Pera od prostorije za ogrev napravio mesto za odmor: Kako su zajedničke prostorije postale kutak za stanare

Zrenjaninac Pera Gološin je od nedavno u penziji, pa, kako kaže, ima vremena da se posveti uređenju prostora koji koriste sve komšije. I dok je radio u Višem sudu, kreativnih ideja mu nije manjkalo.

Na Lesninu se doselio pre 35 godina i još tada je zajednički prostor u podrumu, koji je do 1986. godine služio za čuvanje ogreva, preuredio u mali etno kutak.

Preporučujemo

- Te godine je uvedeno daljinsko grejanje i prestala je potreba za ovim prostorom za te svrhe. Ja sam došao godinu dana kasnije i ovde zatekao maltene đubrište. Bilo je svega, raznog otpada. Naravno, nisam mogao to da gledam i došao sam na ideju da ja to, na svoj način, sredim. Zahvaljujući pokojnom komšiji Tomi Žuvkoviću, koji mi se pridružio i jedno vreme radio sa mnom, uspeli smo u potpunosti da ovaj deo naše zgrade pretvorimo u jedan jako lep prostor - kaže Pera za portal I love Zrenjanin.

Prostor koji su uredili zajedničkim snagama otvoren je za stanare od 1994. godine. Od te godine baš na tom mestu održavaju sva slavlja - slave, rođendane, veridbe i venčanja.

- Više od 20 ljudi može da stane ovde. Uvek svi budu lepo ugošćeni. Ranije smo slavili ispraćaje u vojsku ovde, odlaske u penziju. Inače, stanovi su mali, imaju 50-ak kvadrata, i da hoćemo ne možemo u stanu primiti veći broj ljudi. Moram reći da sam imao moralnu podršku komšija koji su donosili gibanicu, pecivo da se počastim znajući da radim za opšte dobro. Svi ljudi iz ulaza koji imaju ključ od podruma, a ovde ih je 10, vlasnici su ovog prostora koliko i ja - dodaje.

Detalje za opremanje prostora pronalazio je, kaže, na tavanima starih kuća, u podrumima, na buvljaku. Danas ih nabavlja preko različitih sajtova na kojima se prodaju stare stvari. Svaki predmet pažljivo je biran i ima svoju priču - od zvona za dobrodošlicu, preko fotografija, do kamina koji služi i kao roštilj.

- Dete sam sa sela, volim te stare stvari. To me vraća u mladost. Sve što ima svoju funkciju, sve radi, poput starih radija. Imamo osam-devet petrolejki i sve rade. Kada je zima, sneg napolju, mi lale ponekad siđemo dole, sednemo pa divanimo uz petrolejku. Napravljna je radna površina, ona nam koristi kada nešto pravimo da možemo da sredimo, operemo. Tu su i sudopera, bojler. Imamo kamin-roštilj koji je u funkciji i u njemu nekada kuvamo, nekada pečemo, zavisi kako je raspoloženje. Toalet je sastavni deo ovoga, jer se ovde sedi satima, pa da se ne bi išlo u stan, napravili smo i to - objašnjava Pera.

Svi vlasnici podruma podjednako mogu da koriste prostor, uz jedno pravilo.

- Osnovno pravilo je da kako zatekneš, tako sve vratiš - dodaje i sa setom se priseća da su se nekada komšije više družile.

Ističe da su ranije ljudi bili bliži, a da je sada trenutak kada su mobilni u prvom planu. Dodaje da je i "korona učinila svoje, pa su se ljudi otuđili".

- Nadam se da će to proći, pa da ćemo da se vratimo u neke vode, da se opet što češće družimo. Da se čuje lepa, topla, ljudska reč. Mladi su, takođe, znali ranijih godina da se druže ovde. Nekad je rođendan u kafiću naplaćivan po 200 maraka. U to vreme je jako dobro bilo imati ovakvu prostoriju, tako da su mladi često slavili rođendane ovde. Kada se pogase jaka svela, postoje svetla u boji, baš je pravljeno za mlade da imaju osećaj kao da su u kafiću.

Za uređenje prostora je, kaže, utrošeno 30 godina.

- Zaista puno. Novca ne toliko. I puno ljudi je ovde bilo, što može da se vidi na osnovu potpisa. Oni su, istina, tu tek od pre desetak godina, kada je moj pokojni kum Siniša Stankov predložio da se svi koji dođu potpišu - ističe.

Mnogi podrumi u zgradama su danas zapušteni, a mogli bi, da je volje, da budu ako ne ovako, bar skromnije uređeni.

- Poruka je da se i od tog zapuštenog može napraviti nešto. Ako se više ljudi udruži. Može i pojedinac, ali lakše je ako je njih više. Za opšte dobro svih. Ako čovek zna cilj treba biti istrajan - dodaje.

