Uriniranje po terasi, fudbal u stanu, telefoniranje na hodniku, lavež: Komšije iz pakla u srpskim zgradama
Eh da mi je da se preselim na selo, nikog da ne vidim i ne čujem! Koliko su puta ovo izgovorili ili samo pomislili oni koji žive u srpskim višespratnicama... Još ako je izolacija loša, a zidovi tanki, život u zgradi zaista ume da se pretvori u pakao.
To na svojoj koži već četiri godine unazad oseća Milica K. (28), podstanarka sa beogradske opštine Palilula. Taman što je našla jeftiniji stan i saradljive stanodavce, otkrila je da ima, kako ona opisuje, "komšije iz pakla". U međuvremenu su stanarine drastično poskupele i Milica ostaje tu gde jeste, iako noću ne može da spava, a danju ni da u stanu boravi u miru.
- Iznad mene žive dva brata studenta, kojima je otac ostavio stan. Redovno se u stanu okuplja njih desetak, a buka je tolika kao da im je svadba svaku noć u stanu. Dešavalo se svašta necivilizovano. Toliko se napiju da izađu na terasu i šerpama udaraju po ogradi od gvožđa. Zbog toga se uznemire i komšije, ali i psi koji počnu da laju, pa onda njih desetorica laju i tako se svađaju sa psima - opisuje Milica svoju situaciju koja nalikuje na scenario tragi-komičnog filma.
Osveta razmažene braće kojima je tata ostavio stan
Čim se prvi put "usudila" da se pobuni i zamoli ih da se smire i stišaju, usledila je osveta razmažene braće.
- Uradili su nešto čega se ni u najluđim mislima ne bih setila. Napili su se, pa urinirali sa svoje terase na moju. Na kraju večeri me nekad "počaste" i povraćanjem sa terase, što obično završi na mojim prozorima. Već dve godine se ne usuđujem da sušim veš na terasi - u očaju i neverici priča nam Milica.
Slična priča stiže i iz Novog Sada. Tamo je jedna Katarina doživela da bude i fizički povređena zbog nepažnje i bahatog ponašanja komšija.
- Napili su se, pa bacili flaše sa terase. Buka me je probudila usred noći, ali nisam znala šta je posredi. Kada sam rano ujutru krenula na posao, nagazila sam staklo, a kako sam imala sandale, neki delići su me i posekli - kaže Katarina.
Ne pamti kada je poslednji put odspavala noć u komadu. Ako je ne probudi glasna muzika ili svađanje iz susednog stana u kojem živi jedan par, probudiće je, dodaje, "treniranje" iz stana iznad.
Trening u 3:30 ujutru
- Okupe se, pa skaču, igraju fudbal ili košarku u stanu... I to sve posle ponoći. Jednom su "trenirali" u 3:30 ujutru. E tada sam pozvala komunalnu policiju - ističe naša sagovornica. Čula je, seća se, i kada je komunalna policija već posle pola sata došla i pozvonila komšijama.
- Mislim da su ih samo opomenuli. Oni su se smirili, ali to je trajalo možda dva-tri nedelje. Sada ponovo skaču i divljaju usred noći - očajna je Katarina.
Pričajući o problemima sa komšijama, ispostavilo se da ih ima skoro svaki kolega u redakciji. Jedna koleginica navela je kako muči muku sa komšijom koji u zoru izađe na hodnik zgrade i glasno telefonira, a razgovor traje oko 20 minuta. Drugi kolega opisao je problem koji isprva zvuči bezazleno, ali on zbog toga ne spava već godinu dana.
- Izolacija u mojoj zgradi je jako loša i sve se čuje. Komšinici u stanu do mog celo jutro zvoni alarm na telefonu, podešen na najjače, a ona ga ne gasi. Počinje da zvoni u 6.30 i, bez preterivanja, zvoni i vibrira sve do pola osam. Bukvalno je neizdrživo - kaže ovaj kolega.
