Kovid 19 uticao na porast dve zavisnosti u Srbiji, jedna je relativno nova: Mere za čuvanje psihičkog zdravlja

Epidemija kovida 19, koja još nije odjavljena u Srbiji, uticala je na psihičko stanje naše nacije, kao što je slučaj i u svetu. Iako se to još ne odražava na porast hospitalizacije u psihijatrijskim ustanovama, istraživanja su pokazala da je došlo do porasta alkoholizma, depresivnih i anksioznih poremećaja kao i kibernetske zavisnosti, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor Goran Mihalović, šef katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Udruženja psihijatara Srbije, koji ima 30 godina staža u direktnom radu sa pacijentima. On posebno izdvaja porast alkoholizma i internet zavisnost, a navodi da su sve ovo problemi sa kojima će se tek suočavati psihijatri u narednom periodu.

Mentalno stanje nacije usled korona virusa bila je i jedna od glavnih tema velikog Kongresa psihijatara koji je prošlog vikenda održan u Beogradu, a čiji je predsednik odbora bio, upravo, naš sagovornik,  prof. Mihajlović. On za Telegraf.rs objašnjava i pomoću kojih jednostavnih mera možemo da sačuvamo mentalno zdravlje, kakve tek posledice predstoje zbog korona virusa, da li je istina ili zabluda da nam je on svima skratio fitilj, ali i koliko je Srbija daleko od uvođenja telepsihijatrije u državnim zdravstvenim ustanovama.  

Preporučujemo

• Kako je kovid 19 uticao na mentalno zdravlje naše nacije?

Kovid 19 je sigurno imao uticaj, pogotovo na određenu populaciju stanovništva, pre svega, na stare i na mlade. Kod starih je uticao zbog izolacije, odnosno ograničenog kretanja i fizičkog kontakta, a kod mladih i dece zbog škole. Izgubili su jedan ritam. Međutim, do sada nemamo mi nešto veći broj prijema po bolnicama. Neke veće psihološke posledice mogu se očekivati, možda, kasnije. Jer, jedno je ako neko ima depresivnost, na primer, malo lošije raspoloženje, bezvoljnost, a drugo je ako ima depresiju kao dijagnozu. Da bi neko imao depresiju kao dijagnozu on mora da ima kvalitet, frekventnost, jačinu i uticaj simptoma na obavljanje svakodnevnih poslova, da bi onda mi kao psihijatri postavili dijagnozu i lečili neku takvu osobu.

Ali, sigurno je da je situacija sa kovidom uticala na to da neki ljudi budu malo više nervozni, lošijeg raspoloženja, bezvoljniji, anksiozni, a dve stvari su pogotovo zabeležene - to je porast alkoholizma, da ljudi više sami piju kod kuće, i porast kibernetske zavisnosti, zavisnost od igrica, odnosno interneta. To je pokazalo jedno istraživanje koje smo uradili. U novoj klasifikaciji, kibernetska zavisnost postoji kao posebna zavisnost, kao posebna dijagnoza.

Za sada, kao što rekoh, to se ništa ne odražava na povećan broj prijema u psihijatrijske klinike, odeljenja i bolnice. Nemamo stopu povećanog prijema, jedino što to može da ostavi traga za kasnije.

• Kakvi smo u odnosu na druge zemlje?

Ništa se kod nas nije dešavalo intenzivnije i jače nego, na primer, u drugim zemljama Evrope. Nismo imali više nekih psihijatrijskih problema. Recimo, u Americi, 20 odsto studenata boluje od depresije, to je kod nas znatno manje. Dakle, nismo najgori kada je u pitanju mentalno zdravlje. Ali, zabeležen je porast konzumiranja alkoholnih pića i porast učestalosti problema sa kibernetskom zavisnošću.

• U kom uzrastu je povećana potrošnja alkohola?

Generalno, to je više u svim generacijama. To je jedna direktno zabeležena posledica situacije sa koronom.

• Kako možemo preventivno da delujemo i na sebe i na druge?

Treba što pre da se vratimo uobičajenim životnim tokovima. Znači, da više provodimo vremena sa prijateljima, komšijama, rođacima, kumovima, kolegama sa posla. Da obnovimo socijalne kontakte. Treba nam što više ljudskog kontakta, druženja, na kraju i raznode i zabave. Toga nije bilo na takav način poslednje dve godine, nije postojao kontinuitet. Nismo mogli da idemo na proslave, ljudi nisu mogli da se ožene ili devojke da se udaju zbog situacije sa kovidom 19 i izolacije, restrikcije okupljanja. To bi bila prva mera - povratak uobičajenim životnim navikama i tokovima kroz ljudski kontakt u fizičkom smislu. Čujemo se i viđamo preko vibera, i drugih aplikacija više nego uživo...

