"Zatvorili smo vrata i pobegli": Ove Nišlije svi zovu čim vide zmiju, otkrivaju nam kakve greške pravimo

Učestalija pojava zmija i drugih gmizavaca u ovom periodu godine unela je strah među građane. Pogodno vreme, ali i sezona parenja izmamila ih je napolje, dovukla ih je u naseljena mesta, te ih ljudi sve češće sreću u svojim kućama, podrumima, automobilima, dvorištima.

Tako je jedna Nišlijka na društvenim mrežama objavila nedavno fotografiju zmije ispred svog vozila na parkingu tržnog centra, usred grada.

"Skrenite deci pažnju. Nekoliko komada je bilo", navela je.

Ipak, mesta za paniku nema, navode za Telegraf.rs mladi volonteri Udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja "ZOO Planet" iz Niša, koji ovih dana imaju pojačan broj poziva građana.

- Više od deset godina se volonterski bavimo tim poslovima, naravno uz saglasnost Zavoda za zaštitu prirode i republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, s obzirom da one zmije spadaju u strogo zaštićene vrste. Ono što savetujemo građanima jeste da uvek u ovom periodu budu oprezniji kada se kreću u prirodi ili u nekom okruženju gde je moguća pojava gmizavaca - navodi predsednik udruženja Dušan Stojanović.

Pojava zmija i ostalih gmizavaca, kako kaže, u ovom periodu godinu je sasvim normalna, a sa godinama postaju sve češći posetioci urbanih sredina.

- Kada pričamo o neotrovnim zmijama, češće u poslednjih par godina mogu da se nađu i vide u urbanim delovima grada, parkovima, dvorištima, pored reka... Uglavnom su to ribarica i belouška, vodene zmije, kao i smuk. Savetujemo građanima da održavaju čistim svoja dvorišta, redovno kose travu i izbegavaju stvaranje divljih deponija, posebno od ostataka hrane jer to privlači glodare i idealno je sklonište za zmije. One se u gradovima najčešće i pojavljuju upravo u potrazi za hranom. Priroda čini svoje, i sa većom pojavom glodara, veća je pojava i samih gmizavaca - kaže Stojanović.

Susreti sa zmijama, čak i urbanijim sredinama nije neuobičajena pojava, budući da je čovek taj koji pokorava i zauzima prirodu, koja je prirodno stanište zmija i ostalih vrsta.

- Gradovi se šire. Konkretno, kada pričamo o Nišu, određene lokacije koje su pre par godina bile njive i voćnjaci, sada su građevinsko zemljište gde se podižu zgrade, kuće, razni objekti ... Samo to remećenje tla i iskopavanje jeste i uzurpiranje staništa zmija i drugih životinja. Zmije ne čuju, reaguju na podrhtavanje tla i vibracije i kada osete promene u svojoj okolini, poput ove, pokušavaju da pobegnu. One se mnogo plaše čoveka i remećenje njihovog prirodnog staništa dovodi do toga da se vide češće na određenim lokacijama. Zato savetujemo građanima da, ako ih primete, prosto sačekaju da prođu. Ukoliko imaju prizemne kuće, ne bi trebalo da ostavljaju otvorena vrata, posebno u ovom periodu. Sada su vidljivije zbog vremena, ali i sezona je parenja, traže i hranu. Nagle promene vremena, česte kiše, pa nagla pojava sunca ih upravo mami. Tada imaju pogodne uslove za hranu i parenje. Manje tada obraćaju pažnju na predatora, pa i na čoveka, zato ih možemo videti u našoj okolini.

Iskustvo sa terena pokazuje da je panika prva reakcija kod većine ljudi, ali da je to pogrešno, jer otežava čitav postupak uklanjanja zmija.

- Ljudi se uglavnom uspaniče, ako zmiju zateknu u kući, mahom zatvaraju vrata, pobegnu i ona ode na jednu stranu ili se zavuče negde. To je česta pojava. Najčešće kada nas pozovu i pitamo ih šta su uradili kažu: "Zatvorili smo vrata i pobegli". Kada naša ekipa dođe na lice mesta dešava se zato da zmiju i ne nađemo, jer se ona zavuče skroz u neke nepristupačne delove ili izađe kroz otvor koji nađu u prostoriji. Preporučujemo građanima da fotografišu zmiju kako bismo utvrdili odmah da li je u pitanju bila otrovna ili neotrovna zmija, kao i da obaveste nadležnu komunalnu službu. Ukoliko je, pak, nađu u dvorištu, najbolje je pustiti da ona ode svojim putem, jer moramo da se saživimo sa prirodom i da se pomirimo sa tih da ih ima u urbanim delovima - navodi i Stojanović i dodaje:

- One su regulatori, zato su i važne u uništavanju štetočina u gradovima.

Iako većina ljudi ima strah, zmije koje nisu opasne i otrovnice najčešća su pojava i one reaguju najčešće begom od ljudi.

- Otrovnice drugačije reaguju kada su u neporsednoj opasnosti , ako je nagazimo ili smo u njenoj neposrednoj blizini, ona može u tom slučaju napadnu. Građani treba da budu obazrivi, nikako goloruki da prilaze zmijama. Mogu da je eventualno pomere nekim štapom, ali preporuka je uvek da ne paniče i pozovu neku stručnu službu. Kada dobijemo poziv, najpre se  konsultujemo sa građanima, da vidimo koja je vrsta, gde su je videli i kuda je otišla. Zamolimo ih da prate situaciju, da ne krene dalje, dok mi ne dođemo.

Na kraju, Stojanović podseća da su pozivi u ovom periodu učestali, da je situacija redovna i ne toliko drugačija ili alarmantna u donosu na prethodne godine.

(Telegraf.rs)