Mili osmesi Dese i Dunje kriju roditeljsku tugu: "Celo imanje je bilo pod vodom, samo pliva. Odnelo i prasiće"

Fotografija dve nasmejane devojčice koje kroz prozorsko okno gledaju u objektiv, obišla je i raznežila Srbiju. Uz nju je stajao ne tako opitimističan naslov: Desa (6) i Dunja (5) plakale kad je voda ušla u kuću.

- Desa je plava, na mene. Dunja ima crnu kosu - predstavlja ih otac Željko (57).

U razgovoru za Telegraf.rs objašnjava šta je doživeo za vikend i kako preživljava dane od tada.

Sa ocem (77), suprugom (38) i dvema ćerkama živi u selu Brežđe u opštini Mionica.

- Poljoprivredom, seljak čovek, čime bih se bavio - predstavlja sebe.

Imanje na kom rade i stiču postalo je njihova muka. Voda je prodrla u dva pomoćna objekta, staru kuću, šupu, čardak, odnela svinjce, seno, uništila hektar kukuruza, hektar livade.

- Jesu li nastradale životinje?

- Četvoro nazimadi, po jedno 30 kila - kaže objašnjavajući da je reč o prasićima: - Voda ih je odnela, ne znam šta je bilo s njima.

U tim pomoćnim objektima gaji ovce i kokoške, a ima i poljoprivredne mašine, stare zalihe hrane za stoku. Štetu ne može ni da proceni.

- Ja još ne znam šta je odnelo iz zgrada. Kada budem tražio ono što sam imao, videću ima li ga ili nema. Trenutno je to 5.000, 6.000 evra - navodi.

Kuća nadomak reke, leti gotovo usahne

Njegova kuća, objašnjava nam, nalazi se u ravnici između dve šume. Reka Ribnica je udaljena na oko 50 metara.

- Planinska je reka, ima tok 20km. Leti može da se pregazi u kondurama. Kada podivlja, gora je nego Sava. Tu gde ja živim, to je ravnica jedna, dužine 700, 800 metara, od šume do šume; širina više od 150 metara. Tu je sve bilo pod vodom, samo pliva - kaže nam o prizoru koji ga je porazio: - Ja sam tužan, nema kud više.

Kiša je počela da pada još oko podne - padala, pa prestajala. Oko 23 sata bilo je najgore.

- Kao da su bacali kofom. Znao sam kad stiže, samo smo se nadali da neće začepiti most - kaže navodeći da je imanje počelo da plavi oko jedan iza ponoći, a da je nivo vode počeo da opada tek oko tri.

Ipak, sve je to išlo sporo. Voda opada po dva, tri centimetra, a zidovi su već bili mokri metar u visinu.

- Sve da izbacimo napolje i zidovi da se suše. Nemam ja tu drugi lek. Od podova nema ništa, to sve mora da se diže i da se baca. Mora da se baci i nameštaj. Otišao je frižider, električni šporet, sudopera... Sve što je bilo u kuhinji - kaže dodajući da je voda za sobom ostavila blato i mulj.

O tome svedoče i fotografije koje nam je poslao.

Peta poplava koju pamti

Posmatrao je kako kiša pada, dežurao, nadao se da do katastrofe neće doći. Ovo mu je, kaže, peta poplava: 2020, 2014, 1996, 1986. Tu poslednju pamti po zlu, a ova ga na nju podseća.

- Tad sam bio mlad, nisam ni znao...

Nije računao da će se scenario ponoviti te noći. Ne bi, kaže, zadržao maloletnu decu u kući. Kada su zaspale, nisu hteli da ih pomeraju iz prizemlja, gde inače svi borave. Kada je voda krenula da nadire, morali su.

Kaže i da mu komšije nisu mogle priskočiti u pomoć. Odvaja ih reka. On je sa jedne, on sa druge strane. Muči ga i most među njima.

- Ima srednji stub. Voda je brza. Okrene li drvo kako ne treba, zakači li ga za taj srednji stub, onda to brzinom vetra napakuje kao dabar kad napravi branu. Voda ne može da prolazi ispod mosta, vraća meni u ruke i tera pored kuće - objašnjava.

Put je izravnjan da decu može da odvede u vrtić. Sve ostalo čeka.

- Svaka pomoć je dobrodošla - kaže nam.

Ukoliko možete da pomognete porodici Željka Jovančića, iznad je broj računa na koji je moguće izvršiti uplatu.

(Telegraf.rs)