanjem“ istine pridružili su se i bili još žešći u napadima na Episkopa Ilariona, koristeći izraze koje valja izostaviti jer ih smatramo neprimerenim ovakvom obraćanju. Čitajući takve objave naivni i neupućeni čitalac lako može da zaključi da jedan Episkop ne voli pse ili životinje i da naročito ima nešto protiv smirenog monaha koji se bori da u surovim planinskim uslovima nosi jaram Hristov. Fotografije koje smo predstavili nedvosmisleno pokazuju da higijena koja treba da se tiče čoveka i životinja nije bila ni na minimumu - poručuju.

Dovoljno je, kažu, da samo pogledamo oglodane klupe, ograde i stubove pa će nam biti jasno je da se ovde radi o konkretnom uništavanju svetinje u koju je ktitor uložio svoj ogroman trud i novac, a ne o tome da jedan vladika, tobož, gaji mržnju prema psima ili odgajivačima pasa.

"Monah je svoju neodgovornost maskirao ljubavlju prema psima"

- Zato smo mišljenja da je nečasno da čovek, a naročito monah, svoju neodgovornost prema poverenoj mu svetinji maskira ljubavlju prema životinjama krijući se iza nedužnih pasa o kojima ne bi trebalo da bude govora. Naravno, za pričinjenu štetu nisu odgovorni psi nego čovek koji o njima brine, odnosno koji o njima nije brinuo na odgovarajući način, kao ni o svetinji u kojoj je živeo. Uz to, ni ktitor, kojega sada otac Sava blati, nije godinama odvajao ogromna sredstva da bi neko svojom neodgovornošću napravio od njegove zadužbine i manastira odgajivačnicu pasa, pa makar oni bili i evropski ili svetski prvac - zaključuju.

Zbog laži i kleveta, dalje navode, ali i zbog devastiranja svetinje i čitavog imanja na kojem se kompleks nalazi, Episkop timočki g. Ilarion doneo je Odluku kojom je monahu Savi izrekao zabranu pričešćivanja na teritoriji Eparhije timočke.

- Duhovno delanje u Eparhiji timočkoj, koje prati obnova starih i podizanje novih svetinja, ne ostavlja nam prostora da se više bavimo ovom temom. Zbog svega navedenog smatramo da je saga o skitu na Dubašnici završena, da je sve potrebno u vezi sa tim rečeno i u tu svrhu se više nećemo oglašavati kroz medije. Za sve one koji žele sa dobrom namerom da saznaju više i pomognu da se ruinirana svetinja što pre dovede u prethodno i uzorno stanje Eparhija timočka je otvorena za saradnju - kažu na kraju.

Video: Ovo su popine zverke: Sveštenik iz Topole već pola veka uzgaja golubove

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • A12

    22. jun 2022 | 13:25

    Episkop je u pravu

  • Zoran

    22. jun 2022 | 13:08

    Ništa Savi ne preostaje nego da oženi i nastavi biznis

  • Zoran

    22. jun 2022 | 18:03

    Sramota je što se vodi hajka protiv crkve, manastir nije privatno vlasništvo monaha i svaki monah je dužan da se ponaša u skladu sa pravilima. Ako nije imao blagoslov da u okviru manastira napravi odgajivačnicu pasa onda ne vidim ništa sporno što mu je uskraćen dalji boravak u manastiru. Po komentarima ispada da je crkva protiv pasa i životinja, a tako nešto mogu da napišu samo oni koji nikada nisu kročili ni u jedan manastir. Obišao sam mnogo manastira u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i u mnogima sam video da pored životinja koje gaje zbog hrane, imaju i pse i mačke i druge ljubimce. Apelujem na ove dušebrižnike da ako su već toliko humani pomognu Savi da nađe smeštaj sa svojim psima, jer iako sam veliki ljubitelj pasa smatram da se jedan manastir ne sme pretvoriti u uzgajivačnici pasa, jer manastiri imaju sasvim drugu svrhu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA