Ljudi brane monaha Savu kog su sa 10 šarplaninaca proterali iz manastira: "I psi su, valjda, Božija stvorenja"

Psima nije mesto u manastirima, možda samo jedan čuvar,ako je u divljini, planini, gde ima vukova. Ostale pse neka proda i pokloni, i nek ide u drugi manastir. Ako pak želi da ima odgajivačnicu pasa i vodi ih na izložbe, neka to kod sebe kući radi, kao mirjanin. Kao i svi ostali ljudi koji gaje svoje pse u svojim kućama. Manastirsko imanje je takodjer i poljoprivredno zemljište, gde monasi uzgajaju biljnu hranu za svoje potreb, i prodaju viška. Takodjer uzgajaju i žiivotinje, živinu i mlečna grla, koze,krave,ovce, pčele, prodajući sir i med. I tako dolaze do novca kojim im je potreban za održavanje ekonomije manastira. Ali pustiti deset ogromnih pasa da se slobodno kreću manastirskom ekonomijom, je više nego neodgovorno. Vernici dolaze na službe,da se u miru i tišini pomole u manastiru,da darivaju i kupe nešto od manastirskih proizvoda. A šta ih dočeka u manastiru gde deset pasa luta slobodno? Štenara,a ne bogomolja! Ne može narušavati manastirski mir lavežom deset ogromnih pasa! To može u svojoj kući, na svom imanju,a ne na tudjem,crkvenom posedu.

Nadležni episkop nije mnogo kooperativan što se tiče ideja koje ne može da shvati ili prihvati. Do ovoga ne bi došlo da je nadležni episkop timočki - Ilarion Golubović pun ljubavi i razumevanja. Eparhija je zaista mogla da pomogne i monahu i psima i da se jasno ustanove pravila, jer kao što se može videti nije kao da su psi ili monah ugrožavali život u eparhiji ili pojedinim ljudima / vernicima. Čak je i monah Sava dobio podršku vernika, a samo ljubavlju i razumevanjem bi nadležni episkop mogao da bude mnogo veći čovek nego Despot kao u ovom slučaju. Eparhija Timočka je izdala saopštenje i njemu se jasno vidi da je eparhija samo čekala da formalno-pravno preuzme kontrolu nad manastirom i izbaci monaha Savu. Da li je monah Sava u pravu? Pa i nije i jeste, ali iz činjenice da je njegov status kao monaha (tačnije mestu i kliru/eparhiji kojoj pripada je bio do skora nepoznat ne može se ni govoriti o tačnoj krivici, a jednostavno nedostatak razumevanja arhiđakona Ilije kao sekretara i nadležnog episkopa je dovela do ovog problema. Poznato je u eparhiji da episkop ne voli nikoga ko ima drugačije mišljenje i da svako ko ima drugačije mišljenje od episkopa ili ima više iskustva biva kažnjen ili premešten na drugu parohiju, takođe je i sveštenicima zabranjeno da u porti imaju svoje pse, tako da mislim da nema neke preterane naklonosti prema životinjama iz trenutne administrativne uprave koja se nalazi na čelu eparhije. Samo je potrebno malo više ljubavi i razumevanja . . .

Poslušanje je osnovna vrlina u monaškom životu. Znači smirenje i odricanje od svoje volje tako da...