"Zašto deca odlaze iz institucija, hraniteljskih porodica? Svaki minut je opasnost": Jurić o ključu problema

Nestanak četvoro dece iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici, koja su, na svu sreću nađena, bila je samo posledica, a ključno je zašto ona odlaze i svi mi se moramo time baviti, kaže u razgovoru za Telegraf.rs direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, koji napominje da je svako dete koje nije samo minut u svom okruženju u životnoj opasnosti. 

- Nakon što smo dobili saznanje da su deca nestala, kontaktirali smo Dečije selo. Mislim da je način obaveštavanja javnosti kada se ovakav slučaj desi, pogrešan. Često i same institucije žele da sakriju da se desio ovakav nesrećan slučaj, jer svako dete koje nije u svom okruženju, nije među ljudima koji brinu o njima, a pogotovo deca od 13 godina, u životnoj su opasnosti. Dakle, svaki minut kada ne znamo gde je jedno dete može predstavljati opasnost po njegov život - kaže za Telegraf.rs Jurić komentarišući slučaj nestanka dece iz Dečjeg sela:

Preporučujemo

- Mi smo nekoliko puta bili u Dečijem selu. Upoznali smo vaspitače, radili smo radionice, bili smo čak i u poseti MUP- u, i Specijalnim jedinicama, i govorili o njihovoj opasnosti po zdravlje i život kada oni odlaze iz takvih institucija samovoljno. Dolazimo do ključnog pitanja, zašto deca odlaze iz takvih institucija, hraniteljskih porodica. Činjenica je da je to posebno ugrožena grupa dece kojima nedostaje roditeljsko staranje i ljubav, ali mi moramo da se posvetimo razlozima njihovih odlazaka iz tih ustanova. Tu stoji ključ problema.

Nestanak maloletne J. Š. i još troje dece iz Dečijeg sela, on vidi samo kao posledicu nečega.

- Prošle godine je za skoro 1.300 dece prijavljen nestanak. Moramo da se zapitamo zašto toliko veliki broj nestanaka. Nikako kao društvo ne možemo da se vodimo logikom da je ona ili on, odnosno da je to dete već odlazilo od kuće. To nije rešenje. Svako dete kada se prijavi kao nestalo, u životnoj je opasnosti. To naši ljudi moraju da shvate. Za svakim detetom se mora tragati efikasno i da se vrati zdravo i živo kući - kaže Jurić.

Tvrdi da je u Dečijem selu ovo jedan od ključnih problema.

- Kada je reč o Dečijem selu, ono je otvorenog tipa. Nema barijera, niti im je ograničeno kretanje. Deca imaju to pravo da mogu slobodno da izađu. Ono što je generalno problem jeste kako deca u tom selu i sličnim institucijama provode svoje vreme. Najveći broj vaspitača u selu je kada su deca u školi. Mi moramo da vidimo drugi deo dana kada su deca slobodna, kako provode svoje vreme. Možda bi trebalo da se promeni način rada, da bi bila više na oku. U popodnevnim satima tamo postoji samo 1 dežurni vaspitač, a svi ostali su prepodne kada su deca u školi. To je problem. Zato deca iz svojih poriva odlaze, ali to nije opravdanje. To je pitanje za sve nas - kako da zaštitimo tu decu. Ona su posebno ugrožena grupa dece, posebno osetljiva grupa dece, njima je potrebna dodatna emocija i empatija zato što njima nedostaje roditeljska ljubav, a kada ti nedostaje roditeljska ljubav, ti si spreman da uradiš sve čak i iz neznanja - rekao je Jurić za Telegraf.rs.

Četvoro tinejdžera otišlo je 30. maja iz Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Devojčica J. Š. pronađena je juče u Beogradu, a ostalo troje u Leskovcu.

U Dečja sela deca stižu iz cele Srbije i to po nalogu centara za socijalni rad. Izmeštaju se iz svojih bioloških porodica zbog zanemarivanja, zlostavljanja, nebrige roditelja. A mnogi od njih roditelje i nemaju.

Život u ovim selima odvija se uglavnom u jednospratnim kućama i cilj je da bude što više nalik pravoj porodici. Deca imaju SOS mamu ili SOS tatu, odnosno svoje staratelje sa kojima žive u tim kućama, zajedno se odlučuje šta se kuva za ručak, ide se u nabavku, bioskop, šetnje, kod lekara, na roditeljske sastanke...

Međutim, roditeljsku ljubav ništa ne može da zameni. 

(Telegraf.rs)