Bili smo u komandnom vatrogasnom centru, ovo su pitanja na koja morate da odgovorite: "Nemamo pravo na grešku"

- Ulica Matice Srpske broj 20. Na petom spratu. To je Mirijevo? Da li je samo dim ili plamen? Samo dim. Koliko zgrada ima spratova? Vi ste na kom spratu? Na šestom. Ne, nemojte izlaziti iz svog stana. Vatrogasne ekipe stižu...Nemojte da izlazite u hodnik zbog dima. Stižu.

Dok jedna operaterka nije ni završila razgovor sa sugrađankom koja je pozvala zbog dima u zgradi u beogradskom naselju Mirijevo, druga je već upalila alarm, obavestila vatrogasce-spasioce i uputila vozila na intervenciju.

Ovo je samo jedan od poziva koji smo čuli dok smo boravili u novoizgrađenom Komandno-operativnom centru (KOC) stacioniranom u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd, u Ulici Mije Kovačevića. Da ne znam gde sam, pomislila bih da sam ušla u neku drugu redakciju, ne svoju.

Ovaj centar počeo je sa radom početkom aprila ove godine, a kako za Telegraf.rs objašnjava komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović, on pokriva celu teritoriju Beograda.

- Pokriva celu teritoriju našeg grada, svih 17 opština, i odavde, osim što se primaju pozivi za sve vanredne događaje, i rukovodi se svim intervencijama vatrogasno-spasilačkih jedinica - počinje razgovor za Telegraf.rs Majstorović.

Operateri u ovom centru na dnevnom nivou prime oko 300 poziva.

- Broj poziva zavisi od doba godine. Povećan broj poziva je u toku leta zbog požara na otvorenom prostoru, međutim, ako govorimo o proseku to je negde oko 300 u toku dana a 15 do 20 intervencija Vatogasno-spasilačka brigada Beograda ima na dnevnom nivou - kaže Marjanović kojem pažnju skreće poziv koji dobija centar.

Razumemo da se negde upalio alarm, i da tu nema prostora za njihovu intervenciju, ali... Šta ako nije lažni poziv?

- Broj lažnih poziva je smanjen. Mobilna telefonija je uznapredovala, više nemamo javne govornice koje su nam nekada pravile veći problem. Bez obzira na to, operateri u Komandno-operativnom centru su u obavezi da ne prave sumnju ko je i šta dojavio i na koji način. Nama je zadatak da i lakše naše ekipe uputimo na lice mesta, i ako se ništa ne događa mi ćemo se vratiti, ali ne smemo sebi da dozvolimo grešku da na događaj ne uputimo snage - napominje naš sagovornik.

Rad 24 sata, 365 dana u godini 

Vatrogasno-spasilačka brigada Beograda je organizovana u 4 smene. Radi 24 sata, 365 dana u godini. Tako radi i ova Jedinica, odnosno Komandno-operativni centar koji u smeni ima između 8 i 10 ljudi.

- Oni su zaduženi da prime pozive na 193 i upute adekvatne snage iz najbliže jedinice. Ja volim da kažem, ne iz najbliže, nego onu koja će najbrže stići. Imamo tu mogućnost a i način rukovođenja ovim centrom je takav da imamo tu slobodu da nismo teritorijalno opredeljeni pa ako požar u Lazarevcu, ne mora jednica isključivo iz Lazarevca da ide da gasi, već će biti upućena na lice mesta ona koja je najbrža. Nakon toga, u KOC-u se prati sam događaj kroz informisanje viših starešina o stanju na terenu, i na kraju, ono što je za nas najbitnije jeste evidentiranje tih događaja radi pravnih postupaka i pravljenja analiza kroz analitiku da bismo videli šta tu može bolje da se uradi - objašnjava komandant.

Građani 193 najviše zovu zbog požara. 

- Međutim, kako se mi zovemo uprava za vanredne situacije, zbog svakog vanrednog događaja za naše sugrađane oni zovu, imaju slobodu i pravo da ga na ovaj broj prijave. Nakon požara, tu su i tehničke intervencije u saobraćaju. Mi smo jedina služba u gradu koja poseduje opremu i alate, uz obučenost naših pripadnika, da intervenišemo u situacijama kada imamo saobraćajne udese, da pomognemo ekipama Hitne pomoći da te ljude što pre izvuku iz smrskanih automobila i na taj način, a toga je često u poslednje vreme, spasemo što više ljudskih života. Sve ostalo što se dešava kao vanredno, a to su poplave i elementarne nepogode kojih je u poslednje vreme, nažalost, sve više i više, su deo našeg posla. Mi se trudimo da odgovorimo na sve naše zahteve pa i na ono što je stalno vaše pitanje - a da li skidate mačke sa krova.

- Da, skidamo mace koje su povređene i nemoćne, ali ne skidamo mace koje su se popele na drvo i zahvaljujući nama koji stojimo dole i bodrimo ih, ne smeju da siđu. Tako da, ostavite macu, svaka će sići sa bilo kog drveta i krova, samo se vi sklonite. Šalimo se malo. Mi smo tu da u saradanji sa svim činiocima i institucijama koje se bave životinjama a kada su one povređene, nemoćne, ugrožene u bilo kom prostoru, da na isti način postupamo kao i sa ljudima - kaže komandant Majstorović.

