Probali smo čuvenu šljivovicu u selu Šljivovica: Ljubazni domaćin pokazao nam je mesto gde se dešava "magija"

Za sve ljubitelje alkoholnih pića, čuvena šljivovica zauzima posebno mesto na listi. Vrsta rakije koja se sprema od posebnih vrsta šljive verovatno nigde nema takav ukus kakav ima u selu koje nosi identičan naziv po popularnom napitku - Šljivovici.

Ekipa Telegrafa se uputila ka ovom selu koje se nalazi na oko 20 minuta vožnje od centra naselja na Zlatiboru. Do njega je relativno lako doći, pošto se iz pravca Užica ka Crnoj Gori isključuje na magistralni put koji vodi ka Višegradu.

Koji minut nakon toga, pred očima vozača ukazaće se tu i tamo po koja kuća uz natpis Šljivovica koji će im potvrditi da se nalaze na pravom mestu. Onde gde domaćini prave piće po kojem je Srbija nadaleko poznata ne samo na Balkanu, nego i celoj Evropi i svetu.

Teško da bilo koja poseta ovom mestu, makar i usputna, može da prođe bez kratkog "pit-stopa" u neko od domaćinstava ili kafanu, kako bi se probala čuvena domaća rakija. Tako ni mi nismo propustili priliku da se okrepimo i otkrijemo kakva je "dika" sela Šljivovica.

Proces pravljenja "Šljivovice" poznat vekovima, svaki domaćin ima svoj "recept"

Kao i svaka druga vrsta rakije, Šljivovica nastaje uz vrenje komine, a potom i destilacije koja se odvija vrlo pažljivo. Sama rakija potom se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje, pri čemu se destilacija vrši ne jednom, nego dva puta.

Ljubazni domaćin kod kojeg smo proveli vreme u kafani na putu kroz samo srce ovog sela i sa kojim smo imali priliku da razgovaramo, odveo nas je do mesta gde se dešava čitava magija i pokazao kako izgledaju kazani u kojima se priprema Šljivovica.

Posle prve destilacije dobija se meka rakija, a nakon druge takozvana prepečenica. Za konzumaciju se koristi ova druga, koja se inače služi i prodaje širom sveta, dok se ova prva koristi za pripremu Šumadijskog čaja.

Skoro 70% prinosa šljive koristi se za proizvodnju Šljivovice, svežina se čuva u hrastovim burićima

U selu Šljivovica gotovo da nema gazdinstva koje se ne bavi proizvodnjom popularnog pića, što i ne čudi, ako se zna podatak da gotovo 70% prinosa šljive na godišnjem nivou u našoj zemlji, što je oko 425.000 tona odlazi na proizvodnju Šljivovice.

U mekoj rakiji se nalazi tek oko 5% alkohola, dok kod prepečenice ide od 40%, pa sve do vrtoglavih 70%, pa ne čudi što pojedinci vole da kažu da "udara" u glavu. 

Kako bi se očuvala svežina i dobri, poznati ukus ove rakije, ona se često drži u drvenim buradima napravljenim od hrasta. Sve to doprinosi da Šljivovica zadrži svoju prepoznatljivu zlatnu, prozirnu boju.

Što duže rakija stoji u ovim "burićima", to će joj ukus biti slađi i slasniji. Preporučljivo je da se konzumira u čašicama od 0,3 decilitra, baš onako kako smo je mi i probali, mada stari domaćini obično pri sebi imaju i male posude poznate kao čokanjčići iz koje direktno nalivaju ovo alkoholno piće.

I sami smo se odlučili da probamo Šljivovicu i nazdravimo. I zaista - ukus je bio fenomenalan, sladak i sve je "klizilo niz grlo". Kao da nas je to dovoljno pozvalo da jednom ponovo posetimo ovo prelepo mesto sa gotovo netaknutom prirodom.

A u to ime - živeli!

(Telegraf.rs)