Druga mera je boravak u prirodi. Svako može da provede jedno vreme u njoj. U prirodi vreme sporije prolazi, smanjuje se napetost, dobija se jedna vrsta psihičke energije, koja je od koristi. Takođe, fizička aktivnost, može biti teretana, ali još bolje je da bude na otvorenom - neka brza šetnja, na primer, bilo šta drugo što neko foli da igra - tenis, košarku...  Ako upražnjavate fizičku aktivnost, manje-više redovno, na primer svaki drugi dan, možete da smanjite kod sebe anksioznost za 20 odsto. Smanjuje se količina psihičke napetosti. To bi bile mere koje bi svako mogao da primeni kod sebe, a koje će sigurno biti korisnie.

• Da li je zabluda kada kažu da nam je korona virus svima skratio fitilj?

Ima toga, ali nije svima. Možemo da okarakterišemo kao zabludu. Jer, neki ljudi su iskoristili to vreme, što bi rekao naš narod, da se presaberu dok su bili u izolaciji, da malo povedu taj unutrašnji dijalog sa sobom, da pokušaju da nešto više saznaju o sebi. Nije sve negativno. Nasilje u porodici je vrlo često proporcijalno kvadratima stana. Ako ima puno ljudi - 5, 6 osoba u 40-50 kvadrata prosto je malo veća napetost. Ili, u zavisnosti od socijalne situacije - ako je neko ostao bez posla ili smanjio svoje prihode, živi u lošijim uslovima, onda mu lakše fitilj puca, što bi rekli.

• Šta je ključna poruka Kongresa koji je prošlog vikenda održan u Beogradu?

To je bio najveći uživo skup psihijatara u poslednje tri, četiri godine u našem regionu. Trajao je 4 dana, bilo je 100 predavača, od toga 20 predavača, dakle petina je iz regiona - iz Makedonije, Crne Gore, BiH, Republike Srpske i Hrvatske. Bilo je 500 učesnika. Bilo je mnogo tema, dominantna je bila psihijatrija tokom pandemije kovid 19, izazovi i perspektive.

Dosta smo na kongresu govorili o telepsihijatriji. U Evropskoj uniji već se sprema regulativa, za pružanje pomoći putem IT platformi, putem zoom-a, skajpa... Zbog zaštite podataka i svega drugog, mora to sve da se uredi u pravnom smislu. Imali smo dosta iskustva, i to se nije pokazalo loše, međutim, to neće zameniti živ kontakt, ali može da bude pomoćno sredstvo.

• Kako mi kao zemlja stojimo sa telepsihijatrijom?

Odlično. Mi je nismo primenjivali u državnom zdravstvu jer nije regulisano. Mora da bude regulisano plaćanje, zatim zaštita podataka... Primenjivana je u privatnoj praksi u smisli psihoterapije, razgovora sa pacijentom putem video linka, i to se pokazalo solidno.

• Ima li indicija da to zaživi i u državnim ustanovima? I, postoji li već inicijativa?

Tražili su iz Evopske psihijatrijske asocijacije jedno mišljenje eksperata po različitim zemljama kako to da se uredi, i biće objavljen i rad, u kojem sam i ja učestvovao, u evropskom časopisu koji se bavi psihijatrijom. Priprema se generalno ta regulativa i mislim da neće biti nekih prepreka da uz određena prilagođavanja bude i kod nas prihvaćeno u određenom trenutku.

Zvanična inicjativa prema našim vlastima nije pokrenuta, ali ja bih sačekao da vidim kako će to biti u Evropskoj uniji. Mi imamo Republičku stručnu komisiju za psihijatriju koja bi mogla i zvanično da pokrene u određenom trenutku tu inicijativu. Prednosti su da može da se razgovara sa pacijentom na daljinu, da ne mora neko da dođe fizički, nekad je jeftinije i jednostavnije i može da bude od pomoći, pokazala su istraživanja, ali kao što rekoh neće zameniti živ kontakt sa pacijentima, ali predstavlja mogućnost da se pruži pomoć.  

(Telegraf.rs)