Zbog vrućina kolabiraju i zdravi, kako da se sačuvate: Svi saveti na jednom mestu

Leto je danas i zvanično počelo, iza nas je i tropska noć u kojoj temperatura nije padala ispod 20. podeoka, a visoke temperature su tek pred nama. Za danas su najavljeni i pljuskovi sa grmljavinom, zatim opet porast temperature, a takve turbulencije najviše utiču na naše zdravstveno stanje. 

Osim što ne bi trebalo da izlazimo u najtoplijem delu dana, da uvek sa sobom nosimo flašicu sa vodom, nosimo laganu odeću, jedemo laganije obroke, trebalo bi znati i neke druge stvari koje su od koristi, kada je ovakvo vreme u pitanju.  

Preporučujemo

Najpre da kažemo kakvo nas vreme očekuje u narednom periodu.

Meteorolog Marko Čubrilo kaže da nas od sutra poslepodne nad severnim, zapadnim i središnim delovima regiona očekuje veoma nestabilno vreme a da su moguće i jače nepogode. Prema njegovim rečima, i u četvrtak će biti svežije, a posle toga ide više sunca uz ređe pljuskove i toplije vreme. 

-  Danas će preko nas sa severozapada strujati malo svežiji i nestabilan vazduh tako da će posle podne uz pojačan razvoj dnevne oblačnosti nad zapadnim, a posebno središnim predelima regiona biti nestabilno uz lokalne pljuskove sa grmljavinom, a moguće su i vremenske nepogode, posebno nad delovima BiH.

Nad severnim predelima više sunca ali i tamo je posle podne moguća ređa pojava pljuskova. U toku noći nestabilnosti bi se iz središnih predela mogle prebaciti na istok Hrvatske i sever Srbije gde bi u drugom delu noći ka sredi, takođe, moglo biti grmljavinskih pljuskova i ređe pojave nepogoda - piše Čubrilo na Fejsbuku.

U sredu, prema njegovim rečima, posle jutarnjih nestabilnosti na severu, tokom dana promenljivo oblačno uz sunčane intervale i uglavnom suvo.

- Posle podne sa približavanjem novog, jačeg, frontalnog sistema iz središnje Evrope nad zapadom i severozapadom regiona jača destabilizacija atmosfere uz grmljavinske pljuskove i lokalne nepogode. Proračuni modela već nekoliko dana drže stabilan signal da se glavnina tih jakih nestabilnosti u noći ka četvrtku može očekivati nad severnom i istočnom Hrvatskom, možda severoistokom BiH, zatim nad velikim delom Vojvodine i zapadne Srbije.

Nad ovim predelima osim pljuskova može biti i snažnih vremenskih nepogoda uz prolazno olujan vetar, snažnu grmljavinu, vrlo obilnu kišu i pojavu grada - kaže Čubrilo i nastavlja:

-  U četvrtak pre podne jake nestabilnosti bi se preko ostalog dela Srbije premeštale dalje na istok donoseći grmljavinske pljuskove i lokalne nepogode.

Videćemo kako će se proračuni ponašati večeras i sutra tokom dana i u koliko ostanu kao što su jutros nad ovim predelima će lokalno pasti i preko 50milimetara taloga za manje od sat vremena što će usloviti pojavu lokalnog izlivanja vode, pojavu vode u podrumima i veliku štetu na obradivim površinama, tako da je moj savet gde god je moguće pšenicu sklonuti sa njive. Nad ostalim delom regiona znatno manje kiše ili je i neće biti. U četvrtak svežije uz maksimume od 19 do 26 stepeni.

Od petka do ponedeljka pretežno sunčano i postepeno sve toplije uz ređu pojavu pljuskova i dnevne maksimume koji bi se u nedelju trebalo kretati od 26 do 32 stepena Celzijusa.

- Početkom sledeće nedelje još toplije a oko 27. juna maksimumi će često biti i oko 35 stepeni Celzijusa uz veoma tople noći. Manje osveženje uz grmljavinske pljuskove je moguće oko 28. juna - najavljuje Čubrilo.

S obzirom na trenutne vrućine, koje nam, kao što rekosmo tek predstoje, trebalo bi da povedemo računa o svom zdravlju, jer usled njih kolabiraju i zdravi a ne samo hronični bolesnici.

Odmorom i snom protiv vrućina

Visoke temeprature vazuha dovode do širenja krvnih sudova, pa je sve više onih koji imaju problema sa variranjem krvnog pritiska, ali i sa nesvesticama.

