Veliki čovek iz malog mesta: Profesor iz Brusa dao krv 107 puta i od svojih maturanata stvorio armije davalaca

Ako se za nečiju biografiju može reći da je blistava, bez sumnje je to ona koju danas, u svojoj 66. godini, može da pokaže Veroljub Milutinović iz Brusa.

Osim zvaničnih uspeha koje je ostvario kao mašinski inženjer i profesor fizike, Veroljub ima i najprestižnije postignuće za jednog čoveka. Dao je krv čak 107 puta i spasao nebrojeno mnogo života.

Preporučujemo

Kao pravi profesor, ovu retku vrlinu uspeo je da prenese i na svoje đake. Tako je još od prve generacije maturanata stvorio pravu armiju davalaca koji i decenijama posle redovno doniraju svoju krv.

U prosveti je pak završio slučajno, nakon što je smenjen kao nepodobni radnik bez ikakve političke ili rođačke pozadine.

- Proveo sam u industriji, u Prvoj petoletci, 24 godine kao mašinski inženjer. Posle sam proglašen za tehnološki višak zajedno sa još nekim "nepodobnim" kolegama. U međuvremenu sam se doškolovao na Fizičkom fakultetu u Beogradu za profesora fizike. Tako sam 2007. godine počeo da radim u školi. Prvo sam bio u izdvojenom odeljenju u selu Kriva reka, a onda i u Brusu u matičnoj školi - priseća se legendarni Veroljub.

A krv je prvi put dobrovoljno dao još kad je i sam bio đak.

- Čim sam postao punoletan, 1974. godine, dao sam krv. Posle toga sam samo nastavio da dajem, tri do četiri puta godišnje. Nama to ništa ne škodi, a nekome će da pomogne, možda i da spasi život - jednostavno objašnjava ovaj dobri profa.

Kada je počeo da radi u školi, 1980/81. godine, odmah je "alarmirao" maturante i najponosniji je, kaže, što su mnogi od njih davaoci i danas. Dešavalo se da ga hitno zovu prijatelji, pa čak i iz samog Crvenog Krsta, kada "prigusti". I on je svaki put, svojom krvnom grupom B pozitivna, bez reči priskakao u pomoć.

Veroljubu, inače, ovo nije jedini uspeh. Sa svojim đacima osvojio je brojne pohvale i medalje, među kojima su četiri prva državna mesta 2016., 2017., 2018. i 2019. godine. Takođe je ekolog i učestvuje u akcijama čišćenja reka. 

Priznanje za tako veliki broj dobrovoljnih davanja trebalo je da primi i od Opštine, onako kako to Republika nalaže, ali se to nije dosad nije dogodilo, pod izgovorom da "nema novca".

-  Ja to nisam ni radio zbog novca. Bilo bi lepo da se Opština setila nekom lepom rečju da oda poštovanje - kratko komentariše on.

Krv više ne može da daje, jer je premašio 65 godina života, ali i sam kaže da je primer da davalaštvo ništa ne škodi i da bi to trebalo da postane navika svakog zdravog čoveka.

(Telegraf.rs)