Uredio i prostor ispred zgrade

Pera je, odnedavno, na novoj adresi, ali u starom kraju. Svoj entuzijazam preneo je i ispred zgrade u kojoj trenutno živi. Tamo je sa komšijom Veselinom napravio takozvanu komšijsku zelenu oazu.

- Ideje mi nikada u životu nisu nedostajale, samo su pare bile u pitanju. Ovde nije trebalo nešto naročito mnogo para da se ovaj kutak, zelena oaza, kako smo je nazvali, oplemeni za dobro svih ljudi koji ovde žive. Znate šta znači živeti u stanu kad udari 30-40 stepeni, sunce… Ovde je veoma prijatno, hladovina malterne ceo dan. Da bi ljudi mogli da uživaju potrebno je napraviti nešto, a ničega nije bilo ovde. Ni klupe. Ničega. Pa smo komšija i ja zasukali rukave i eto uradili ovo što može da se vidi. Ono što se ne vidi je da je trebalo da se naspe deset kubika zemlje jer je bila depresija, pa je to bio možda i najveći rad. Potom je došlo sve ostalo, uključujući i sto, koji je malo neobičan kod nas. Ali koristili smo materijal koji smo imali, snalazili smo se. Krug smo pravili od cigala. Napravili smo klupu za mlade, za zaljubljene. To i piše na njoj - objašnjava Pera.

U zelenu oazu dobrodošli su svi. Pod uslovom da ne lome mobilijar i ne dižu buku.

- Prostor je namenjen, pre svega, za druženje. Skoro smo imali predlog komšije da osmislimo jedan dan u mesecu kada ćemo se sastajati. Da li prve subote ili tako nešto. Video sam i mlade. Ne mogu da ne kažem. Pre dve-tri godine, išao sam šećeranskim parkom i vidim dvoje mladih, 25-26 godina sede jedno pored drugog i drže mobilne telefone. Ja vraćam film kad sam ja bio mlad, ja sam voleo da zagrlim devojku, da je poljubim. Izgubilo se to. To mi je teško. I otud i ta klupa za mlade, valjda će se naći neki da tu sednu, da se grle, da se vole, da se ljube… To je za nas ljude, zar ne - dodaje.

Za decu su napravili mogućnost da se okače ljuljaške ili ležaljke, a od paleta su napravljene klupe, tako da može da sedne oko 12 ljudi. Za uređenje prostora trebalo im je mesec dana. Pomogla je mesna zajednica, ali i čistoća, koja je prenela zemlju. Kako Pera kaže, bez njih, ali i pojedinaca, mnogo im je značila i bez nje ne bi uspeli.

- Navešću vam primer jedne bake. Žena je došla i u kesi donela nekoliko sokova i 150 dinara. Izvinila se, rekla je da joj je penzija jako mala, ali da bi volela da pomogne jer je to što radimo jako lepo. To me je baš dirnulo. Komšija je došao, predstavio se. Rekao je da je stariji čovek, da ne može da radi, ali da prilaže 1.000 dinara za dobro svih nas - priseća se Pera, sa osmehom na licu.

I Veselin Milovanov je nov stanar zgrade. Do skoro je, objašnjava, živeo u kući, pa je ideju o uređenju prostora ispred zgrade odmah prihvatio.

- Pera je idejni vođa i organizator. Ja sam doprineo iskustvom koje sam imao u građevini. Lepili smo pločice, zajedno smo osmislili tehnologiju, kako da završimo ovaj sto. Postavljao sam cigle, ivičnjake, a Pera je bio majstor da od starih paleta napravi klupe. Panjeve smo obezbedili u kraju. Sekli su stabla, pa smo preneli stabla, obradili ih, pričvrstili. Ovo je rezultat našeg rada. Prva i najvažnija stvar je što smo odneli jedno desetak kolica smeća odavde - flaša, papira, kesa, grana. Toga sada nema, pa je svrha postignuta - objašnjava Veselin.

Kada su projektovali zelenu oazu imali su u vidu da ima slučajva da uništavaju sve, pa su gledali da sve bude stabilno, sigurno i da što manje ima mogućnosti da se uništava i krade. Učvršćivali su panjeve da ne mogu da se pomeraju, sto je fiksiran, zabetoniran. Gledali su da koriste prirodne materijale.

Za uređenje prostora, kaže, novac često nije toliko bitan, koliko želja da se napravi nešto lepo.

- Mislim da je potrebno jedno desetak hiljada. U principu, trebalo je da nabavimo eksere, farbe, lepilo. Ništa drugo nismo kupovali, materijal smo obezbeđivali snalazeći se. Može se i bez para, nisu pare primarne, više volja - dodaje.

Komšije sada mogu da uživaju u novom prostoru, a Pera i Veselin već imaju ideje da  zelenu oazu dodatno oplemene.

(Telegraf.rs)