Požeški vodeničar Pavle preživeo najveću poplavu, spasavan helikopterom: Sad prognozira vodostaj Đetinje

Pavle Petrović (73) iz Gorobilja, pored toga što nosi titulu poslednjeg vodeničara požeškog kraja, jedan je od retkih koji poznaje u dušu reku Đetinju ali i Skrapež, pa s pravom kažu da njegova "vodenica prognozira" vodostoj ovih reka. Tako je bilo i prethodnog vikenda, kada je usled višesatnih padavina u ovom delu Srbije došlo do izlivanja ovih dveju reka, koje su poplavile i njegovo dvorište, na sreću, ovi nezvani gosti nisu mu ušli u kuću.

Petrović za Telegraf.rs posle burnog vikenda dežuranja, najpre kaže da je situacija sada mirna. Na sreću, nije imalo potrebe da se sa porodicom evakuiše kao što su morali 2014. godine, ili ne daj Bože, 1965. kada su ih spasaali helikopterom.

Preporučujemo

- Danas je situacija mirna. Voda je u koritu - počinje razgovor za Telegraf.rs Petrović:

- Đetinja je pored nas a 100 metara ispod moje kuće je Skrapež, tu ušće, pa kada dođe do situacija kakva je bila juče, onda Skrapež, pošto je više bujičan nego Đetinja, nabuja, podigne se nivo i nastaje problem kod mene.

Juče je voda dospela, na sreću, samo u dvorište Petrovića. U kuću nije. Ali, pamti Pavle, rođen baš u kući na ušću ovih dveju reka, mnogo ozbiljnije situacije. Zato obe reku i samo ušće poznaje, što bismo rekli u dušu.

- Ja sam čovek koji se rodio baš na ušću Đetinje i Skrapeža. Moje iskustvo sa poplavama datira još od 13. maja 1965. godine, a ja sam rođen 1949. Preživeo sam najveću poplavu u ovom kraju a to je bilo 13. maja 1965. Tada su nasu kuću prvu spasavali sa helikopterom. Tu sam živeo dok sam završio srednju školu, posle me je put odneo dalje, a onda sam se vratio ovde sa suprugom da živim ovde na obali Đetinje, a deci ostavio firmu - priča Pavle i otkriva nam kako zna kada je kritično:

- Znam na osnovu vodostaja i brzine kojom nadolazi i informacija koje imam iz Užica i iz Kosjerića. 400 do 500 metara ispod moje kuće je i drugo ušće, a to je Moravica. Kako će biti, znam iz iskustva po dizanju vodostaja i saznanja. Juče smo, na primer, ostali kod kuće ali dešavalo se, kao što je bilo 2014., da kažem supruzi: "Krećemo, ne možemo ovde više da budemo", i onda se na vreme evakuišemo.

Posao vodeničara je kaže njegova ljubav. Deda mu ju je napravio još 1937. godine. Objašnjava da nije problem visina vodostaja Đetinje i Skrapeža, koliko njihova brzina.

- To su dve reke, a velika površina. Požeško polje je baš veliko. Od moje kuće do suvog puta gde bismo mogli da pređemo treba jedno 700 do 800 metara ići kroz vodu - kaže Petrović koji gaji veliku ljubav prema vodenici, koju je još 1937. godine napravio njegov deda.

I Đetinju i Skrapež, kako se kaže, zna u dušu. Prva kuća od njegove je na 50o metara od njegove, a on iako je, kako se šali, kao "salaš u malom ritu", ne plaši se vode.

- Nikad se ja ne plašim. Samo mi je teško da uđe voda u prostorije gde živimo, a usput se bavimo i proizvodnjom projinog, heljdinog brašna...

Petrović je pohvalio Sektor za vanredne situacije jer se, kako ističe, prvi put dogodilo da dolaze i proveravaju kakva je situacija.

- Čak su me i sinoć posetili oko 23.30, juče u toku dana dva puta, a i jutros su oko 6.30 sati bili ovde. To do sada, nije bilo tako, moram da priznam - kaže Petrović i s obzirom na to da poznaje Đetinju, poručuje nadležnima da njeno korito, puno drveća, panjeva, koji dovode do začepljenja, mora da se očisti da ne bi dolazilo do izlivanja.

(Telegraf.rs)