Srbija može da traži odštetu zbog lažnih dojava o bombama: "Učinjeno je opasno krivično delo prema deci"

Poslednjih nedelja dojave o bombama u institucijama, sportskim objektima, mostovima, tržnim centrima gotovo su svakodnevne. Kako se zbog njih vrše evakuacije, policija izlazi na teren, a objekti obustavljaju rad, neosporno je da dolazi i do materijalne štete koju trpe kako država, tako i privatna lica.

Kako za Telegraf.rs objašnjava advokat Ivan Simić, moguće je da država, ukoliko bude ustanovljeno ko su osobe koje lažno prijavljuju postavljene bombe budu otkrivene, zatraži materijalnu odštetu.

Preporučujemo

- Bilo je polemike oko toga kako bi se uopšte kvalifikovalo to, u najmanju ruku, protivpravno ponašanje. Međutim, po važećem krivičnom zakonu može da se podvede jedino pod krivično delo izazivanje panike i nereda. Ko širenjem lažnih vesti izazove paniku i nered, odnosno, teže ugrozi javni red i mir ili spreči sprovođenje mera i odluka kazniće se kaznom zatvora od tri meseca od tri godine. Postoji kvalifikovani oblik gde je kazna to pet godina, ali to je ukoliko je delo učinjeno na nekom javnom skupu ili putem sredstava javnog obaveštavanja, što ovde konkretno nije slučaj jer, koliko nam je poznato, krivična dela su učinjena putem imejla. U tom smislu je nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu, odnosno Odeljenje za visokotehnološki kriminal i oni sprovode istragu, odnosno pokušavaju da utvrde šta se desilo. Svakako, onaj ko je oštećen određenim krivičnim delom ima pravo i na naknadu svake vrste štete koja je prouzrokovana činjenjem tog krivičnog dela, bez obzira na to da li je šteta materijalna ili nematerijalna - kaže Simić za Telegraf.rs.

U konkretnom slučaju oštećene su i institucije i privatna pravna lica, zato što su pražnjeni tržni centri, škole, bolnice... Simić objašnjava da se svaka od institucija koja predstavlja poseban entitet u pravnom saobraćaju smatra oštećenom tim krivičnim delom i da ima pravo da, ukoliko se utvrdi ko je počinilac, ukoliko to lice ili grupa lica budu procesuirani za to krivično delo, traže i naknadu štete.

- Ono što je najveći problem je što vidimo da ne ide baš najbolje u smislu utvrđivanja počinilaca krivičnih dela. Ja ne znam gde je zapelo, s obzirom na to da, kada se radi o ovakvoj vrsti krivičnih dela, međunarodna pravna pomoć bi trebalo da nesmetano funkcioniše. Nadležnom Višem javnom tužilaštvu na raspolaganju treba da bude pružanje pravne pomoći. Međutim, negde je nešto zapelo. Ne govorimo o tome da je oštećeno samo neko privatno lice, pa da treba da se utvrdi da li je neko putem elektronske pošte upotrebio nečiju kreditnu karticu. Ovde se radi o tome da se radi o kontinuiranom protivpravnom i društveno opasnom ponašanju, gde je ugrožen javni interes i verujem da svuda gde se naš organ postupka, konkretno Više javno tužilaštvo, obratilo za međunarodnu pravnu pomoć, da bi trebalo da joj ona bude i pružena. Ukoliko ne bude, onda bi trebalo da reaguje i država i Ministarstvo pravde, da se vidi zašto se ta međunarodna pravna pomoć ne pruža - dodaje.

Advokat Ivan Simić; Foto: Media centar/Ivan Simić

Iako nije nimalo lako doći do počinioca, naročito ako su preteće poruke pristigle iz inostranstva, to ipak nije nemoguće, jer na internetu sve ostaje.

- Svako krivično delo koje je učinjeno putem interneta, koliko god da je to jedna "zona sumnraka", ipak je na internetu sve utvrdivo. On je ipak jedan zatvoren prostor i onaj ko je stvorio internet i oni koji pružaju bilo koje usluge na samom internetu i te kako imaju mogućnosti da utvrde šta je, kako i odakle korišćeno, upućeno, poslato, bez obzira na to da li se radi o Guglu, Fejsbuku ili bilo kome drugom. Iako je to kompleksno, vrlo je utvrdivo. Protok vremena svakom učiniocu krivičnog dela ide u korist - objašnjava Simić.

Hipotetički, lažne dojave o bombama mogle su da pristignu tako što je na bilo kom kraju sveta neko mogao da uđe u javnu igraonicu i pošalje imejl, ali bi, bez obzira na to, trebalo da bude moguće da se utvrdi odakle je poruka upućena, a potom i ko ju je uputio.

- To nije jednostavno, ali s obzirom na učestalost, kontinuitet i obim ugrožavanja javnog interesa, moguće je utvrditi, pre svega, odakle dolaze takve pretnje. I tržni centar je javni prostor jer tu dolaze građani, a da ne govorimo o bolnicama i školama. Deca su najznačajniji zaštitni objekat svakog krivično-pravnog sistema. Onaj ko onemogućava deci da se nesmetano obrazuju, pre svega čini izuzetno opasno krivično delo i s tim u vezi smatram da mora da se intenzivira potraga. Prvo da se utvrdi odakle se upućuju, da se zna zemlja, grad, opština, a onda da se utvrdi ko to, zašto i kako čini, da li pretnje dolaze sa područja zahvaćenih ratom ili ne, i tako dalje. Nisu to stvari koje ne mogu da se utvrde. Na internetu ostaje trag za sve što uradite - kaže advokat.

Simić ističe da se "danas ugrožava javni interes u Srbiji, a da sutra to može da se desi u nekoj drugoj zemlji".

- Mislim da međunarodna pravna pomoć, kao jedna univerzalna vrednost, mora da funkcioniše. Stoga, ono što kao učesik u javnom i pravnom životu i profesionalac mogu da primetim, jeste da to ne ide najefikasnije, iz razloga što ne znamo odakle to dolazi. Moramo to da znamo da bismo mogli da sprovedemo sve mehanizme pravne zaštite - da se sprovede krivični postupak protiv lica koja su to učinila, u odsustvu ili kako god, pa da može da se govori i o naknadi štete koju su ustanove, institucije, fizička i pravna lica pretrpela usled ovog protivpravnog i pre sevega društveno opasnog ponašanja - zaključuje Simić.

(Telegraf.rs)