Kako je juče za Telegraf.rs objasnio prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardioavskularne bolesti "Dedinje" promena vremenskih uslova odražava se na porast kardiovaskularnih pacijenata, a sigurno postoji veliki broj pacijenata koji imaju produženi postkovid sindrom, koji se karakteriše slabošću srčanog mišića, kojeg je oštetila korona.

On objašnjava da pri ovako vusokim temperaturama, kao što su danas, dolazi do širenja krvnih sudova, organizam se brani od viška toplote širenjem krvnih sudova, to automatski rezultira sniženim krvnim pritiskom, osećajem slabosti, malaksalošću, poremećajem svesti odnosno nekom nesigurnošću pri hodu...

- Stari ljudi su na te promene vremena mnogo osetljiviji nego mlađi, tako da se njima posebno savetuje da ako nemaju nekih prečih obaveza po gradu, njih završe kada prođu periodi visokih temperatura ili u ranim jutarnjim časovima kada su te temperature ipak, niže i bolje se podnose. Svima je potrebno što više sna i odmora, dobar san je preduslov za dobro zdravlje - savetuje prof. Ristić.

Šta kada neko kolabira 

Zbog vrućina, neretko se dešava da ljudi ispred nas padnu na ulici, u prevozu, u nekom redu. Ukoliko dođemo u situaciju da se nađemo pored osobe koja je kolabirala, važno je da znamo kako možemo da joj ukažemo prvu pomoć.

U momentu kada se nađete pored nekog ko se onesvestio prvo što je potrebno da uradite jeste da pozovete Hitnu pomoć, a onda učinite ono što je u vašoj moći kako bi ugroženog zbrinuli dok lekari ne stignu.

- Osobu koja je kolabirala trebalo bi, ako diše, okrenuti na bok, zabaciti joj glavu, i ako može da govori i da pije, znači samo ako je svesna, ne nikako nasilno, dati joj da pije vodu - rekla je nedavno dr Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći za Telegraf.rs.

Ona je dodala i da ako se osobi koja je kolabirala i u besvesnom stanju daje voda, rizikuje se da joj voda uđe u pluća.

- Ako je osoba svesna, onda je potrebno da joj pomognete da popije vodu, da unese u organizam nešto slatko, čak i slano, jer joj je pao pritisak i izgubili su se elektroliti.

Bol u sredogruđu 

Pri ovakvim temperaturama česti su simptomi karakterični za infarkt, a prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu "Dedinje" rekao je nedavno u intervjuu za Telegraf.rs da pri osećaju bilo kakvih simptoma, najbolje pozvati Hitnu pomoć i ispričati lekarima simptome.

Na pitanje da li do dolaska Hitne pomoći možemo i kako sami sebi da pomognemo, navodi:

- Ukoliko se najverovanije radi o infarktu miokarda, onda je najbolje da uzmete 300 miligrama aspirina. Na taj način može doći do delimične razgradnje krvnog ugruška koji blokira krvni sud ili se bar taj krvni sud neće povćavati.

Ono što donekle komplikuje situaciju jeste to što bol u grudima ne mora da bude samo posledica akutnog infarkta miokarda, može biti posledica cepanja aorte, to je najveći krvni sud u oragnizmu koji od srca praktično odvodi krv ka celom organizmu, može biti posledica embolije pluća....

Dobra vest po statistikama ljudi koji dolaze kod nas u ambulante sa tegobom bola u grudima, jeste da preko tri četvrtine njih ima nešto što mi zovemo nespecifičan bol, dakle nešto što nije ozbiljno kardiovaskularno oboljenje - rekao je prof. dr Otašević.

Bezbedan ulazak u vodu 

Vrućine su mamac za kupanje, a treba imati na umu da do kolapsa odnosno do infarkta može doći i na vodi, s obzirom na to da se krvni sudovi suze, kada se uđe u vodu.

Profesor Žarko Maksić, inače dugogodišnji spasilac, kaže i da sunce i voda u kombinaciji veoma snažno deluju na kožu.

- Lekari često ukazuju na to da se više može izgoreti na povšini vode zato pre ulaska staviti kremu sa faktorom od 30 do 50, a oni sa tamnijim tenom mogu i sa nižim - kaže Maksić koji naglašava da u tropskom periodu treba obustaviti sve sportske aktivnosti:

- Pre svega, ne preporučujem kupanje od 10 do 17 sati, pa čak i vrsnim plivačima koji bi eventualno trebalo da plivaju do 12 ili 13 sati. Posebno bih apelovao na starije osobe da se pridržavaju terapije, i da se kupaju samo do devet prepodne i posle 17 sati, jer hladna voda, visoka tempertuira i krvni pritisak mogu izazvati određene zdravstvene probleme - kaže Maksić.

(Telegraf.rs)