Dr Slavica Maris o majmunskim boginjama: U Srbiji ova grupa ljudi je zaštićena, na udaru mlađi od 50 godina

Evropa i Amerika u pripravnosti su nakon pojave novih slučajeva majmunskih boginja. Epidemiolog dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje objasnila je da zbog nespecifičnih simptoma u prvoj fazi bolesti ne možemo znati da je reč o majmunskim boginjama, ai da nema razloga za paniku.

- Majmunske boginje su virusna zoonoza što znači da se bolest prenosi sa životinje na čoveka. Ova bolest je endemska za Centralnu i Zapadnu Afriku, predele sa vlažnim tropskim šumama. Prisutna je u tim područjima, a povremeno se „izvozi“ i u druge zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, zemlje u Evropi, Kanadu. Nije ovo novo oboljenje. Majmunske boginje su prvi put registrovane 1958. godine kod majmuna koji su se koristili u istraživačke svrhe za proizvodnju polio vakcine. Prvi slučaj obolevanja kod ljudi zabeležen je 1970. u Kongu (tadašnjem Zairu) kod deteta – objasnila je dr Maris u Uranku na K1.

Preporučujemo

Majmunske boginje su po kliničkoj slici slične velikim boginjama, ali imaju blaži tok i manje su opasne. Dr Maris kaže da postoje dve faze bolesti u kliničkoj slici.

- Prva je takozvana invazija koja traje do pet dana kada osoba ima povišenu temperaturu, groznicu, intenzivnu glavobolju, uvećane limfne žlezde, bolove u krstima, mišićima. U drugoj fazi, tokom erupcije kože, nastaje osip i pojavljuje se najčešće od prvog do trećeg dana od početka bolesti. Najupečatljivije se javlja na licu, u 95 odsto slučajeva. Potom i na esktremitetima, bukalnoj sluznici, konjuktivama, često i na dlanovima i tabanima, genitalijama. Ospa ima sve stadijume kao i kod drugih boginja: promene kao što su crvenilo u nivou kože, tzv. makule i papule iznad nivoa kože koje su na dodir tvrde. Vezikule su mehurići ispunjeni bistrom tečnošću, a pustule su ispunjene žućkastom tečnošču slično gnoju. U krajnjem stadijumu nastaju kruste koje vremenom otpadaju.

Istakla je i to da zbog nespecifičnih simptoma u prvoj fazi bolesti ne možemo znati da je reč o majmunskim boginjama.

- Posumnjati se može odmah ako je osoba nedavno putovala u zemlje Centralne i Zapadne Afrike. U Nigeriji je 2020. bilo prijavljeno 4.600 slučajeva majmunskih boginja, i inače se sporadično javljaju, ali dešavale su se naravno i epidemije. Najveća epidemija zabeležena je 2017. u Nigeriji i tada su se slučajevi pojavili i u Velikoj Britaniji, Singapuru, Izraelu. Prvi put su 2003. godine iz Afrike prenete u SAD i bilo je 47 obolelih. Svi su se oporavili bez posledica. U Srbiji nikada nismo imali ove boginje. U Velikoj Britaniji trenutno ima sedam slučajeva, pet u Portugalu i 20 suspektnih, a u Španiji osam potvrđenih slučajeva majmunskih boginja – kazala je dr Maris.

Period inkubacije, od trenutka kada virus dospe u organizam do ispoljavanja bolesti je od pet do 21 dana.

- Virus se dobija direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom putem telesnih tečnosti, kožnih lezija ili preko krvi. Može se dobiti i preko uginulih životinja. Ovakav kontakt najčešće imaju veterinari i ljudi koji se brinu o životinjama. Zato je savet da nikada ne dirate životinje, da ih ne mazite, ma koliko vam divne i interesantne mogu biti. Takođe, virus se može preneti i indirektnim putem sa kontaminiranim materijalom ili predmetom, kao i putem respiratornih kapljica. Ipak, u tom slučaju, potrebno je kontakt imati u dužem vremenskom periodu – objasnila je epidemiolog dr Maris.

Prema rečima dr Maris, nema univerzalnog leka za majmunske boginje.

- Bolest traje od dve do četiri nedelje i do oporavka dolazi spontano, same od sebe prođu boginje. Kao i svaki drugi virus, tako i ova infekcija može da oslabi imuni sistem i da budemo podložniji sekundarnim infekcijama. Mogu nastati i druga oboljenja kao što su upala pluća, sepsa, upala mozga, infekcija dela rožnjače. Majmunskim boginjama podložnija su deca i mlađe odrasle osobe.

Zanimljivo je to da je vakcina koja je korišćena za iskorenjavanje velikih boginja bila delotvorna i protiv majmunskih.

- Osobe koje su primile ovu vakcinu su zaštićene. U našoj zemlji ona se masovno davala u sklopu iskorenjavanja velikih boginja 1972. kada je izbila velika epidemija. Ali, s obzirom na to da je prošlo mnogo godina, kolektivni imunitet se smanjio pa su osobe mlađe od 50 godina ugroženije. Godine 2019. proizvedena je treća generacija vakcine koja štiti od obe vrste boginja, ali ona nije u širokoj upotrebi već se preporučuje osobama koje nisu bile eksponirane ovoj bolesti. Ta vakcina u procentu od 85 odsto štiti protiv majmunskih boginja - kaže ona.

(Telegraf.rs)