"Zdravo, ja sam Stefan. Idem u 7. razred i treba mi pomoć u školi": Za ove đake isti apel ponavlja se stalno
Kao da briga oko deteta, strepnje za njegovo zdravlje i napredak, već sami po sebe nisu dovoljno teško breme, roditelji dece sa teškoćama u razviju primorani su da se bave i proceduralnim stvarima
Zdravo, ja sam Stefan. Idem u 7. razred. Potreban mi je drugar ili drugarica koji će mi pomagati da lakše savladam sve svoje nastavne i vannastavne aktivnosti, da mi bude podrška i da me razume. Imam brata blizanca koji već ima svoju drugaricu koja pazi na njega.
Ovim rečenicama počinje apel za Stefana, dečaka sa autizmom iz Novog Sada. Pred svaki septembar, mnogi roditelji dece sa teškoćama u razvoju biju istu bitku - da nađu ličnog pratioca za svoje dete, da bi kao i njegovi vršnjaci moglo da krene u školu.
Kao da briga oko deteta, strepnje za njegovo zdravlje i napredak, već sami po sebe nisu dovoljno teško breme, ovi roditelji primorani su da se bave i proceduralnim stvarima. Ali, drugog izbora nemaju.
Sistem je takav da su lični pratioci, iako su jedno od najodgovornijih zanimanja, jako slabo plaćeni, pa nema ni mnogo zainteresovanih za taj posao. Rade za minimalac, nemaju plaćena bolovanja i odmore, s tim što im Stefanova mama, recimo, platu povećava iz svog džepa.
- Ugovor važi tokom cele godine, računajući letnji i zimski raspust. Moja poslednja drugarica je bila sa mnom tri godine. Sa svim pratiocima se i dalje družimo - mi smo jedna velika porodica. Nadam se da će se neko od vas pronaći u ovom oglasu i da ćemo se družiti na obostrano zadovoljstvo. Broj moje mame je 0642854221, ona je tu za svako pitanje i dogovor - stoji dalje u apelu za Stefana.
I zaista, kako smo već pisali, oni jesu kao velika porodica. Na zidu u njihovom stanu uramljene su slike Laze i Stefana sa svim njihovim dosadašnjim pratiocima.
- To je osoba koju puštamo u kuću, osoba koja pomaže funkcionalnost vašeg deteta, da se socijalizuje, da savlada gradivo, da ima svog druga. Osoba na koju vi i dete možete da se oslonite. Do sada sam uglavnom imala lepa iskustva sa pratiocima i puno su pomogli i Lazi i Stefanu - ispričala nam je tada mama Violeta.
Baš zato što se vežu, traženje novih pratilaca iznova i iznova oduzima jako puno energije, dodaje ova mama.
- Primetila sam da je teže naći pratioca što su deca starija. Ne znam zašto je to tako, jer se meni lično čini da je sa većom decom ostvariviji kontakt - napominje ona.
Ipak, na apel za Stefana odgovora još nema. A nema ni puno poslova gde danas možete učinite nešto veliko i zavredeti svoje mesto do kraja života u nečijem domu. I srcu.
(Telegraf.rs)
Video: Turkulov: Tri osobe sa teškim povredama dovezene u KBC Vojvodina, dve na operaciji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Majka deteta sa autizmom
Problem je u mizernim platama ličnih pratilaca. U Beogradu imaju čak i manje od minimalca. Nemaju pravo na bolovanje, nemaju pravo na plaćene troškove prevoza (očekuju od njih da pešice idu na posao), nemaju odmor i ako zatrudne odmah dobiju otkaz.
Podelite komentar
Ana
Ovaj problem treba drzava i institucije da resavaju, a ne roditelji . Sistemsko resenje je potrebno.
Podelite komentar
Mama
Takav posao takva odgovornost toliko debelih zivaca ljubavi paznje treba za ovako nesto Obezvredjeno zanimanje nikakva prava pa ni na prevoz .Roditelji doplacuju ali opet kako ko a pratioci povezani sa gradskom upravom i centrom za socijalni rad Pitajte za njihove plate i prava?Nesto tu nije u redu a deca ispastaju.
Podelite komentar