Mogu li majmunske boginje da stignu do Srbije? Jedna stvar može da im omogući ulazak

Majmunske boginje koje su otkrivene u Velikoj Britaniji, Portugalu i u Španiji, SAD, pa i u Italiji, u Srbiji nikada nisu zabeležene, saznaje Telegraf.rs, a lekari sumnjaju da bi i rastuća epidemija mogla da se prenese u našu zemlju, osim ako se to ne dogodi tokom predstojećeg perioda letovanja, kada ima više putovanja i kontakata sa drugim nacijama.

Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Telegraf.rs da se ovo virusno oboljenje i ranije pojavljivalo ali, kako ističe, "hvala Bogu, uvek daleko od nas". Napominje da su male šanse da ove boginje stignu do Srbije, jer im naša klima ne odgovara, ali ne isključuje mogućnost da letovanja mogu da nam ih donesu.

Preporučujemo

-  S obzirom na to da je u toku velika tranzicija, neka mala šansa postoji da dođu i kod nas, ali ja se nadam da neće. Samo nam još one trebaju, pored adenovirusa, naše konstantne borbe sa morbilima od kojih stalno preti opasnost, a sa druge strane, kod nas sada ima i dosta pacijenata sa varičelom, odnosno ovčijim boginjama - kaže dr Milićević za Telegraf.rs.

Nada se da do nas neće doći jer virusu mamunskih boginja ne odgovara naša klima, koja je jako promenljiva, ali....

- One se prenose kontaktno, a ljudi sve više putuju. Samim tim neka šansa postoji. Međutim, nadam se da se kod nas neće pojaviti jer virusu majmunskih boginja ne odgovara naša klima koja je jako promenljiva. S druge strane, virusi su vrlo adaptibilni i vrlo lako mutiraju, odnosno vrlo lako se prilagođavaju novoj sredini. Predstoji nam i period letovanja i kontakta, pa postoji šansa da se prenesu ali se, ponavljam, nadam da neće, i nema razloga za paniku - rekao je dr Milićević za naš portal i dodao da "virusi traže osetljive osobe".

Šest ljudi u Portugalu je pozitivno testirano, a stanje više desetina njih se kontroliše. Španija prati osam ljudi za koje veruje da bi mogli biti zaraženi, a sprovode se testovi kako bi se potvrdio virus. Najnoviji slučajevi su registrovani među muškarcima, od kojih su većina mladi, ali još nije jasno kako su se zarazili. SAD su juče potvrdile prvi slučaj infekcije majmunskih boginja kod jednog čoveka koji je nedavno doputovao iz Kanade. Prvi slučaj registrovan je danas u bolnici Spalancani u Italiji. 

Do sada su slučajevi majmunskih boginja bili ograničeni na putnike i njihove rođake koji su se vraćali iz zapadne i centralne Afrike, gde je virus endemičan. Međutim, stručnjaci se sada plaše da se to širi u zajednici po prvi put, nakon što je sedmorici Britanaca dijagnostifikovana bolest u protekle dve nedelje.

Da li smo u riziku?

Prof. dr Dejan Baskić sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kaže za Telegraf.rs da je u ovom trenutku teško pretpostaviti da li bi Srbija mogla da bude u riziku od epidemije majmunskih boginja, čak i u malim klasterima. On podseća da koliko su virusi nepredvidivi dovoljno govori i činjenica da smo na globalnom nivou u poslednjih 18 godina imali niz iznenađenja.

- Ako gledamo hronološki, imali smo SARS 2004. godine, pa MERS 2012. godine i niko nije mogao ni da pretpostavi da će naredni virus SARS-CoV-2 napraviti ono što je napravio, odnosno da će se toliko razbuktati širom planete - kaže prof. Baskić.

On objašnjava da životinjski virusi mogu da probiju barijeru između vrsta i da se prilagode, što čine oduvek. Da li će se to desiti i sa virusom majmunskih boginja ili ne, za sada je teško oceniti.

- Svi koji su vakcinisani protiv velikih boginja zaštićeni su i od majmunskih. Od 1976. godine ne postoji vakcinacija protiv velikih boginja. Ali, ako bi se desilo da se majmunske boginje prošire, ne bi bio problem sprečiti epidemiju širih razmera jer vakcina koja štiti od virusa iz te grupe postoji - ističe prof. Baskić.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući boljoj dijagnostici danas je mnogo lakše detektovati viruse, što smo imali prilike da vidimo od marta 2020, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju novog korona virusa.

- Danas gotovo svaka laboratorija može da radi PCR, a ovaj test nije bio dostupan do pre dve godine. Ko zna, možda su u manjim grupama postojale epidemije i pre stotinak godina, samo nisu bile registrovane, jer nije bilo načina da se to uradi - zaključuje prof. Baskić.

2018. bila stroga kontrola zbog njih u Srbiji

Inače, zbog pojave majmunskih boginja u zemljama zapadne Evrope, 2018. godine je Ministarstvo zdravlja naložilo mere pojačanog nadzora na graničnim prelazima zbog njih. 

Tada su kontrolisani vazduhoplovi iz ugroženih područja, najpre putnika koji su dolazili iz Nigerije.

Svi sumnjivi su odmah upućivani ka Institutu za javno zdravlje Srbije, gde su im uzimani anamnestički podaci - koliko su bili u Nigeriji, gde su tačno bili, da li su imali kontakte sa obolelima.

Kako ih prepoznati i kako se prenose?

Majmunske boginje su retka virusna zoonotska bolest koja se javlja uglavnom u centralnoj i zapadnoj Africi. Virus na čoveka prenose različite životinjske vrste u Africi, konzumiranjem mesa ili kontaktom.

Prenos sa čoveka na čoveka je redak, ali ne i nemoguć, usled bliskog kontakta sa kožnim lezijama zaražene osobe, ili velikih respiratornih kapljica tokom dužeg kontakta lice u lice. Virus dovodi do uvećanja limfnih čvorova i opšte malaksalosti, a dva do tri dana kasnije javljaju se promene na koži u vidu izdignutih boginja ispunjenih tečnošću. Plikova može da bude od nekoliko, do više hiljada.

Od trenutka infekcije do ispoljavanja simptoma prolazi u proseku oko 12 dana. Prvo se pojavljuje groznica, osećaj hladnoće, pa visoka temperatura, glavobolja, bol u mišićima i leđima.

Prve promene se najčešće javljaju na licu, a zatim se šire po celom telu, a najviše napadaju dlanove i stopala. Čitav tok bolesti traje od dve do četiri nedelje.

Klinički, majmunske boginje najsličnije su velikim boginjama. Međutim, kožne promene češće izbijaju u jednom mahu.

Majmunske boginje najčešće pogađa decu i kod njih bude značajno teži oblik bolesti, nego kod odraslih. Dobro je što je klinička slika u najvećem broju slučajeva blaža nego kod malih boginja, međutim, postoje slučajevi kada se bolest zakomplikuje i završi smrtnim ishodom. Na sreću, ovaj procenat je mali.

Ove boginje prvi put su se javile van Afrike u proleće 2003. godine, kada je nekoliko slučajeva zabeleženo u SAD. Trenutno za njih ne postoji specifičan i bezbedan lek.

(Telegraf.rs)