Uriniranje po terasi, fudbal u stanu, telefoniranje na hodniku, lavež: Komšije iz pakla u srpskim zgradama
Ni kazne za narušavanje kućnog mira nisu visoke, a pored toga se retko primenjuju
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
maki
Kako se zovu oni što pomažu u zavodjenju reda: LAVIJATAN ili nešto slično, i da li bi oni pomogli? Samo predlog!
Ja
Bračni par sa jednom ćerkom,osnovcem.Tuče,psovanje,leteći tanjiri,vredjanje i rečnik da je mene stamota.Dete vrišti,oni urlaju.Svako veče,godinama u nazad.
XXXL
Ja sam 15 god. trpila buku iz stana iznad nas. To je bilo za horor film. Roditelji su sa posla odlazili na selo i često tamo noćili. Vikendom obavezno. Prvo je stariji sin pravio žurke. Godinama. Kad se on oženio i odselio mlađi sin je nastavio još žešće i neobuzdanijr. Lumpovalo se bez prestanka od recimo četvrtka do utorka. Lom, vriska, lupanje vratima, cika, urlikanje, lomljava, lupanje flaša i čaša o zid i urinira je kroz prozor, ko će dalje. Sve to propraćeno toliko glasnom muzikom da su se stakla tresla od bubnjeva, njihovog lupanja nogom u pod i urlikanja. Žalila sam se roditeljima. Ništa. Zvala komunalnu i običnu policiju. Ništa. Onda sam njegovoj majci rekla da ću prvo ubiti njenog sina, a onda sebe, da ostatak moje porodice i cela zgrada može na miru da živi. Bila sam dovedena u tako psihičko stanje, da sam to i mislila. Da nije prestao verovatni bi tako i bilo.