Filozof iz Italije prešao u pravoslavlje, u Sremskoj Mitrovici dobio ime Uroš: "Osećam se kao nova osoba"

Emanuele Franz, osim posla koji je započeo u Srbiji, stekao je i mnogo prijatelja. Počeo je da se interesuje za pravoslavlje, a kasnije se upoznao i sa srpskom pravoslavnom crkvom i ljubav se rodila… Odluka da pređe u pravoslavnu veru, kako smatra pisac, sudbinska je. Njegova razmišljanja i život slični su pravoslavnoj veri, a to je vodilo i do promene njegove vere.

Emanuele Franz, Italijan, furlanski filozof, esejista i istoričar, rođen je u Gemoni del Friuli (Udine – Italija) 1981. godine, i već poznat javnosti po skoro trideset filozofskih dela koja često kritikuju zapadno društvo i već nekoliko puta dolazi kao gost u Srbiju. Poslednjih meseci je u Srbiji gde sarađuje sa jednim od najznačajnijih izdavača u Srbiji, sa kojim je upravo objavio svoj rad preveden na srpski pod nazivom "Evropa u sumraku", na italijanskom: "L’Europa al crepuscolo. Misli italijanskog filozofa protiv Zapada." U tekstu, koji je predstavljen u Srbiji, autor je izneo svoje kritike o upravljanju zdravstvenom vanrednom situacijom, piše Sremska Mitrovica - Srem - Ozon Media News.

Preporučujemo

- U Srbiji sam zbog mojih knjiga, sve su prevedene su na srpski jezik, a u Sremskoj Mitrovici sam često na raznim konferencijama. Volim Srbiju, obišao sam Frušku goru, bio sam i na Hilandaru i tamo sam se osećao jako neobično i senzacionalno. Napisao sam knjigu "Evropa u sumraku", knjgu koja kritikuje Evropa, kao ekonomski agresivni model. Moram da kažem da Evropa i katolici zaboravljaju svoj početak, korene ljudskog ponašanja i veze sa Bogom. Verujem da je jedini pravi Bog Isus Hrist. Isus je učio čovečanstvo da se ne brinemo, ali katolici se brinu, u pravoslavlju crkve su otvorene, ljudi su otvoreni, njihova srca su otvorena i ja to osećam duboko u sebi. Mislim da moja odluka nije došla naglo, jednostavno, tako je trebalo biti - kaže Emanuele.

U Italiji misaona i kritička vizija koju je predložio autor knjige koja je izdata i na srpskom jeziku, izazvala je žestoke kontroverze. U knizi "Evropa u sumraku" Franz se bavi identitetom naroda i kako Evropa manifestuje nivelisanu tendenciju ka kulturama i običajima, u knjizi optužuje katolički religiozni svet da je u krizi i da je na usluzi vlasti. Dok je u Srbiji, kako kaže doživeo sasvim drugi osećaj. Za naše ljude kaže da su neverovatno srdačni i topli, da je srpsko gostoprimstvo nešto sa čime se nikada nije susreo u životu, da su Srbi hrabri i otvoreni, za razliku od većine evropskih zemalja.

Franz je dodao da mu je doživljaj Srbije i ljudi pomogao da nauči o pravoslavlju! Ljudi su ovde ljubazni, svuda sam srdačno primljen. To je moje najbolje iskustvo koje sam ikada doživeo.

- Sada, kada sam kršten osećam se kao nova osoba. Moje novo ime, Uroš, osećam to ime veoma duboko u sebi, to ime je staro, ima svoje značenje, originalno je. Osećam se dobro jer sam doneo dobru i važnu odluku u svom životu, Sremska Mitrovica je istorijski grad, sada je i moj grad, zahvalan sam svim ljudima koji su uz mene, mojim prijateljima u Srbiji i svim Srbima jer su Srbi slobodan narod - dodaje.

Emanuele Franz se odlučio na život u pravoslavnoj crkvi, nad njim čin krštenja u pravoslavnoj Crkvi Svetog Stefana, najstarijoj crkvi u Sremskoj Mitrovici, izvršio je protonamesnik Andrija Avakumović, starešina hrama Svetog Stefana.

- Skoro je jedan katolički teolog rekao da budućnost sveta, leži u buđenju pravoslavnog istoka. Sve što je Emanuel rekao potvrđuje se u tim rečima, dugo je katolički zapad gledao na pravoslavni istok prezreno i odbacivao ga, našu teologiju i pravoslavni život, ali polako istina oslobađa i budi se, ovaj dan je dokaz, spasenje ipak leži u buđenju pravoslavnog istoka i ceo svet će imati spasenje ako budu živeli sa pravoslavnim istokom.

Obavljena je velika sveta tajna krštenja, upisali smo u veliku zajednicu Uroša i on je od danas pravoslavni hrišćanin koji želi da živi pravoslavnim životom i upravo to će mu pravoslavlje i pružiti. Vekovima su što na silu, uslovljavanjem, katolički zapad prevodio pravoslavlje u svoju veru, a ljudi po srcu i čistoti osete toplinu pravoslavlja i širinu, ljudi požele sami da budu deo takve zajednice, rekao je protonamesnik Andrija Avakumović.

Emanuele Franz, kada je imao 23 godine, objavio je svoju prvu knjigu „Noumenologia“ u kojoj prenosi svoju filozofsku misao o pitanjima kao što su estetika, odnosi između jezika i percepcije, sećanja, egzistencije i drugih klasičnih tema filozofije. Sledeće godine, objavljuje „Noetica dell’amore. Dijalogo filosofico nell’antica Atlantide“, knjiga u kojoj zamišlja da Uliks, prešao Herkulove stubove, stiže u mitsku Atlantidu i poziva ga Žadrža da učestvuje u razgovoru koji se tiče ljubavi. Godine 2006. za „Diogenes, filosofare oggi“ objavljuje članak „Per una introduzione alla filosofia degli scacchi“ u kojem se tretiraju filozofske implikacije šaha. Godine 2007, objavljuje svoju knjigu „Guglielmo e Amanda Romanzo e-pistolare“ roman koji se odnosi na odnose između ličnog identiteta, ljubavi i znanja, u vezi sa savremenim komunikacionim sistemima. Godine 2008. osniva Audax – zanatsku izdavačku kuću – gde se publikacije prave u skladu sa tehnikama vezivanja knjiga koje se iz prošlosti izlažu u znak protivljenja masovnoj produkciji današnjeg dana, i promoviše nagradu posvećenu negradjenim piscima.

Upravo sa Audax Publishingom, 2008. godine objavljuje: „Ezoterične baze fraktalne geometrije. Po una metafisica dell’albero“, koja se takođe promoviše, od naredne godine, u Nemačkoj kao „Die Grundlagen der esoterischen fraktalen geometries“. 2009, „Ontognostic and Ontomimesis“. U aprilu iste godine predstavlja se „Da Atene a Nikolajewka“: uzbudljivo i pravo svedočanstvo čoveka koji je preživeo strašno povlačenje iz Rusije (2WW); knjiga se recenzuje na nacionalnim časopisima. Sledeća knjiga njiga je „Le basi esoteriche della microbiologia“, „Ezoterične baze mikrobiologije. Principi za novu teoriju života zasnovanu na proširenom razmišljanju“.

(Telegraf.rs)