Sedeo je kraj puta i brao travu, da ima da preživi: Deka Mirko iz Bujanovca gladuje, ne zna koliko ima godina

Nekoliko puta vraćali smo se na reči ispisane pored fotografija koje je napravila Tamara Misirlić u selu Brnjare kod Bujanovca u kom živi deda Mirko. "Brao je i jeo travu" piše u objavi. Kako čovek da "svari" takvu informaciju? Natera vas da se zamislite.

Da, potvrdila nam je humana karatistkinja iz Vranja, zatekla ga je pored puta, kako sedi i bere travu i stavlja u kesu da ima za kasnije.

Preporučujemo

Deda Mirko živi sam, i ne zna, kaže Tamara, koliko ima godina. Primanja nema, a u kućici u kojoj živi  ni struju ni vodu. S vodom, doduše, kuburi celo selo. Do pijaće vode imaju i po pola sata hoda.

- Slomljeni prozori, jedan propao krevet i dotrajali šporet čini Mirkov dom. Propale daske na podu su njegov najveći strah, da ne propadne, a slomljeni prozori tek predstavljaju nemir zimi - kaže Tamara.

Prema njenim rečima, deda Mirka je zatekla kraj glavnog puta kada je tokom uskršnje akcije nosila pakete pomoći nekim porodicama. Slučajno je tim putem naišla. Delove paketa koji mu je tada dala, videla je pre nekoliko dana, kada ga je opet posetila. Kokošija jaja ostala su neupotrebljena.

Uprkos okolnostima i uslovima u kojima živi, deda Mirko, kaže Tamara, ne skida osmeh s lica.

Prema Tamarinim rečima, deki, kako se vidi na fotografijama, sve treba. Od hrane do ponekog komada nameštaja, šporeta koji može da založi, pristojnog kreveta, sigurnog poda kroz koji neće da propadne.

Deda Mirka svi u selu znaju, pa mu daju i hranu.

Kada se sve uzme u obzir, činjenica da je deda Mirko star i nemoćan, da živi sam, da nema ni vode ni struje, onda i ne čudi što je svaki centimetar njegovog kućerka prekrila prašina i sivilo. Ženska ruka tu nije bila odavno, pa su razbacane plastične flaše, a nema površine na kojoj nema nekog komada odeće, kese ili džaka. Kao da je sve što je ikada posedovao, deda Mirko sačuvao.

Na podnim daskama stopile se prašina i ko zna kad raširene asure.

I kako čovek da "svari" ovu tešku priču? Pa nikako. Nema pomoći od okretanja glave, nema ni magičnog daljinskog kojim ćete kao da sklanjate tešku temu s TV-a skloniti ono što ne želite da vidite, nema skretanja pažnje na druge, lepše stvari dok u zadnjem delu mozga svrdla "čovek jede travu". Da preživi.

"Svariti" ovo ne možemo nikako, baš kao što ni deda Mirko ne vari travu koju jede.

Deki Mirku možete pomoći uplatom na račun Fondacije "Tamara Misirlić", a svrha uplate je "pomoć Mirku": 200-3453980101008-90.

(Telegraf.rs)