Spasavanje mačaka, spust sa trešanja

S obzirom na to da je sezona trešanja, pitamo ga da li je bilo spasavanja sa njih i sličnih objekata.

- Bilo je slučajeva i da skidamo ljude sa trešanja. Većini ljudi, ako gledamo ljudsku psihu, a to i moje iskustvo govori, lakše je popeti se negde, dok je sam silazak uvek problematičan. Posebno deca imaju tu volju i želju da istraže nešto novo, onda se popnu na neke objekte - drvo, terasu, krov neke zgrade, pa kad treba da se spuste, shvate da imaju problem, pozivaju nas a mi smo tu, naravno, da pomognemo....

Poziv! - Navalno vozilo, pravac Barič, gori trava uz kanal Baričke reke!

Komandanta pitamo na osnovu čega zaposleni u centru koji se javljaju, znaju koje i koliko vozila će poslati na intervenciju. 

- Iskustvo ljudi koji rade u Komandno-operativnom centru je nešto što je nama od velikog značaja. Oni na osnovu dojave prepoznaju o čemu se radi i u situacijama kada je potrebno šalju više vozila. Odnosno, moj neki princip i strategija je to da mi nemamo pravo na grešku, i trudimo se da po prepoznavanju potrebe za većim brojem vozila šaljemo možda i više od potrebnog, iz prostog razloga što su sekunde u pitanju kada je reč o samom požaru, njegovom razvoju, potencijalnoj šteti, mogućnosti da neko strada. Mi se trudimo da na sve te požare odgovorimo sa adekvatnim snagama.

- Vozila se razlikuju. Imamo vozila koje sa bave isključivo gašenjem požara za neke opšte intervencije, imamo vozila koja se bave tehničkim intervencijama u saobraćaju i ono što je za našu javnost manje poznato, mi smo jedina služba koja se bavi urgentnim saniranjem posledica izlivanja opasnih materija svih vrsta. Imamo i vozila za spasavanje sa visina kojih u ovom trenutku Beograd ima u dovoljnom broju, dohvatnih visina od 32 do 54 metara, koje koristimo za gašenje požara na visokim objektima, ne samo visokim stambenim već i na privrednim objektima a i sami ste videli kako to ide u Beogradu. Ono što je problem kod njih i njihove upotrebe, jeste ponašanje naših sugrađana u saobraćaju. Oni ne vide potencijalnu opasnost i potrebu da vatrogasno vozilo priđe što bliže i efikasnije. Parkiraju se, ako mogu, što bliže u ulazu u svoju zgradu, na dva metra, da bi sa dve kese lakše došli do svog ulaza. Nemojte to činiti, jer ako vatrogasno vozilo priđe, smanjiće se vreme reakcije vatrogasaca koji su došli na lice mesta. Prošle godine su vatrogasci spasioci morali u pojedinim delovima grada čak i po 200 metara takozvanu vatrogasnu prugu da pruže do ulaza da bi tek krenuli u formiranje u tom ulazu do etaže koja je gorela. To su gubici koji su nemerljivi za nas, a jednostavno se rešavaju ako je taj protivpožarni put slobodan, a koji smo prenamenili u parking prostor. To je ono što je naša odgovornost kao građana.

Da bi vatrogasci-spasioci što pre stigli na intervenciju, neophodno je da imaju i pouzdane podatke gde se i šta dešava. Zato oni koji zovu 193, kako objašnjava za Telegraf.rs komandant Majstorović, treba da budu strpljivi i da odgovore na pitanja koja im se postave:

- Ovi ljudi ovde su dovoljno iskusni i obučeni da vas navedu da odgovorite na pitanja koja su nama potrebna. Ne treba da imate predznanja u komunikaciji sa 193, mi to ne očekujemo. Ali, ono što je moja molba, budite strpljivi u komunikaciji. Sve informacije koje se od vas potraže, dajte. Zašto? Ljudi imaju strah da je produženim razgovorom sa 193 naše dejstvo usporeno a to ne odgovara istini. Imamo dovoljan broj operatera koji rade u ovom centru, a rade na način da jedan komunicira, prepozna, a ostali slušaju i šalju ekipe. A, te informacije koje mi dobijamo nam znače da li da pošaljemo nešto specijalne opreme, dodatne snage ili kako lakše da dođemo do lica mesta. Iz tog razloga slušajte šta vas pitaju, odgovorite i budite strpljivi u razgovoru koji ne ometa našu intervenciju - objašnjava Majstorović i navodi najosnovnija pitanja koja se postavljaju građanima koji zovu 193:

- Osnovno je mesto nastanka požara i šta oni vide. Koliko god u tom trenutku to zvučalo kao nešto nebitno, nama je bitno da li se vidi samo dim na petom spratu ili je plamen koji izlazi. Tačna lokacija je najbitnija. Jer, imamo situacija da ljudi pogreše ulicu, ili broj ili što je najbitnije, čak i ulaz. Nakon toga jedno pitanje koje mi pitamo, a oni ne žele da nam daju odgovor, a to je koliko je ta zgrada visoka, a što je jako bitno. Ako je zgrada na 5. spratu, a ima 15, nama treba još 5 vozila više zato što potencijalna opasnost od stradanja nije na toj etaži koja gori i ispod nje, nego na 1o sledećih. To su neke stvari koje će naši operateri sigurno pitati a naši sugrađani treba strpljivo da odgovore, jer, bićemo mi mnogo uspešniji, a ako smo mi uspešniji, posledice odnosno materijalna šteta je manja, i što je najbitnije uspešnije je spasavanje ljudskih života.