Zvonio joj je nekoliko puta u pokušaju da razgovara sa njom, ali niko mu nije otvorio vrata. Onda se dosetio, pa jedan dan otišao do njenih vrata i pustio alarm sa svog telefona. Ona je izašla ispred stana i on joj, već revoltiran, besno odbrusio da gasi svoj alarm ujutru. Nakon što su se posvađali, nije bilo boljitka. Njen alarm i dalje ga budi svako jutro.
U ovim satima mir je obavezan, ko ga krši, plaća 5.000
Svaki grad propisao je kazne za kršenje kućnog reda u stambenim zgradama koje u proseku iznose oko 5.000 dinara.
Prema beogradskoj odluci o kućnom redu u stambenim zgradama, mir i tišina obavezni su radnim danima u vremenu od 16 do 18 i od 22 do 7 sati narednog dana, a u danima vikenda u vremenu od 14 do 18 časova i od 22 do 8 časova subotom i do 10 časova nedeljom. U odluci piše "stanari se moraju ponašati na način koji obezbeđuje mir i tišinu u zgradi (vreme odmora)".
- Vreme odmora mora se poštovati i pri korišćenju mašina za održavanje zelenih površina oko zgrade (kosačica, motorna testera i slično). U slučaju porodičnih slavlja i drugih okupljanja, a najkasnije dva dana ranije stanari su dužni da postavljanjem obaveštenja na vidnom mestu u zgradi o tome obaveste ostale stanare, s tim da se od 1 čas posle ponoći mora obezbediti mir i tišina u zgradi - navodi se u Odluci.
U vreme odmora, zabranjeno je:
- vikom, trčanjem, skakanjem i sličnim postupcima praviti buku i narušavati mir u zgradi,
- korišćenje kućnih aparata, ventilacionih sistema i drugih uređaja, mašina i aparata u zgradi, na način da zvuk ovih aparata ometa stanare drugih posebnih delova zgrade.
Oni koji krše sve navedene odredbe o kućnom redu, platiće kaznu od 5.000 dinara.
Napišite nam svoja iskustva
Kako se ispostavilo da su priče o komšijama nepresušan izvor anegdota, što smešnih - što ozbiljnih, pišite nam u komentarima ili na mejl kakva su vaša iskustva. Osim što ćemo se nasmejati ili ozbiljno zamisliti, možda pokrenemo i nadležne inspekcije da ažurnije opominju bahate komšije i pomognu da u zgradama živimo u miru.
(Telegraf.rs)
Video: RHMZ upozorava na olujne udare vetra, zahlađenje i sneg
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Trange-frange
Ziveo u soliteru 34 godine, dok se nisam preselio u kucu! Dvotiste, terasa, uvek parking, napolju si cim prvo sunce izadje.... Ne bi se vratio u stan, nema tih para, jos kada vidim cene ovih stanova, muka me uhvati!
Podelite komentar
Darija
Najgore je kad imate poremećenog komšiju kao što smo mi imali. Stan iznad mene, žena skuplja stare stvari po čitav dan, uveče dovlači kući, u njoj desetine mačaka koje nikad ne izlaze vani, čak nam je od njihovog uriniranja procureo plafon u hodniku, smrad nesnosan. I naravno... niko nije nadležan, žena nije socijalni slučaj jer ima deviznu penziju, kontaktirali smo decu ( normalni ljudi), i oni nemoćni, kažu da ne kontaktira s njima, na paihijatriji su nam rekli da ona nije agresivna i da mora sama pristane na lečenje, bolest nije dobro formulisana itd, itd... i tako godinama, vozanje od šaltera do šaltera, bez ikakvog rezultata, sve dok žena nije umrla.
Podelite komentar
Bezanijska kosa
Stan iznad mene, dvoje dece. Udarci su nepodnosljivi, trce i lupaju nogama po ceo dan i noc. Da ljudi, nocu nekad do 2 sata posle ponoci, to se cuje duplo jace. Roditelji krivi naravno, verovatno i oni trce sa njima. Da ima pravde, mogli bi komotno da se presele u zoo vrt, a neku zivotinjicu neka udome u taj stan, bolje bi se ponasala nego oni.
Podelite komentar