Leti je rizik od klima uređaja 

Od početka godine, beogradski vatrogasci-spasioci imali su 2.500 intervencija, od čega su 1.800 bile zbog požara.

- Nažalost, i ove godine smo u gradu Beogradu imali 9 lica koja su stradala direktno u požaru a spaseno ih je 45 direktno iz požara. To je brojka koja nama pojmi i prija, pokazuje koliko mi svoj posao dobro radimo, međutim, mene ne raduje jer je sama opasnost po te ljude potencijalno velika i nadam se da ćemo svi shvatiti na osnovu ovih brojki koliko možemo više raditi na prevenciji, koliko moramo raditi na eduakciji našeg građanstva, jer požar kao takav događa se svima. Niko od njega nije aboliran, i niko ne može da bude 100 odsto siguran da se neće dogoditi njemu ili nekom koje njemu blizak.

- Ukupno smo od početka godine imali 2.500 intrvencija, to je neki prosek višegodišnji. Ja ne volim da se bavim tim brojkama, zato što prosek nije nešto što mi daje za pravo da se mi kao takvi opustimo. Svaki požar i svaka interencija je za nas jako bitan. Mi smo ove godine imali 1.800 požara, i očekujemo da se u nekom narednom periodu poveća broj požara na otvorenom prostoru. Najavljuju vrele talase u nekom narednom periodu. Ide nam i žetva. To je ono što nas zabrinjava. To su većinom u Beogradu intervencije koje imaju manje materijalne štete ali ono što je nama problem, veliko je rasipanje resursa naših jedinicia. Možete da zamislite situaciju da u jednom trenutku 15 do 20 intervencija imamo na otvorenom prostoru, da gasimo travu na nekoliko kvadrata ili na hektar, a da je u istom trenutku potrebno ugasiti požar u stanu na 17. ili 20. spratu ili izvaditi čoveka koji je zaglavljen u automobilu.

- Iz tog razloga vatrogasci mole naše sugrađane da obrate pažnju na Zakon o zaštiti od požara, koji kaže da je to spaljivanje na otvorenom prostoru kažnjivo, i prekršajno i krivično. I povrh toga što postoji Zakon i primenjuje se, mi moramo da utičemo na svest naših građana, da shvate koliko je to potencijalno opasno iako se njima čini da to njihovo delovanje u tom trenutku ne može biti opasno, verujte, vrlo često se takve situacije izmaknu kontroli i imamo velike materijalne štete. Nažalost, i u požarima na otvorenom prostoru smo imali i smrtno stradala lica uz povređene. Uglavnom su to lica koja su izazvala požar. Promenom pravca vetra koji se dogodi, onemogući se njihovo bežanje u bezbedan prostor, dim ih savlada, ostanu tu, kasnije u nekom delu izgore. To je ono što ne treba da nam se događa, a to se može sprečiti jednostavno - nemojte paliti na otvorenom prostoru i bićemo srećni - apeluje komandant Majstorović.

 Osim požara na otvorenom prostoru leti su česte intervencije odnosno požari zbog neadekvatnog korišćenja klima uređaja.

- Imamo jedan novi problem koji se pojavljuje poslednjih 15 do 20 godina a to su klima uređaji. Nismo ni svesi koliko su ti uređaji, koji možda nisu pojedinačno veliki potrošači električne energije ali kojih ima puno, pa opterete instalacije koje su stare u pojedinim zgradama 20, 30, 50 godina. Nisu projektovane za tu snagu električne energije koja treba da se primi, pa se događa da u toku letnjeg perioda imamo možda neprimerno povećan broj požara na građevinskim objektima zbog klima uređaja i elektroinstalacija, čiji su požari uzrokovani preopterećenjem zbog klima uređaja. Savet je da se povede računa u kakvom su stanju vaše elektroinstalacije, da li postoji neko grejanje na osiguračkoj tabli, ili bilo gde da na drugom mestu. I ono što je prosta radnja koju savetujemo i tokom zime kada pričamo o grejalicama, nemojte nijedan elektrouređaj da ostavite uključenim po napuštanju prostora. To je osnovni savet koji u preko 95 odsto sprečava pojavu požara. Imali smo već intervencija zbog klima uređaja, ali ne u velikom obimu zahvaljujući vremenu. Tokom dana je možda malo veća temperatura a ujutro i noću je hladnije, ali očekujemo da će ih biti i ove godine kao prethodne, zato je ovaj apel u tom pravcu - završava komandant Majstorović.

(Telegraf.rs)